Newsweek Srbija, Istina o grlicama, intervju dr Ristića

1746

Prof.dr Zoran RistićNewsweek Srbija

Evo razmišljanja u vezi stalno dežurne teme na našim prostorima oko uvođenja zabrane lova na grlice i gugutke od pre godinu dana za časopis Newsweek Srbija“. ” Odgovori su i danas aktuelni i treba otvoriti široku raspravu da se čuju sve „suprotstavljene“ strane kako bi se došlo do optimalnog rešenja uz argumente i činjenice

Kakva je vaša generalna ocena po pitanju krivolova nad pticama u Vojvodini? Koliko je situacija ozbiljna?

Moj lični stav po ovom pitanju je jasan, jer se godinama zalažem da se u našim lovištima stane na put lovokradicama i krivolovcima, kod srneće divljači, ali i kod svih drugih vrsta (na pr. divljih svinja), pa podrazumeva se i ptica. Međutim, kada govorimo o krivolovu, ili kako sam naveo, bilo kom drugom krivolovu, potrebno je da se barata sa tačnim i preciznim podacima, a ne, da se u javnosti iznose paušalni podaci, i da sa takvim netačnim podacima klevetaju svi lovci (u Srbiji zvanično ima preko 60.000). O pojedincima koji se bave ovim nečasnim radnjama treba da brinu organi gonjenja i pravosudni organi koji treba da ih sankcionišu i procesuiraju.

Paušalim iznošenjem podataka, “od oka” nanosi se neprocenjiva šteta lovcima, koji se u svojim aktivnostima u lovištima bave uzgojem, zaštitom divljači, unapređenjem lovišta i na četvrtom mestu je korišćenje divljači. Tokom godine rade od 5 do 7 radnih akcija, počev od zimske prihrane divljači, brojanja divljači nakon zime, izrada planskog dokumenta (godišnjeg plana gazdovanja lovištem), izgradnja prihvatilišta u lovištima, kupovina fazanske divljači i čuvanje najmanje mesec dana po 24 časa, odstrel predatora u lovištu, izgradnja hranilišta i pojilišta u lovištu, itd. Pored toga prosečna članarina po lovcu je od 12.000 do 20.000 dinara godišnje gde se omogućava da od sredine oktobra do sredine januara može da izađe 2 – 4 puta u lov na zeca i 5-7 izlazaka u lov na fazana, koga je predhodno kupio, čuvao i odhranio, da bi mogo da ga lovi, a da mu niko ne garantuje da će i uloviti. Posebno se ovo odrazilo poslednjih nekoliko godina, da je zeca u lovištu sve manje, da lovci, zbog smanjenja ove divljači su ili obustavili lov, ili su imali samo jedan izlazak.

Kao što se zna poljskih jarebica zbog niza negativnih činilaca, nema u našim lovištima, ali se na ovu pojavu nestanka ove naše autohtone vrste niko ne obazire, niti joj želi pomoći.

Mislite li da državni organi ovome posvećuju dovoljno pažnje? Šta je najvažnije što preduzimaju, a na čemu bi još trebalo da se radi?

Državni organi, po meni ne poklanjaju dovoljno pažnje ovoj pošasti, pa se dešava da ovakvi predmeti, ili zastarevaju, ili se desi da, usled “nedostatka” dokaza se odbacuju.

Kada se desi da se neko uhvati u lovoktrađi i krivolovu, tada je potrebno da se takve nečasne radnje objave u štampanim i elektronskim medijima sa iznosima napravljenim na osnovu Oštetnog cenovnika za bespravno ulovljenu, ili na drugi način uništenu divljač. Vrednost divljači uništena na ovakav način je nekoliko puta, pa čak i 10 i više puta u odnosu na osnovnu cenu.

Kakva su vaša saznanja o organizovanim grupama lovaca iz Italije koje dolaze u Vojvodinu i uz domaću podršku ulaze u krivolov nad pticama?

Kao što se zna, lovišta su data na upravljanje Lovačkim udruženjima, Javnim preduzećima ili vlasnicima ribnjaka sa kojima su potpisani ugovori o korišćenju tih lovišta a shodno važećem Zakonu o divljači i lovstvu (“Sl. glasnik RS”, br 18/2010). Pravila su jasna, nakon toga se radi lovna osnova, kao dugoročni plan uzgoja i zaštite divljači za period važenja od 10 godina. Lovna osnova se radi nakon izvršenog brojanja divljači, za tzv. “glavne” vrste gajene divljači, ali i na osnovu procenjene brojnosti za ostale vrste, pa i migratorne.

Sve ovo sam naveo da bi skrenuo pažnju, da ako se radi o nečasnim radnjama, po meni najveću odgovornost snosi korisnik lovišta, a lovac turista, pa bio on Italijan ili Nemac, on i svi ostali moraju da poštuju naše zakone i propise, a takođe i naši ljudi koji ih vode u lovište. Ako bi pokušao da lovac stranac lovi nešto što nije u cenovniku, istog momenta se obustavlja i prekida bilo kakav lov. Ta fama da Italijani love sve nema nikakve veze, to su samo takođe paušalne priče.

Drugo, ko bi rizikovao da ode u drugu državu i da lovi ono što je nedozvoljeno, i da bude zatvoren, i da po Oštetnom cenovniku za bespravno ulovljenu ili na drugi način uništenu divljač plati veliku kaznu. Ko je lud da to radi.

Šta mislite o peticiji Lovačkog saveza Srbije protiv zabrane lova na prepelice i grlice?

Nesporno je da se broj grlica i prepelica smanjuje, ali su sporne ocene u kom periodu i koliko je to smanjenje. Posebno je za diskusiju koji su činioci i u kojoj meri doveli do smanjenja brojnosti navedenih vrsta.

Grlice i prepelice su migratorne vrste sa širokim arealom rasprostranjenja. Grlica se gnezdi u celoj Evropi sem na severu, kao i u Zapadnoj Aziji. Slično je i sa prepelicom, stim da je njen areal još veći, gnezdi se u celoj Evropi sem na severu i Španije na jugu Evrope. Gnezdi se i u Aziji od Urala sve do Kineskog mora. Grlica zimuje čak južno od Sahare, dok prepelice zimuju nešto bliže pretežno u Severnoj Africi. To su literaturni podaci. Broj prstenovanih grlica iz Evrope je minimalan. Broj nalaza još manji. Ima li tu nekih promena?

Nikad do kraja nije raspravljeno pitanje odnosa grlice i gugutke. Gugutka se „prošetala“ preko svih staništa (pa i preko naših krajeva) gde se gnezdi grlica i stigla je preko Rusije i Azije do Kineskog mora. A posledice takve ekspanzije gugutke ?

Problematika reprodukcije prepelice u Evropi dosta je proučavana. Problemi velikih površina pod monokulturama počinju već kod iznalaženja partnera. Sledeći problemi su u periodu reprodukcije. A kako je kod nas? Velikih površina pod monokulturama sve je više.  Intenzivna obrada zemlje posebno posle žetve. Upotreba total herbicida. I drugo.

A kakva je situacija kad je reč o grlicama. Kolika je pošumljenost Vojvodine je poznato pa prema tome i uslova za gnezđenje „naših“ grlica. Kakva je situacija sa grlicama na preletu preko naših krajeva. Kada smo pripremali Projekat o grlicama jedva smo našli nekoliko podataka gde se gnezde grlice koje preleću preko naših krajeva. Na severu Evrope, a koje su promene tamo? Posledice.

Vozni red seobe grlice i prepelice se kod nas menja. Poslednjih godina nekad stižu ranije a nekada „kasne“. Posledice su poražavajuće. Prepelice kad „zakasne“ stižu na golu zemlju, a grlice na obran suncokret. Nema hrane, nema rezerve za dalek put. Neki kažu da je rešenje problema vezanih za grlice izbor vrste suncokreta za gajenje. Ako je obrnuto i grlice stignu rano suncokret još nije zreo. Od čega zavisi vozni red seobe i koje su posledice nije nam do kraja poznato.

Pitanje paljenja ostataka na njivama? Posledice. Učestalost te pojave je veliki, a sprovođenje zakonskih mera, broj kažnjenih i visina kazne mali.

Zabrana lova je stara oprobana metoda koje je trebala da reši u prošlosti pitanje smanjenja brojnosti pojedinih vrsta. U knjižici „Ptice – pernata divljač Dunavske banovine“ (izdavač LSV Vojvodine) na stranicama 12 do 14 data je podela divljači tridesetih godina prošlog veka. Brojne ptičije vrste su spadale u nezaštićenu divljač. U narednom periodu je došlo do smanjenja brojnosti, zabrane lova, a rezultati? Zabrana lova nije dala adekvatne rezultate. Broj divljači je stagnirao ili se dalje smanjivao. Kasnija istraživanja su pokazala da je do smanjenja brojnosti došlo zbog čitavog niza najrazličitijih uzroka. Danas, brojne vrste, tridesetih godina „nezaštićena divljač“ danas imaju malu brojnosti i strogo su zaštićene.

ivica_loli-_grlicaČuli smo gde se u Regionu ne lovi. Šta je relevantni Region za migratornu divljač. Areal? Kakv je režim lova bio pre zabrane lova u delovima Regiona gde se sada ne lovi? Od kada se ne lovi? Kakvi su rezultati zabrane lova? Koje su još mere, sem zabrane lova, preduzimane u pojedinim delovima Regiona na zaštiti prepelica i grlica? Rezultati? Ocene  uspešnosti preduzetih mera? Tek posle odgovora na sva pitanja možemo reći šta dalje.

Na kraju, nameće se pitanje, šta smo mi kao Lovački savez preduzeli kad smo konstatovali da se broj grlica i prepelica smanjio. Godine 1994., započet je Projekat „Optimalni odstrel grlica i gugutki u lovištima u Vojvodini“. Rezultati Projekta su prezentovani na I Simpozijumu Zaštita prirode u Srbiji, Beograd 2008. godina, a publikovani u časopisu „Zaštita prirode“ Beograd. Br. 60, pp. 599 – 610. Rezultati Projekta u par reči. Prvi planirani odstrel jedne migratorne divljači (grlice) na području cele Vojvodine. Uvođenje godišnjih kvota za odstrel grlica i gugutki za celu Vojvodine i svako pojedinačno lovačko društvo. „Prebacivanje“ lovnog pritiska sa grlica na gugutke (pre niko nije hteo da lovi gugutke). Godišnji odstrel grlica i gugutki na nivou Vojvodine planiran je i realizovan na ispod 10 000 jedinki po pojedinoj vrsti. U kasnijim godinama ceo projekat je proširen na prepelice. U pojedinim godina realizacije Projekta prikupljeni su podaci o veličini populacije grlica koje se u Vojvodini gnezde, o dinamici seobe grlica preko Vojvodine, o kondiciji grlica tokom seobe preko naših krajeva kao i o intenzitetu odstrela grlica i gugutki od strane ino turista.

I na kraju o vabilicama. Činjenica je da se vabilicama lovi. Činjenica je da se vabilicama ne sme loviti. Svaka nedozvoljena aktivnost u društvu mora da se suzbija i sankcioniše. Rezultati? Stav LSV i lovačkih društava po tom pitanju je poznat. Osuđuje se. Neophodno je intenzivirati sankcije, ali ne zabraniti lov. Većina ne sme biti kažnjena zbog grešaka pojedinaca zabranom lova. Prekršioci moraju biti kažnjeni.

A da inostrani lovci ne bi „pogrešili“ LSV je priredio „Višejezični IMENIK pernate divljači“.

Prosečan odstrel prepelica za period od 1927., do 2000. godine u Vojvodini je bio 15.826, ili za period od 1979., do 2008. godine ovaj perosek je 25.552 ptica. Odstrel grlica je zadnjih 20 i više godina manji od 5.000 godišnje.

Sve ovo sam naveo da pokažemo da raspolažemo sa podacima i da lovci, kao najveća i najbolje organizovana nevladina organizacija ne zaslužuju ni po čemu da se na ovakav način tretiraju, i da se o njima piše u negativnoj konotaciji.

I ovim putem se ograđujemo od pojedinaca, koji na svoju ruku rade nečasne radnje, ali su zato tu inspekcije, organi gonjenja – policija i pravosudni organi da ih procesuiraju i da se iskoreni zlo našeg lovstva a to je lovokrađa i krivolov bilo koje vrste divljači.

Zbog malog broja ovakvih nelovaca ne sme da se kažnjava preko 60.000 lovaca. Za nekoliko dana je prikupljrno 5.000 potpisa  peticija da se ne podrži predlog “ptičara – zaštitara” da se prepelice i grlice stave pod totalnom zabranom. Ako bi nastavili moguće je da za mesec dana bude između 30.000 i 40.000 potpisa.

Mi smo ubeđeni, ako nadležna Ministarstva poštuju argumente i činjenice, koje su na strani lovaca,  da će se jednom za svagda skinuti ovo pitanje i da će lovci, na osnovu procenjenih brojnosti ovih ptica u našim lovištima, i određenih odstrelnih kvota, i dalje uživati u lovu.

 

U Novom Sadu, 26. februar 2015. godine

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here