Tragamo: Visoka reprodukcija divljih svinja, i nazimad u reprodukciji

1037

Piše: Dipl.ing Ljubiša Marinović

Divlje svinje su se u današnje vreme u potpunosti etablirale u raznim vrstama životne sredine od nizina do alpskih područja, od područja sa niskom gustinom stanovništva do oblasti sa vrlo visokim uticajem antropogenih aktivnosti. Njihova brojnost u posljednjih 50 godina je u stalnom porastu a povećavaju se takođe problemi između životne ekspresije divljih svinja i ljudske aktivnosti.
Fenomen visoke brojnosti divljih svinja praćenim nesrazmernim štetama na poljoprivrednim kulturama nije  u povesti ničim neuobičajen. Na kraju 18. stoleća Marija Terezija je morala objaviti patent, kojim je dozvoljavala svakome lov svih divljih svinja na otvorenim lovištima. Tako se otvorio legalni put podanicima za lov a tokom nekoliko godina divlje svinje su na području Češke Republike izumrle. Do 50. godina su se nalazile samo u rezervatima. Nakon drugog svetskog rata zajedno sa promenama u društvu su se počele širiti a i danas se kreću barem sezonski na celom području Češke republike. Danas možemo brojnost divljih svinja procenjivati i uzajamno uspoređivati pomoću obima  odstrela u pojedinim regionima.
Vrlo je značajan porast brojnosti divljih svinja u Nemačkoj, Češkoj i Mađarskoj, ali ni u drugim zemljama ne možemo govoriti o konstantnom stanju. U sadašnje vreme odstreli u Nemačkoj i Češkoj Republici dosežu više od 15 divljih svinja na 1000 ha na područu gonjenja.
Za ispitivane populacije je potrebno savršeno poznavanje reprodukcionih parametara proučavane vrste. Reprodukcioni parametri su jednim od najvažnijih aspekata u managmentu divlje svinje. Biologija razmnožavanja divljih svinja (Sus scrofa) je vrlo složen proces, na koji utiče široki kompleks faktora. Osnovni uslov za reprodukciju su normalno razvijeni polni organi. Njihova funkcionalnost je uslovljena nizom bioloških faktora. Ovi faktori su fiksirani genetički, ali u velikoj meri na nje utiču i uslovi vanjske sredine. Parenje protiče obično od novembra do januara a ponekad i u drugim godišnjim periodama. Prema HAPPA mogu se pojaviti razmerna  kolebanja. Na plodnost samica značajno utiče njihova dob i kondicija. Za vrhunac legla je najčešće označavano rano proleće (mart, april). Međutim deo populacije leže tokom cele godine, najniži procenat legla je u novembru i decembru. Početak puberteta se daje u odnos na starost i telesnu težinu. GETHOEFER (2006) navodi, da je u Nemačkoj 80% prasadi u dobi od 8 meseci, koje imaju barem 20 kg telesne težine, doseglo reproduktivno dospeće. Ukazuje na to, da zavisno od područja 60 do 70% prasadi zatrudni tokom glavnog razdoblja razmnožavanja (novembar, decembar), a druge 2/3 od preostalih pojedinaca pare se leti. U proseku parenje ima kašnjenje čak kod 15% prasadi i dvogodaca, a to može dovesti do drugog vrhunca teranja u julu i augustu. U jednom od posmatranih područja, gde je pošumljenost  50% i 40% svih šuma, čine proizvodne šume bukve i hrasta, navodi se da je u januaru 2005 čak 100% ispitanih samica svih starosnih kategorija bilo trudnih. Tome je prethodio masivni rod žira i bukvice u jesen 2004. Sličnim rezultatima je došao i MAILLARD et al. (2004), koji je posmatrao populacije divljih svinja u južnoj Francuskoj, u oblastima prepunih hrasta česminolistog. Njegovi rezultati pokazuju, da kada je bio rod žira visok, rođenje prasadi je bilo vrlo sinhronizirano sa vrhuncem u februaru i martu. Nasuprot tome kod niske berbe vrhunac je bio manje intenzivan a pojavio se kasnije (april, maj, jun). Nasuprot tome nije registrovana nikakva bimodalna distribucija rođenja. Ovaj model objašnjava moguće skraćenje anoestru, uzrokovanim iznimnim obiljem hrane u septembru i oktobru. U tablici br. 1 su uvedeni reprodukcioni parametri kod samica iz različitih delova Europe.
Lokacija                                Broj fetusa
prasad   dvogodišnji   odrasli

Nemačka   Brandenburg   4,1      5,8               6,3

Brandenburg                   4,4       5,7              6,5
Brandenburg                   3,7       5,6              6,8

Lower Saxony                  5,2       6,7              7,6
Francuska                            4          4
Italija   Toscany                 3,8       5,4               5,7

Maďarska                          5,14      6,7

Tab. br. 1 Reprodukcioni parametri divlje svinje

Korišćenjem ovih parametara smo izmodelirali  moguću situaciju razvoja brojnosti kod kršenja načela odstrela. Koristili smo idealni sastav dobi i socijalnu strukturu populacije divljih svinja, koje navodi Briedermann (1971). U toj prema njemu treba biti zastupljenost spola  1:1,45%, adultnih pojedinaca, 15% subadultnih i 40% juvenilnika. U takvoj populaciji je prema različitim autorima prirast, ukoliko uključimo u reprodukciju i juvenilne pojedince 203% čak 275% (tablica br. 2)

Prosečna fertilita kod samica (% – deo populacije uključene u reprodukciju kod dobne vrste)
prasad                 dvogodišnji    krmača             Prirast u % u odnosu prema populaciji
Appelius, 1995     4,4  (60%)      6,5 (90%)      6,5  (100%)   203%
Steinfeld, 2003     5,6  (75%)      6,7 (100%)   7,2  (100%)   274%
Gethoffer, 2005   5,2  (85%)      6,7  (95%)    7,6  (95%)     275%
Tab. br. 2 Prirast  u „idealnoj populaciji“

Odstrel bi se stoga trebao ravnati prirastu, tako da nam populacija ne bi rasla. U ovom slučaju, međutim, je došlo do greške i nepridržavanja se odstrela kod juvenilnih pojedinaca. Plan lova je bio ispunjen kod adultnih (prasica) i subadultnih (pojedinaca) pojedinaca samo se nije uspelo odloviti ¼ prasadi (75% ulovljeno). Ova greška se ponavljala svake godine a evolucija populacije je prikazana u
tablici br. 3 i br. 4.

Stanje dana 31.3.   prirast
godina      prasica   dvogodac   prase   vepar   ukupno   prasica   dvogodac     prase      ukupno
1             19               15             43            23           100         137               46               93           276
2             19                15            59            23           116         137               46             130           313
3             19               15             68            23           125         137               46              151          334
4   19   15   73                                            23           130         137               46              161          344

Tab. br. 3 Prirast u „idealnoj populaciji“ u suprotnosti sa principima

godina   odstrel
prasica   dvogodac   prase       vepar      ukupno
km   %     km   %       km   %   km   %         km
1   7   100   28   100   175   75   7   100      217
2   7   100   45   100   203   75   7   100      262
3   7   100   54   100   219   75   7   100      287
4   7   100   59   100   302   100   7   100    375
Tab. br. 4 Lov  u „idealnoj populaciji“ u suprotnosti sa principima

Iz uvedenih proračuna proizilazi, da povećanje, koje se sastoji od prasica i dvogodaca je bilo u svim godinama konstantno, samo se menjao prirast formiran prasadi. To je dovelo do relativno značajnog povećanja brojnosti i prirasta tokom četiri sezone, kada je bio zapostavljen odstrel, porastao je u ekstremnom slučaju od 276 na 375 komada. Ovde se tako demonstrira ogromna reproduktivna sposobnost  divlje svinje. U okviru našeg istraživanja ispitivali smo reproduktivne faktore kod juvenilnih i subadultnih pojedinaca na tri područja Češke republike. To je bila oblast Černokostelecká (distrikt Prag-Istok), reprezentirajući živno stanište sa manje ekstremnim klimatskim uslovima. Pošumaví, koje predstavlja region ekstenzivne poljoprivrede sa visokim udelom crnogoričnih šuma.  I Doupovsko predstavlja oblast sa relativno visokom prirodnom nosivosti bez poljoprivredne delatnosti. U tablici br. 5 su uvedene vrednosti trudnoće u pojedinim područjima kod samica u dobi od 8-12 meseci.

Samice (8-12 meseci)   % trudnih   Ø broj fetusa
Doupovsko                        25%                    2,1
Šumava                              35%                    2,4
Kostelecko                        43%                     2,3
Tab. br. 5 Uključenje samica (8-12 meseci) u reprodukciju

Ovi rezultati pokazuju, da uključivanje praščića u reprodukciju je u češkim zemljama uobičajeno, a ovaj fenomen se ne može smatrati kao nešto izvanredno ili neobično. Umesto toga  je potrebno s njim računati kod utvrđivanja visine odstrela i njegove realizicije. U sadašnjoj situaciji je takođe potrebno se koncentrirati na odstrel odraslih krmača, koje su glavni nositelji prirasta a njihovom ulovu pridati dovoljno pozornosti. Jer samo i toliko lovom krmača sposobni smo uticati na evoluciju brojnosti i doseći održivi management divlje svinje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here