Domaći lovci na ovaj deo opreme slabo obraćaju pažnju. Jedan od razloga je direktiva kroz nepisano pravilo Uprave da se rančevi mogu nositi samo tokom lova na zeca dok u ostilim lovovima nemaju šta da traže u lovištu. Nije da uprava sumnja u svoje članstvo da se u rancu može naći i neka druga lovina ali bolje je sprečiti nego lečiti. A kad se ranac i ponese u lovište može se videti na leđima kolega svega i svačega. Od plavih ranaca civilne zaštite, borbenih ranaca JNA, ranaca sa kojim je lovio pokojni deda a kojim su se gostili miševi i moljci, taktičkih rančeva svih armija vrsta i fela do prelepih kožnih rančeva dobrostojećih lovaca. Svega ima ali je najmanje kanonskih lovačkih ranaca. Stanje bi se moglo opisati kao jedno veselo šarenilo u kojem ko šta ima to sa sobom nosi. Kao da je zaboravljena definicija lovačkog ranca koja kaže ,, Lovački ranac služi za prenošenje odstreljene sitne divljači.
Kako bi trebalo da izgleda lovački ranac ?
U dostupnoj domaćoj literaturi niko nikad nije u potpunosti definisao izgled ,,pravog,, lovačkog ranca jer univerzalan ranac kao kategorija ne postoji . Umesto toga date su opisno poželjne osobine pa se može naići na sledeću konstataciju : ,,Ranac ne sme biti ni prevelik ni premali tačnije treba da odgovara telesnim karakteristikama lovca, u njemu bi trebalo da pored lovine ( jednog zeca i fazana) ima mesta za nešto ličnih stvari kao što su topao džemper, čuturica vode i/ili termos, par čarapa i nešto hrane. Pored ovoga obično se doda da odeljak za hranu i stvari treba da je odvojen od dela za lovinu. Deo za lovinu treba da je impregniran tako da izlučevine i krv lovine ne smeju doći u kontakt sa ličnim stvarima lovca i hranom. Remenje ranca treba da je dovoljno široko i komotno da se ne useca o lovca i da pruži manipulaciju puškom bez napora i suvišnih pokreta koji bi omeli ili usporili strelca u gađanju. Kod pešačenja treba da se ponaša kao deo tela tj. treba da bude ,,saliven,, sa leđima lovca, ne sme da landara , udara, poskakuje i ne sme da žulja. Sa spoljne strane obično se nalaze do tri džepa dva velika pravougaona i jedan duguljasti. I njihova namena se zna pravougaoni džepovi su za hitne i lako dostupne potrepštine dok je duguljasti džep namenjen optici kod pušaka sa skidajućom montažom. Dobri rančevi imaju i mesta (zakačke ili karike) na kojima se mogu kačiti viskovi , mrežice i slično da bi se još topla divljač rashladila pre deponivanja u glavnu komoru ranca. Gore iznetom nema sa šta prigovoriti, sve je tačno i provereno u praksi sem jedne sitnice koja baca novo svetlo na ugao gledanja. Pomenute konstatcije se odnose na lovove koji su najviše bili zastupljeni u nekadašnjoj zajedničkoj državi gde je gro lovaca lovio sačmaricama jedan dan, sem za praznik Dana republike 29 Novembar kada je se lovilo čak cela tri. Opštu radost upotpunio je i svinjokolj koji je takođe priređivan istog dana pa je po povratku sa praznika u onome rancu pored divljači bilo i raznih svinjskih đakonija. Ako to nije prava polifunkcionalnost onda stvarno teoretičari lova pojma nemaju! Dakle za takve lovove stvoren je ranac navedenih karekteristika koji je omogućvao autonomiju lovcu od jednog ili dva dana. Kako bivše države više nema a olučeno oružje nije privilegija samo žaslužnih i podobnih , kako je industrija napredovala a tranzicija iznedrila novi sloj ljudi koji sebi mogu priuštiti lovove od više sedmica, promenio se i stav koje kriterijume bi trebao da zadovolji lovački ranac.
Rančevi novih generacija
Nema brige ranac klasičnih linija i forme (sa dva i tri džepa) je još uvek tu i nije ni izašao iz mode. Promenili su se samo materijali . Ciradno platno zamenjeno je sintetičkim tkanjem iste teksture koja je sa unutrašnje strane plastificirana i vodonepropusna kao mušema za astal. Koža koja je današnjih dana skupa i zeleno iritantna a koja se koristila za remenje, ojačanja i našivke ustuknula pred tkanim sintetičkim trakama i jedino se koristi kao našiveni ukras logoa proizvođača. Nema potrebe da se nose kese da lovina ne iscuri jer je ranac nepropustan a posle lova sa malo deterdženta za sudove i tople vode lako se opere. Mana sintetike je da nediše pa će vam na leđima gde ranac naleže svom površinom uvek biti znojava majica. Za one koji ne ljube baš preterano vrlo novo doba i sintetiku jošte postoje sarači koji rade rančeve kako je zapoveđeno od cirade i kože. Kvaka je u ceni koja je duplirana u odnosu na sintetiku. Primetan je i trend povećanja zapremine od uobičajenih 30-ak na 50 i više litara. Veći volumen uslovljen je potrebom za nošenjem više stvari i garderobe u lovovima gde se mora ostati duže a koji se sada više upražnjavaju nego u prošlim vremenima. Što znači da je klasični ranac odgovorio na zahteve višednevnih lovova uvečanjem volumena. U njega sada ide više stvari i potrepština nego lovine ali je po formi ostao isti ili blago izmenjen uz poneki džep viška. Sa otvaranjem domaćih lovišta platežnim klijentima i ,,otkrivanjem ,, egzotičnih lovnih destinacija poput majčice Rusije, Afrike i Azije ukazala se potreba za lovačkim rancem gde je osnovna potreba nošenje garderobe i potrepština za lov. Dok se tržište nije snašlo za ovakve potrebe korišćeni su alpinistićki i turistički ranci u nekoj lovno bliskoj boji. Kad su stvari legle na svoje mesto stvoren je ranac koji u svojoj genezi ima vojno, turističko i alpinistčko poreklo ali je prilagođen lovnim prilikama . Njegove karakteristike su velika zapremina iznad 100l dosta komora, džepova, pregrada, puno pozicija za kačenje svega i svačega. U njemu i na njemu ima mesta za višednevnu preobuku, vreću za spavanje, šator, pribor za jelo, pribor za čišćenje oružja, municiju… već prema tipu lova u koji se ide. Za izradu su upotrebljeni jaki sintetički a lako perivi materijali velike čvrstine i otpornosti na habanje a male mase. Masa mora biti redukovana na minimum jer kad se teret lepo složi u rancu se može naći više desetina kilograma opreme što zahteva i dodatno remenje koje se zakopčava u pojasu/struku.
Šta se nosi u lov
U zavisnosti od vrste lova, doba godine i tradicije podneblja u kojem se lovi i sadržaj lovačkog ranca može biti različit. U domaćim uslovima kod dnevnih lovova na zeca u rancu je termos ili čutura vode, nešto hrane i poneki deo odeće poput pelerine za kišu, toplog džempera ili suve majice ili šlofijanke za lovce koji se mnogo znoje. Kod višednevnih lovova već na videlo izlaze različiti koncepti bazirani najčešće na višegeneraciskom iskustvu. Na Zlatiboru i Tari retko koji lokalni lovac će poneti u lov punu čuturicu ili flašu vode. Jednostavno ljudi znaju sve dobre izvore na kojima se može ugasiti žeđ a gostu, beogradskom lovcu, može se desiti da ceo dan bude žedan pored izvora. Šalu na stranu višednevni jesenji ili zimski lovovi gde se spava u planini na otvorenom, u kolibi, pojati ili ,,lovačkoj kući,, traže ozbiljniju pripremu i zahtevniju opremu. Boravak se mora planirati a u rancu se mora naći mesta i za baterisku lampu, šibicu, parče dužeg i jačeg kanapa., rezervne čarape i potkošulju, dovoljno hrane, dezifekciono sredstvo, tablete protiv proliva i tablete protiv temperature… da ne nabrajamo više. Lovac u takvim uslovima prepušten je sebi i ako sam ne ponese ono što misli da je potrebno ne sme očekivati da će to neko drugi učiniti za njega. Ne treba ni preterivati i praviti selidbu domaćinstva već na racionalan način poneti potrebno. Racionalan pristup bitan je i kod planiranja višenedeljnih lovova. Mada u tim situacijama postoji i mala pomoć jer je višenedeljni lov privilegija malog broja lovaca. Najčešče organizator lova dostavlja lovcu spisak neophodnih stvari koje lovac treba da ponese uključujući i obavezne vakcinacije i eventualno lekove. Par kolega koji su bili u Africi nisu imali mnogo prtljaga. Tačnije puška i municija u ručnom prtljagu i jedan veliko zapreminski (moderni) ranac sa neophodnom garderobom. Sve drugo je briga organizatora. Organizovan je vešeraj, ishrana, lokalni izleti i zabava tako da beli lovci sa karavanom sluga i nosača prtljaga postoje samo u filmovima. O odstreljenoj divljači brine neko drugi pa je uloga ranca samo prenos stvari i potrepština. Ovde bi i završili priču o rancu anegdotom iz doba Revolucije. Da li je tačna ili nije manje je važno koliko je važno da pored vođe i drugova ranac ima rolu u anegdoti. Naime prilikom predstavljanja drugova/tovariša iz Slovenije koji su stajali mirno pred komadantom svi sa rančevima na ledjima …Vrhovni komadant je prokomentarisao za sebe : ,,Sad je meni jasno što ste vi tovariši kad ste tako lepo natovarili te ruksake,,. A ako još niste nabavili ovaj deo opreme nadamo se da ste čitanjem članka stekli sopstveni stav o tome kakav vam je ranac potreban za lovove u kojima učestvujete. Ako smemo da predložimo neka bude od cirade i kože a možda nova vlast opet uvede tri dana prazničnog lova.
Novak Maksimović
