VRATIMO VELIKOG TETREBA

929
Eesti, Aprill 2012 / Estonia, April 2012

Pišu: Ljubisa Marinović,  Djordje Miljević, Vukan Lavadinović, Milan Žarković

U četinarskim šumama planina zapadne Srbije, veliki tetreb je do prve polovine 20 veka nastanjivao Taru, Zlatibor, Jadovnik, Javor, Goliju, Kopaonik, Goč-Željin, Jastrebac i zauzimao ekološku nišu rasprostranjenja od 1200-2000 m. nadmorske visine. Danas je to na žalost samo lepo sećanje, a može li se promeniti.

Posle II svetskog rata dolazi do pogubnog opadanja brojnosti i nestajanja sa nekih planina, usled besomučne eksploatacije šuma, redukcijom površina četinara, velikih šumskih požara, intezivnog nomadskog stočarstva i drugih neprimerenih radnji koje su uticale na nestanak. Od svega su ostali istorijski nalazi o prisustvu tetreba na planini Jastrebac iz 1891 (Dombrovski) u vršnom pojasu bukve jele sa borom. Zatim prof. M. Marinović navodi iz izveštaja iz Nove Varoši, Ministarstvu šuma  da je na Zlataru 1929 godine odstreljeno 7 tetrebova, a Matvejev ga je našao 1949 u Ravnom i kod Orlovače. Na Kopaoniku je veliki tetreb bio prisutan do 1947, kada je izbio veliki šumski pozar u području Ravnog Kopaonika i uništio najveće površine smrčevih šuma.

                Na Staroj Planini-Balkan, Matevejev  je 1947 godine procenio da u slivu Dojkinačke reke-Arbinje ima oko 9 mužjaka. Veliki tetreb se i danas pojedinačno vidja na Bratkovoj strani i u slivu Jelovičke reke ispod Koprena. Periodično su pojedinačno posmatrani mužjaci sa 2 do 3  koke ili ženke sa pilićima (D. Đordjev, Pirot).

Na severoistočnoj strani Stare planine, u Bugarskoj, registrovano je 12 pevališta sa 1 do 2 mužjaka i 3 do 5 koka. Brojnost u ovom području se procenjuje na oko 50 ptica. 

                Iznad Prijepolja, na Kamenoj gori izmedju Crnog Vrha i Jabuke poslednjih 20 godina u više navrata registrovani su pojedinačni primerci velikog tetreba, što upućuje na postojanje mikro populacije ove vrste od 10 do 15 ptica.

Planina Tara i Zvejzda su do II svetskog rata imale dosta tetreba, ali su koncesijske seče šuma od 1927 do 1936 i ratna dejstva uticale na skoro totalno istrebljenje vrsta. Od 1954 godine veliki tetreb je ponovo evidentiran i osmotrena je porodica od 7 do 9 mladih tetrebova u zoni ispod visa Gavrana,  a nekoliko godina kasnije nas pokojni Duško Bojović registrovao je 1961 na planini Zvjezdi tetrebicu koja ga je preletela. Tokom perioda od 2000 godina do danas nekoliko puta je posmatran veliki tetreb u široj zoni Tare, na Dikani i Galniku, zatim Mokre gore i Šargana gde je pronalažen izmet tetreba na nekoliko mesta. Ukupna populacija velikog tetreba na Tari procenjuje se na oko 20 jedinki.

Na Mokroj gori, Mojstirskoj i Suvoj planini danas živi populacija tetreba od pedesetak ptica, ali je ugrožena usled bespravnih seča, prisustva vojnih snaga i stalnog uznemiravanja.

Nalazišta velikog tetreba u Srbiji

  1. Nacionalni park TARA (20 ptica)
  2. 2. Javorje Ožalj (10 ptica)
  3. 3. Kamena gora Crni vrh (20 ptica)
  4. 4. Hum Krstača (10 ptica)
  5. 5. Mokra gora Mojstir (30-50 ptica)
  6. 6. Javor (10 ptica)

7. Golija (20 ptica)

8. Stara planina Arbinje (20 ptica)

                Planinske šume Južnog Kučaja i Homolja, još su u nedavnoj prošlosti krajem 18 veka bili pretežno četinarske i mešovite lišćarsko-četinarske, na što jos uvek podesećaju mnogi Crni Vrhovi i Glavice, Jelove kose, Krnja jela, Jelastica, Jelje i drugi toponimi. Šume su uništavane na sve moguće načine paljenjem, krčenjem, sečom i invazivnim nomadskim stočarstvom. Na svim planinama istočne Srbije u visinskom pojasu od 800 do 1800 m.četinari su potpuno uništeni. Po tetrebsku divljač bio je to presudan proces smenjjivanja četinara lišćarima, tamo gde su u ovim predelima bile jelovo-bukove i borove šume danas je čista bukva. U takvim šumama veliki tetreb danas ne može da živi.

Status velikog tetreba u Srbiji

Na planinama zapadne Srbije borealni tip četinarskih suma zastupljen je danas na površini od oko 230.000 ha potencijalnih staništa Tetreoninae. Sa ovih staništa je veliki tetreb potpuno nestao ili se na pojedinim lokalitetima održava na biološkom minimumu postojanja mikropopulacija od desetinu ptica. Ovakvo kritično stanje svrstalo je velikog tetreba u jedno od najviših kategorija ugrozenosti, a prema modifikovanim  IUCN  kategorijama na nacionalnom nivou u EN-ugrožena vrsta.

                U okviru Akcionog plana Zavod za zaštitu prirode Srbije uvrstio je velikog tetreba u spisak životinjskih vrsta od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje biodiverziteta faune Srbije.

Programom razvoja lovsta u Srbiji od 2001 do 2010 predložene su mere zaštite za velikog tetreba koje obuhvataju:

  • Očuvanje starih četinarskih i mešovitih šuma u zoni od 1000 do 1800 m nadmorske visine
  • Sprečavanje krivolova i smanjenje predatora i uznemiravanja
  • Zabrana korišćenja biocida i štetnih djubriva u šumarstvu i na planinskim livadama i pašnjacima
  • Reitrodukcija u nekadašnja staništa (Kopaonik, Golija, Zlatar, Tara, Zlatibor itd.)
  • Kontrolisano održavanje intarspecijskih odnosa i nivoa brojnosti omnivornih i karnivornih vrsta.

Na žalost, još uvek nema konkretnih projekata na reintrodukciji tetreba u planine Srbije gde je nekada živeo, a i u mnogim novijim planskim dokumentima potpuno je zaboravljena vrsta.

Potencijalna staništa za reintrodukciju velikog tetreba u Srbiji

                Naša iskustva govore da prozivodnja tetreba u malim volijerama nije skupa i ne trazi velika ulaganja za povratak na prostore nacionalih parkova (Kopaonik, Tara i rezervatu biosfere Golija-Studenica). Investiranjem u ovakve projekte zemlja Srbija bi na opustelim planinama obogatila biodiverzitet faune i nacionalnu bastinu parkova prirode.

Šumsko gazdinstvo oblastVis.čis bukove šume boreal. tipVis. meš. šume bukve jele i smrčeCiste smrčeve šumeBeli i crni bor vis. šumeUkupno čet. vis. prir.sumeBorove kultureSmrčeve kultureKulture ostalih četinarUkupno kulture četinara
Kraljevo86604828390845606365724221667160
Raska86903360266310707093281515101654490
Ivanjica14310725038517681186911722544710817277
Uzice36071184 9120103041031025037510935
Prijepolje74514785615544821542230302290705390
Ukupno zapad-Srbija427182140713060162855075234450992088445254

Nacionalni parkovi Kopaonik oko 12000 ha i Tara 19500 ha + privatne četinarske sume i planinski pašnjaci.

Eesti, Aprill 2012 / Estonia, April 2012

Veštački uzgoj velikog tetreba u Češkoj Republici   

 Sa druge strane u mnogim evropskim zemljama sprovode se programi zaštite, reintrodukcije i ojačanja populacija tetreba iz veštačkog uzgoja. U poslednje 3 decenije u Nemačkoj je naseljeno preko 7000 ptica na 10 odabranih oblasti. U Českoj republici prethodne 2 decenije sproveden je zastitni program reintrodukcije velikog tetreba na 8 lokaliteta u Nacionalnom parku Šumava, Beskidi i Krušne gore i dr. Programom je odredjeno ispustanje  60 ptica na jedinčnoj povrsini od 5000 ha, tako da je za ovo vreme proizvedeno i ispusteno preko 500 ptica. Osmatranjem na terenu konstantnovano je formiranje malih populacija na pevalistima kao i koka sa pilicima i odrzivo preživljavanje i aklimatizovanje 30 % ptica. Proizvodnja velikog tetreba u Českoj zasniva se na poluprirodnom uzgoju sa domaćim kvočkama u malim volijerama od oko 100 m2 gde se uzgaja jedan petao sa 3 do 4 koke. Ove volijere daju oko 30 odraslih ptica godišnje za ispuštanje u prihvatilišta  u slobodnoj prirodi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here