Snažne organizacije civilnog društva za unapređenje stanja prirode u Srbiji

193

Uz jaču finansijsku podršku, koordinaciju državnih i lokalnih institucija sa organizacijama civilnog društva i podršku njihovom radu razvojne mogućnosti prirode u Srbiji su velike

BEOGRAD – Na WWF-ovom Forumu ekoloških politika Razvojne mogućnosti prirode u Srbijipredstavnici više od 100 lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih institucija kao i međunarodnih i domaćih organizacija, saglasili su se da se u rad na očuvanju prirode, klime i vode u Srbiji mora ulagati još više ukoliko želimo da oni budu zdravi, funcionalni i ekonomski isplativi sistemi.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredineSara Pavkov, otvorila je panel ističići da su sredstva za ekologiju u budžetu za ovu godinu udvostručena kao i da će Ministarstvo nastaviti da podržava dobre ekološke politike. Ona je takođe rekla da je „naša zemlja do sada pokazala da razvojne mogućnosti prirode u Srbiji ne moraju da se kose sa prosperitetom društva“.

Zaštićena područja u Srbiji suočavaju se sa neusklađenim nadležnostima, nedostatkom finansijskih sredstava i šarenolikim upravljanjem. Nekim područjima poput Nacionalnog parka Tara, upravlja se delotvorno, ali se kao još jedan u nizu pojavljuje problem ekonomskog interesa, odnosno potreba onih koji žele da posluju ili se nastane na ovom području. Trend velikih migracija ka zaštićenim područjima i izgradnja vikendica primećuje se posle korone, pa iako u velikom broju slučajeva legalni, takvi objekti ne mogu biti praćeni odgovarajućom insfrastrukturom i narušavaju sklad lokalnog stanovništva. Ekonomska ekspanzija je veliki izazov i za brojna druga zaštičena područja. Istovremeno, drugi upravljači zaštićenih područja nisu upoznati sa delokrugom svojih ovlašćenja, te tako to vodi brojnim nesuglasicama na relaciji lokalna uprava – organizacije civilnog društva.

Sve nabrojano su zaključci sa panela „Pametno i održivo upravljanje zaštićenim područjima – izazovi i prilike“ u okviru Foruma. Naglasio bih da su upravo organizacije civilnog društva te koje su u pravnom smislu informisane i čekaju sa unapred spremnim rešenjima za poboljšanje“, ističe Vanja Jakšić iz WWF Adrije.

Jednoglasan stav panelista na temu „Prilagođavanje na klimatske promene na lokalnom nivou“ jeste da se pod hitno moraju preduzeti konkretni koraci da se ona makar ublaže, a kao pozitivne primere imamo Grad Sombor i nedavno završen dokument sa preporukama usmerenim ka Gradu Vranju. I mladi su svesni klimatske mega krize, ali nisu svi spremni da se odreknu blagostanja koje uživaju i tako sami doprinesu njihovom ublažavanju. Imajući u vidu da mere treba da daju rezultate u narednih 50 godina, a obuhvataju veliki broj sektora, takođe je od velikog značaja primeniti primere dobre prakse i razvojne politike na nacionalni nivo.

Slično kao i u slučaju zaštićenih područja, dva su pravca delovanja lokalne uprave kada govorimo o „Delotvornom upravljanju vodama i preporukama za unapređenje“ što je bila treća tema Foruma. Ukoliko one prepoznaju svoje mogućnosti za unapređenje upravljanjem vodama, njihovo delovanje ne može biti realizovano usled nedostatka finansija. Vrlo često se događa da rešenja za unepređenje nema, a to posledično utiče na opstanak ne samo biljnog i životinjskog sveta koji od zdrave vode zavisi, već i čoveka. Prema rečima Ljubiše Mijačića iz WWF Adrije „Ekonomija neprekidnog rasta je jako žedna ekonomija. Ona iziskuje stravične količine vode za svaki aspekt rasta“. U tom pravcu, potrebno je razmišljati o regionalnim rešenjima kako bi se sprečili ogromni gubici vode koji se mere milionima kubika vode.

Podrška osnaživanju lokalnih uprava i oragnizacija stigla je i od predstavnika Delegacije Evropske unijeAntoana Avonjona, koji se osvrnuo na upravo usvojen Zakon o obnovi prirode u evropskom parlamentu, jer će se po prirodu pozitivna međunarodna politika povoljno odraziti i na zaštitu prirode u Srbiji.

Panelisti na ovom Forumu bili su predstavnici NP Tara, Zavoda za zaštitu prirode, Stalne konferencije gradova i opština, Grada Sombor, Privredne komore Srbije, Društva za zaštitu i posmatranje ptica, Udruženja Pravo na vodu, Ekomar, Pridruži se, Naš svet naša pravila, kao i predstavnica Intesa Sanpaolo grupe.

Forum ekoloških politika WWF je organizovao u prostorijama Privredne komore Srbije, a realizovan je u okviru projekta „Bezbedna priroda i klima“, koji finansijski podržava Evropska komisija. Cilj tog projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama. 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here