Lov sa psima tipa „špic“ (Lov sa špicevima)

1466

Piše: Vladan Jevtic

Dok se kod nas veoma malo znalo o lovu sa psima tipa Špic , a puno je lovnih rasa koje pripadaju ovoj grupi, kao na primer Zapadno i Istočno sibirska Lajka, Rusko evropska Lajka, Finski špic, Jemtlandski pas i drugi, kod lovaca dalekog Severa Evrope i Rusije Lov sa ovim psima ima duboku tradiciju. Tamošnjim lovcima nekada, a većini ni dnas lov nije bio iskljucivo hobi već su lovili iz potrebe za hranom i krznom koje bi im obezbedilo opstanak u surovoj sredini, za takav lov bili su im potrebni lovački psi koji bi brzo otkrivali kako krupnu tako i sitnu divljač oblajavali i zadržavali je na mestu do dolaska lovca strelca i nakon eventualno propuštene šanse za odstrel ne bi gonili ionako neuhvatljivu lovinu već se brzo vratili vodiču kako bi započeli novu pretragu, a to su zapravo sve karakteristike jednog lovnog špica kakvi se sa velikom posvećenošću i danas uzgajaju. Naime kako su nekada lovci Skndinavije lovili losove da bi obezbedili važne zalihe mesa za svoje selo, tako i danas njihovi naslednici i dalje neguju ovu tradiciju i za njih je otvaranje sezone lova na losa jedan od najvažnijih dogadjada u toku godine. Ali ono što je posebno važno u tako bitnim lovovima ovakvi psi su gotovo neizostavni, a u najveće broju su to Švedski Jemtlandski pas (Jämthund), Norveški Sivi špic (Gråhund) . Sa druge strane na severu Rusije i danas se mogu sresti usamljeni lovci koji tumaraju po bespućima Sibira nebi li sa svojim oružjem i zamkama obezbedili dovoljno krzna kako bi s proleća po povratku u svoje selo mogli da prehrane svoje porodice, a takve lovce nikada nećete sresti bez svojih pasa koji su u najvećem broju slučajeva špicevi odnosno Sibirske Lajke.Na severu evrope pored samostalnog lova takodje je i zasigurno u većoj meri zastupljen i grupni lov sa ovim psima, a posebno u lovu na losa koji se odvija tako što se lovci-strelci postave na prelazima divljaci odnosno na predhodno označenim štandovima. Kada i poslednji lovac zauzme poziciju na štandu vodja lovaca (organizator lova) daje znak u dogovoreno vreme (nekada) ili putem radio uredjaja (danas) vodiču pasa da otpočne pretagu , psi sa ovako jakim čulima i razvijenim nagonom za lov u tako bagatim lovištima već u prvih nekoliko minuta pronalaze lovinu i počinju  da rade ono sto im je od iskona u narvi i genima, oblajavaju i nastoje držati na mestu losa, medveda ili drugu divljač i tako lavežom odaju svoju poziciju  vodiču koji će pokušati da se prišunja životinji i ostreli je.Sam odstrel je psima nagrda za trud pa će nakon odstrela ostati uz svoj plen i braniti ga od drugih pasa ili predatora, a neretko neće dozvoliti ni drugim lovcima da mu se približe, zato je potrebno pustiti ih da nad plenom  zadovolje svoje prirodne nagone nakon čega će ih lovac vodič skloniti sa mesta nadstrela  i omogućiti da se pristupi „pražnjenju“ divljači i odvoženju.U slučaju da vodič ne odstreli lovinu ili se ona pokrene sa mesta to onda postaje prilika za lovce strelce na štandovima.Naime špicevi nemaju nagon da –gone- divljac koja je za njih neuhvtljiva odnosno oblajavece je samo dok imaju neposredni kontakt te kada im pobegne van dometa prestaju lajati i kreću u ponovnu pretrag, kada ponovo zaustave lovinu počinju se oglašavati.

   Zbog svih ovih osobina Zapadno sibirske Lajke kao i drugi lovni špicevi su gotovo idealni psi za lov divljih svinja u lovištima Srbije, a evo i nekoliko razloga zašto. Naime svi mi koji smo nekada lovili sa dugonogim goničima smo dožveli ili bili svedoci da goniči (izuzev pravilno obučenih pasa koji su kod nas retki) nakon puštanja u lovište, a pogotovu u lovištima sa slabijom populacijom divljih svinja ubrzo pronadju srneću divljač i daju se u višesatno gonjenje iste,a lovac vodič pasa ostaje bez svojih pomgača na nekoliko sati dok lovcima strelcima na štadovima sledi dugo neuzbudljivo sedenje i uglvnom smrzavanje na svojim pozicijama, a srnama izgnurenost. Za razliku od pasa goniča lajke srneća divljac gotovo pa i ne zanima u slučaju i da na nju naidju srne će se dati u beg,a lajke će u najgorem slučaju za njima poći 15-20m ili će kod starijih i iskusnijih pasa ineresovanje za njih potpuno izostati. Dok je za potpunu  –odložnost- na srneću divljač pored dobrog odabira genetike goničima potrebno u većini slučajeva 3-4 godina pravilne i naporne obuke kod lajki je to čvrsto usadjena osobina odmah po rodjenju, naprosto drugaciji je tip pasa. Dalje u najvećem broju slučajeva  kada je lov sa lajkama u pitanju najviše šansi za odstrel ima vodič pasa jer će dok lajke oblajavaju krdo svinja koje su pronašle na logi ili usamljenog vepra koji se sakrio u šipražju  vodič prvi prići na odstojanje pogodno za odstrel.Nakon pucanja krdo će se pokrenuti, psi će ili ostati pored odstreljenog plena ili krenuti za ostatkom krda, a to zavisi od mnogo faktora kao i od obuke i individulne karakteristike samog psa,u svakom slučaju sledeći šansu za odstrel imaju lovci na štandovima odnosno zasedi, a u slucaju da su lajke krenule za krdom pratiće ga taman dok ne prodje lovce u zasedi i dovoljno se udalji da bi psi odustali i vratili se svom vodiču, i eto prilike za ponovnu pretrgu bez besomučnog dozivanja pasa i višesatnog, neretko i celodnevnog čekanja da se isti vrate.I najvažnije ove pse ne treba obučavati za lov taj nagon u još dvno nasledili od svojih predaka za koje je lov značio opstanak i sačuvali ga u značajno većoj meri od drugih manje primitivnih rasa.Na vama je samo da od šteneta odgajite zdravog i negovanog psa, za to vreme odradite osnovnu tzv. –kućnu dresuru- i već sa njegovih navršenih godinu dana otići sa njim u lov i otpočeti nezaboravne lovačke avanture u koje će vas jedna Zapadno Sibirska Lajka beskompromisno voditi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here