ILI SREDSTVO LIČNE ZAŠTITE ?!
Zabune će ipak biti …
Ako bi se ekonomskim rečnikom opisala pozicija lovočuvara
i lovočuvarske službe u srpskom lovstvu, sigurno bi dobili naziv
kontrolora proizvodnje na terenu.
Običan svet bi rekao da bez dobre lovočuvarske službe i lovočuvara nema divljači u lovištu. Stručnjaci bi sigurno dodali da je to posao koji je kontinuiran i traje 24 sata dnevno 365 dana u godini. Odvija se u svim vremenskim uslovima a naročito ga treba pojačati u periodu prirodnih nepogoda koje mogu desetkovati fond divljači. Takođe važećim Zakonom o divljači i lovstvu Republike Srbije jasno je pravno uobličena ,,uloga,, lovočuvara. Tačnije, vrlo precizno su definisana prava, dužnosti i ovlašćenja istog u članu 57 i 58 . Iz ovog Zakona izveden je i važeći podzakonski akt, tj. Pravilnik o lovočuvarskoj službi (Sl. glasnik RS broj 84/11). Njime je ministar poljoprivrede definisao način organizovanja lovočuvarske službe, izgled službene uniforme, vrste i opremu lovočuvara, vrste i pravila upotrebe službenog oružija lovočuvara, način zaduživanja i razduživanja oružija… Konkretnim članom 7, važećeg pravilnika, propisan je izgled radne i svečane lovočuvarske uniforme kao i vremenski interval trajanja i zanavljanja uniforme. U ovako postavljenom stanju stvari nema ničeg spornog. Reklo bi se da su jasno postavljena pravila igre. Čak šta više, bravo za Državu. Ipak, zabuna može nastati usled postojanja i važenja postojećeg Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu RS. Odakle sad u igri Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu a da je vezan sa lovstvom.? I te kako ima veze. Rad je rad, bez obzira gde se obavlja i u kojoj grani privrede.
Bezbednost i zdravlje na radu… šta je sad pa to ?
Nesumnjivo je da je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava. Pravo na bezbedan i zdrav rad radno sposobnog stanovništva kod nas regulisan je važećim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije. Postavljeni zakonski okvir jasno je definisao prava, obaveze i odgovornost poslodavaca i zaposlenih u materiji nazvanoj bezbednost i zdravlje na radu. Na osnovu odredaba tog zakona svi poslodavci koji imaju lovnu delatnost pozicionirali su radno mesto lovočuvara u Aktu o preceni rizika kao radno mesto sa povećanim rizikom. Trenutno se barata sa cifrom od oko 400 zaposlenih lica lovne struke u neposrednoj lovnoj proizvodnji. Akt o proceni rizika predstavlja dokument u pisanoj formi koji je izrađen od strane kvalifikovanog lica sa licencom za poslodavca. U pomenutom aktu je dat opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu, u radnoj okolini, kao i mere za otklanjanje i smanjivanje rizika. Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog.
Zbog toga se sa posebnim pristupom mora obratiti pažnja i od strane poslodavca i od strane zaposlenog na izbegavanje potencijalnih rizika koje mogu izazvati povredu, oboljenje ili oštećenje zdravlja zaposlenog. U tom Aktu pored ostalog još piše da je lovočuvar tokom rada izložen ekstremnoj hladnoći i toploti te mora imati adekvatno zaštitno lično sredstvo koje će ga štititi od ekstremnih vremenskih uslova. Zaštitna lična sredstva nisu nikakva novina. Novo im je samo ime. Nekad poznata kao HTZ oprema u prvi mah asociraju na jeftina radnička odela i loše dizajnirane radne ,,bakandže,,. Od tog perioda indstrija zaštitnih ličnih sredstava je daleko odmakla. Savremena sredstva su vrlo kvalitetna a u postojećem Zakonu o BZR definisana su kao oprema za ličnu zaštitu na radu. To su odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu i sticanje profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog. Zaštitna lična sredstva se obavezno moraju nositi na radnom mestu u skladu sa stepenom rizika koje to mesto ima i definisana su kao neophodna za obavljanje procesa rada u Aktu o proceni rizika. Napominjemo da uniforma iz Člana 7 Pravilnika o lovočuvarskoj službi gde se navode izgled i delovi lovočuvarske uniforme: kapa ili kačket, košulja zimska i letnja, pantalone zimske/letnje,džemper, rukavice, kaput /jakna, cipele ,čizme nije sredstvo lične zaštite. Dakle sredstvo lične zaštite mora zadovoljiti zaštitne kriterijume iz Akta o proceni rizika dok uniforma nema tu obavezu. Zbog ovakve postavke člana 7 Pravilnika u praksi će se verovatno javiti nedoumice. A evo i zbog čega.
Opis posla diktira bezbedonosne mere zaštite
Posao lovočuvara se obavlja u uslovima ekstremne hladnoće i toplote pod vedrim nebom, takođe potencijalno je izložen zoonozama, a u radu koristi i opasno sredstvo tj. oružje. O mogućnostima povrede prilikom penjanja na visinu, silaska iz transportnog sredstva, pešačenja po raznovrsnim terenima, upotrebe ručnih alata, ne treba posebno govoriti. U praksi se može desiti kod neinformisanih poslodavaca postojanje stava: ,,Šta sad još treba da obezbedim lovočuvaru kad u Pravilniku piše da treba da ima uniformu i obuću a mi smo mu to i obezbedili,,? Na stranu to što takva uniforma ne obezbeđuje recimo nikakvu termičku zaštitu na niskoj temperaturi, obuća-čizma nema kevlarski uložak đona, već običan, pa noga može biti probijena gaženjem na neki ekser, oštar trn ili cepku od drveta. Proboj neadekvatne obuće izazvaće povredu na radu. Svaka povreda za koju je potrebno odsustvovanje duže od tri dana smatra se težom povredom na radu i 100% pada finansiki na teret poslodavca. O popunjavanju Povredne liste, prijave povrede Inspekcije i Upravi za BZR nećemo ni govoriti jer je to zakonski sled događaja kad do povrede dođe. Ako se isti ne poštuje povlači prekršajnu i krivičnu odgovornost poslodavca. Šta ako je u opisu posla za konkretnog lovočuvara predviđeno da treba da podigne neki predmet koji može svojim padom prouzrokovati povredu prstiju na nogama? Onda ona čizma mora zadovoljiti još jedan zahtev. To jest mora pored termičke i zaštite od proboja đona, imati i kapu protiv nagnječenja prstiju. A čovek koji se kreće u prirodi na terenu može naleteti na sve moguće i nemoguće situacije. Na primer, nisu retki slučajevi pojavljivanja zaraznih boleština u lovištu. Po prirodi posla lovočuvar je prvi koji bi trebao da uoči tako nenormalno stanje u reviru za koji odgovara. Zbog toga bi morao u nekom delu opreme da ima jednokratne zaštiitne ,,doktorske,, rukavice, zaštitnu maska i zaštitne naočare uz isto tako obaveznu zaštitnu jednokratno upotrebljivu navlaku koja ide preko zaštitne radne uniforme. U Pravilniku o tome nema ni pomena ali se takva situacija mora naći u Aktu o proceni rizika.
Može se desiti i sledeća hipotetička situacija. Poslodavac je ozbiljan i želi da ispoštuje sve postavljene pravne okvire. Stoga je nabavio uniformu za lovočuvara po Pravilniku i dao je na revers zaposlenom. Takođe je sa pažnjom savesnog poslodavca angažovao lice za BZR, izradio Akt o proceni rizika i u njemu konstatovao da lovočuvar mora da nosi zaštitno lično sredstvo u uslovim niskih i visokih temperatura. Pomenuto ZLS je zaštitno radno odelo, visokovidljivi marker u uslovima loše vidljivosti ili grupnog lova, zaštitna kapa i zaštitna čizma-cipela. Da nezaoravimo, i antifoni pod obavezno. Uslov koji se mora ispuniti je dobra termičnost zimi za odelo, za zimsku čizmu dobre termičnosti, antibakteriska i antigljivična postava za 10 sati nošenja i zaštite đona i prstiju. U letnjim mesecima usled visokih temperatura situacija je obrnuta. Mora se obezbediti rashlađivanje i sprečavanje termičkog udara, znojenja…stoga je uslov upotreba zaštitnih pantalona pojačane ventilacije i upijanja, zaštitnu košulju istih svojstava i čizma-cipela koja takođe mora imati dobro provetravanje, antibakterisku i antgljivičnu rezistenciju i zaštiu đona i prstiju. Da bi to sve bilo ispoštovano poslodavac je u obavezi da nabavi po jednu zimsku i letnju radnu uniformu i po jedno zimsko i letnje zaštitno radno odelo sa zimskom i letnjom čizmom/cipelom . Sve to se na revers preda zaposlenom lovočuvaru čija će prva reakcija može biti: ,, Pa ljudi nisam ja maneken da se samo presvlačim,,!
Treba razmisliti i usaglasiti
Zbog toga je i cilj članka da ukaže poslodavcima /u našem slučaju UO Lovackih udruženja/, licima za BZR i radnicima o mogućoj zabuni koja može nastati tumačenjem ove dve materije. Dakle, po Pravilniku o lovočuvarskoj službi (član 7) propisan su izgled i delovi uniforme. Dok je po Zakonu o BZR, uređena pravna materija zaštite tokom procesa rada. Odnosno koje zaštitne funkcije ZLS u ovom slučaju zaštitno radno odelo mora imati za konkretne poslove radnog mesta koje lovočuvar obavlja. Pošto je materija relativno nova, ostaje da se u praksi vidi kako će to funkcionisati i da li će uspeti da se na racionalan način zadovolje kriterijumi iz Pravilnika i Zakona o BZR ?! Po pravilu, ova dva zakona se moraju usaglasiti a na poslodavcima je obaveza da reaguju brzo. Ne treba naglašavati koje sve gubitke, i za koga, donosi izostanak lovočuvara sa posla jer je doživeo radnu povredu. A onda inspekcija rada dolazi u LU i počinju neprijatne scene i za poslodavca i za zaposlenog. Mislite o tome…
Novak Masimović
