RAZLIKE POSTOJE ali NEZNATNE
Sve više lovaca zapaža pojava da je sačmeni posip sa savremenommunicijom iz punog čoka i pola čoka…gotovo identičan. O čemu se radi…
Moderna vremena, savremene tehnologije, novi materijali i drugaciji pristup, donose neke nove pojave i menjaju ustaljenu praksu, navike i predrasude. Tako je i kod oružarstva i balistike. Savremene komunikacije i brza saznanja razbijaju usađena mišljanja i stereotipe. “Stara garda” lovaca i njihovi sledbenici, sa nevericom slušaju priče o bušenju duše cevi sa promenjivim korakom, mobilnim internim i eksternim čokovima, portovanim cevima, PVC kontejnerima i amortizacionim čepovima u patronu…Sve te savremene tekovine i slične novotarije su sačinjene da utiču na preciznost, posip ili efikasan domet.
BUŠENJE CEVI SAČMARICA
Da bi napravili uvod, citirajmo Duška Bojovića koji je u svom pojmovniku ovako objasnio trasu cevi i čokove. Do druge polovine XIX veka bušenje cevi je bilo je cilindrično, dakle bez promene prečnika duše cevi od kraja ležišta do vrha cevi. Snop sačme bio je ravnomeran, ali srazmerno širok i efikasan domet nije prelazio 35m. Revolucionarno otkriće čokova pripisuje se profesionalnom lovcu divljih pataka i gusaka, Fredu Kimblu /Fred Kimball/ iz Američke države Ilinois, koji ih je dugo eksperimentišući na povećavanju dometa svoje puške -neophodnog za tu vrstu lova, otkrio negde oko 1870. godine. Nešto kasnije W.W. Greener, poznati engleski proizvođač oružja, prvi je počeo serijski da proizvodi puške sa različitim tipovima suženja ili proširenja. Od stepena suženja čoka /zadnjih par santimetara/ zavisi suženje snopa sačme. Tako uobičajena suženja za pun čok su najčešće od 0,9 do 1 mm, za tročetvrtinski čok oko 0,75 mm, za polučok od 0,45 – 0,5 mm, za četvrt-čok oko 0,25 mm i za poboljšani cilindar oko 0,1 mm. Što je sačma sitnija, efekti suženja čoka se bolje zapažaju, a raspored sačme u snopu je ravnomerniji. Pri krupnoći sačme od 4- 4,5 mm, suženja snopa više i nema, a kod krupnije sačme od 5mm rasturanja su veća nego pri pucanju iz cilindrične cevi. Suženje snopa sačme označava se u procentima broja zrna sačme od 2,5 mm, koja se nađu u krugu od 75 cm, pri pucanju sa 35 m udaljenosti. Tako pun čok treba da unese u krug 70 % ukupne sačme u metku, tročetvrtinski čok 65 %, polučok 60 %, četvrt čok 55 %, poboljšani cilindar 50 odsto, a čist cilindar i standardno skeet-bušenje 35-40 %.
Definicija jasna kao sunce. Vremenom, proizvođači su eksperimentisali sa dužinom prelaznih konusa u čoku ne bi li unapredili procenat sačme koji treba da završi u krugu na 35 met. Dužim konusima /preko 35 mm/ se to postiže za nekih 3-5% i to je maximum. Međutim, za taj procenat se dobija veći broj kuglica u meti ali se i rasip perifernih kuglica povećava i pravi sekundarni rasip. Kod sitnije sačme to je manje bitno, ali već preko 3.5 mm krupnoće sačme to je značajno. Značajno u tolikoj meri da se pojavljuju efekti sa nepravilnim, neravnomernim posipom. Dugački prelazni konusi u čokovima su “medveđa usluga” za krupnu sačmu. Efekat povećanja perifernih kuglica raste sa krupnoćom sačme zbog povećanja zapreminskog prostora između njih u cevi. Dolazi do remplovanja/sudaranja/, deformacije i pojačanog trenja, te nepravilnije balističke putanje van cevi. Još ako su usta cevi/čokova pohabana, deformisana i iskrzana, gubi se pravilan posip. Priči i efektima nikad kraja. Poslednja ispitivanja pokazuju da se kod savremenih punjenja lovačke municije uloga čoka se smanjuje ili nestaje već između 3.75 i 4 mm dijametra sačme. Čak je i suženje snopa imeđu 2.7 i 3.5 mm relativno malo, i gotovo zanemarljivo. Da podsetimo, matematički gledano, razlika između punog čoka i jedne četvrtine je u teoretski 12-15% više sačme prečnika 2.5 mm, na 35 met. u korist punog čoka. Ako uzmemo konstantu da sa povećanjem prečnika kuglica dobijamo povećanje perifernih zrna, pun čok je u prednosti nad ¼ čoka , na 35 met. svega 5-7 %. Sa krupnijom sačmom, taj procenat opada.
Da budemo jasni, niko ne negira da jači čokovi sužavaju snop i obrnuto ali se postavlja pitanje koliko je čok zaista značajan kod pušaka u standardnoj konfiguraciji pun čok/pola čoka. Promenjivim čokovima se da videti taj efekat ukoliko se koristi, recimo, cilinder i pola čoka u lovu na prepelice. U tom slučaju, posip je daleko širi nego kod ¾ i punog čoka. Međutim… pokazalo se da je u prvih 20 met. identičan.
A znamo da se prepelice pucaju ‘ispred nogu’. Pa šta se tu dešava?
OSTALI FAKTORI
Mnoge puške unazad petnaestak godina imaju promenjivu geometriju bušenja cevi na kojima se nastavlja čok koji može biti fiksan ili mobilan /promenjiv. Želja proizvođača je da takvom izradom sačine što pravilniji snop na većim daljinama, povećavajući efikasni domet sačmarica za 5-7 met.
Najveća novotarija su parabolik čokovi dužine 7-8 cm. Znači, duša/trasa cevi se buši da ima niz raličitih prečnika /čak do 0.5mm razlike/ koji se smanjuju i povećavaju, a na kraju se uvrću čokovi koji posle suženja se naglo šire i vraćaju se skoro na standardno bušenje ili čak imaju izgled preseka /karikuramo/ kao peščani sat ili bočica koka-kole. Time se rešava pravilniji snop, bolji protok sačme kroz cev i manje oštećenje kuglica te bolja balistika zrna. Ali ni proizvođači municije nisu sedeli skrštenih ruku. I oni su smislili novotariju, do duše pre ovih što buše različite dijametre cevi. Jednostavno, spakovali su korpicu u patron.U početku to beše zbog sportskog streljaštva a kasnije i za praktičan lov. Prvobitno su modeli bili u polukorpicama, da bi sprečili oštećenje kuglica a kasnije u cilju poboljšanja dometa – velika korpica u koju staje celokupan sadržaj kuglica jednog patrona /long range patron/. Naravno, pune se i patroni bez korpica ali tu su čep amortizeri ili čep nosači koji takođe imaju sličnu ulogu. Poslednja dostignuća su da se u međuprostoru kuglica sipa mešavina grafita ili aerosil /fina pvc pena/ koja ima ulogu distanciranja kuglica. Do duše, za tu caku su znali lovci i pre 50 godina ali su koristili griz ili brašno.
I tu smo došli do konfuzije i zamešeteljstva. Ako uzmemo prosečnu savremenu pušku sa mobilnim čokovima /uvrnut pun i pola / i koristimo municiju sa korpicom a pri tome ispaljujemo patron sa sačmom 3 mm … u realnim lovačkim situacijama nećemo primetiti razliku u daljinama obaranja divljači. Razliku u posipu možemo primetiti tek posle pucanja u ‘papir’ kada prebrojimo kuglice i ustanovimo da se radi o maloj razlici koja je zanemarljiva u realnom lovi. Matematika kaze oko 3-4 %. Ruku na srce, koliko puta ste promašili iz obe cevi kada vam je zec iskočio ispod nogu ili petao poleteo ispred vas. Ili..koliko ste puta bili u prilici da na 20 met. žestoko pospete zeca iz polu čoka. O čemu to govori… Govori o pomeranju granica upotrebe čokova po dosadašnjim kriterijumima. Neke lovce koje znam odavno koriste ‘uvrnute’ ¼ i ½ čoka za normalne daljine gadjanja do 35 met. Da dodamo, fabrička municija XXI veka je odavno prešla brzinu od 400m/s na ustima cevi. To unosi novu nepoznatu /ili poznatu/ u jednačini o ulozi čokova. O tome u sledećem broju Lorista.
NIKAD KRAJA
Ako želite ‘klasičnu’ podelu upotreba čokova, možete je jedino pronaći još u arhaičnom ’motanju’ patrona u kućnoj radinosti. Realno je možete primetiti i tada ako su vam distance gađenja u lovu kraće od 35 met. I da dodamo. Magnum punjenja su posebna priča. Sa 40-50 grama sačme napravićemo sebi samo noćnu moru. Pun čok, polu i jedna četvrtina, kakve veze ima… Na 35 met. ima je svuda, kontrolisano i nekontrolisano sa perifernim efektima u krugu od 2 met. Pre bi trebali brojati kuglice na 45 met. O pravilnom posipu i da ne pričamo. Duboka korpica će poništiti efekte razlike između ¼ i punog čoka. Dešavalo se da nađem isti broj kuglica iz istog čoka na meti na 35 met a da sam koristio patron od 34 grama i 42 grama. Jedinu značajnu razliku možemo uočiti između punog čoka i ¼ kada pucamo da sačmom dijametra 4.5 mm pa naviše iz prostog razloga što krupna sačma ne trpi ‘jake’ čokove.
U sledećem broju Lorista prikazaćemo test municije kod razlicitih pušaka i iz različitih čokova. Meta 70×70 cm. daljina 35 met. Granilacija sačme 2, 2.5, 3 i 3.5 mm. Pozabavićemo se i dužinom cevi. Videćete, biće zanimljivo… Naročito o pedrasudama sa dužinom.
Đurđev Predrag, dipl.Ing
