Male tajne dresure

602

Piše: Dejan Spasić, odgajivačnica „Spaleone“, Topola

Obuka pasa

   Pošto sam verni čitalac časopisa LORIST, daću svoj doprinos otkrivanjem jedne tajne u obuci pasa koju do sada  niste mogli pročitati ili videti, jer je to moj izum. Odgovoriću i na pitanje vašeg čitaoca Edina Dina Mesića iz prethodnog broja u vezi aporta.

Strah od pucnja

Pas može imati strah od  pucnja urođen  ili stečen tokom obuke. Da ne bi došlo do toga, najpre je bitan odabir šteneta, posmatrajući njegove roditelje i sam njegov karakter. Kada već preuzmete štene, treba početi sa pravilnom socijalizacijom, što će vam kasnije mnogo olakšati obuku. Što se tiče pucnja, dok jede, treba ga navikavati na zvukove-od slabijih ka jačim,tako da bi kasnije taj pucanj bio nešto uobičajeno. Ako ipak dođe do straha od pucnja, evo mala pomoć. Osnovno je prekinuti sa lovom i vratiti psa kući i ne pokušavati lov ponovo do daljnjeg, jer nasilni put izaziva još veću traumu kod njega. Bitno je uraditi nešto da bi pas shvatio da pucanj dovodi do nečeg lepog i samim tim to zavoli. U ovoj fazi obuke najbitnije je strpljenje i vreme. Počinjemo prvo sa ishranom psa. Ishranu psa počinjemo na taj način što, noseći hranu, pre nego što nas pas ugleda,svoj dolazak najavimo pucnjem iz startnog pištolja. U tom trenutku se pojavljujemo iza nekog ugla, noseći hranu i ne pucamo više dok pas jede. Vremenom će pucanj kod psa početi refleksno da stvara radost i zadovoljstvo. Uporedo s tim, mora ići i obuka na terenu na sledeći način: pošto nam je poznato da pas i mačka, pogotovo kada je u pitanju lovna rasa, u većini slučajeva nisu prijatelji –moramo uhvatiti neku mačku, po mogućstvu koja nije baš pitoma i koja će bežati od psa. Psa i mačku treba odneti na neki čist teren, gde će pas bez problema moći da je vidi, ali je poželjno da okolo ima drveća, gde mačka može da pobegne. Vaš pomoćnik postavi kavez sa mačkom,Vi krenete ispred kaveza npr 200 m, tako da pas ne vidi taj trenutak postavljanja kaveza. Kada dođe do kaveza i počne da reaguje na mačku, zadržite psa na okovratniku a Vaš pomoćnik treba da otvori kavez i pusti mačku. Kada mačka malo odmakne, npr 15m, kako je pas ne bi stigao, puštate ga i posle par sekundi opalite iz startnog pištolja, po mogućstvu 9mm.

U nekom od narednih treninga, raspitajte se ko ima psa koji dobro markira zeca. Zamolite ga da sa svojim psom pođe sa Vama na trening. Izaberite teren na kome ima zečeva.Pre nego što uđete u teren, pustite pse 10-ak min da se igraju kako bi Vaš pas stekao poverenje u drugog psa. Kada se ukaže prilika da iskusniji pas markira zeca ili oba pojure zeca, pucajte dva-tri puta iz sratnog pištolja 9mm. Ovo treba ponoviti više puta. 

Sledeća faza-poželjno je da nađete kunića koji nije iz kaveza, već pušten, koji se kreće lako i slobodno, poludivlji. Stavite u kavez kunića, odnesite u polje i onda uradite proceduru kao sa mačkom, s tim što dok god pas bude progonio zeca, pucajte iz startnog pištolja ili iz puške u vis.

Nakon toga uzmite jednog fazana iz fazanerije, očupajte par pera iz jednog krila kako ne bi mogao da odleti daleko, napravite trening u polju, bacite fazana. Kada pas krene prema fazanu, pucajte puškom podignutom u vis.

Kada sve ovo završite, pas je spreman za prvi lov, ali u taj prvi lov bitno je otići samostalno, sa Vašim psom, tako da su odgovarajući komercijani lov ili poligoni.Sačekajte priliku da pas markira divljač i ako niste sigurni, po poletanju ili istrčavanju divljači da ćete pogoditi, nemojte pucati. Najpoželjnije bi bilo da to prvo bude zec.

Ubrzo će Vaš pas zavoleti pucanj i pušku i radovaće se lovu. Još jednom ponavljam, ovo je procedura koja zahteva vreme i strpljenje, ali garantuje uspeh.

Aport pasa

Što se tiče problema  gutanja prepelica, dešava se, ali to  nije veliki problem ako se krene s obukom u startu. Dobro je da pas prvo radi komadnu  apel (nazad)  bez pogovora, nebitno glasom ili pištaljkom. Kako bi to radio najbolje, može se psu staviti teletakt . Znači psu stavimo oko vrata teletakt, a podrazumeva se da on već zna apel besprekorno, uzmemo prepelicu i uvaljamo u plavi kamen koji je bez mirisa i ukusa. Na prepelici ne bi trebalo da se nalazi plavog kamena više od veličine jednog klikera.Bacimo prepelicu i  pustimo psa da je proguta. Sačekamo par minuta  i pas će povratiti prepelicu. Sledeću bačenu prepelicu pas sigurno neće gutati i bojažljivo će živu doneti, a Vi ga pozovite istog trenutka kada je uhvati.

Kada je donese, preuzmite prepelicu, bodrite psa i milujte ga.

Za ovu vrstu obuke, umesto plavog kamena možete koristiti i so.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here