Sve veći značaj u Jugoslaviji nametnulo je niz pitanja o kojima su stručnjaci vodili rasprave. Prof. dr Milan Marinović je na Beogradskom radiju 11.12. 1936. godine u lovu u Jugoslaviji, pored ostalog, rekao i sledeće:
„Davno je već poznato da među sportovima, koji blagotvorno deluju na fizički i duhovni život čovekov, zauzima jedno od najviđenijih mesta lov. U lovu se spojene prednosti turizma sa mnogim drugim odlikama, koje čoveka etički oplemenjuju i jačaju njegov karakter, „Ljubav prema lovu je isto što i ljubav prema maštanju, Stoje opet u tesnoj vezi s umetničkim uživanjem; loviti znači oživljavati pračoveka u kulturnoj sredini“ veli v. Bcrger u svojem napisu o etici lova. Samo jedan rasni lovac može osetiti kakve promene nastaju u njemu, kada svoje gradsko odelo zameni lovačkim, a prašnu kancelariju svežinom nepatvorene prirode, pa kada lišen svih dnevnih briga koncentriše sve svoje sposobnosti i veštinu na jedan sasvim novi cilj: kako će da nadmudri opreznu zverku!
S nastajanjem prašuma i udaljivanjem šumskih kompleksa od ljudskih naselja sve je manji broj onakvih lovišta, u kojima će čovek čuti prirodu u svoj devičanskoj lepoti, snazi i originalnosti. Zato nije čudo što imućni lovci iz raznih zemalja, siti raznih izveštačenih uređaja, u kojima kraj malih ograđenih prostora zverinjaka čovek ne može da se otme dojmu da je u nekom gajilištu domaćih životinja – Što dakle, ti lovci strasno teže za lovištima, u kojima će osetiti prirodu u svoj praiskonskoj snazi i veličanstvenosti, gde će s udivljenjem posmatrati džinovsku borbu vrsta za samoodržanje i u kojima će posle telesnih napora i prijatnih uzbuđenja doći do retkih lovačkih trofeja.
Prof.dr Milan Marinović bio je profespor lovstva i lovne privrede na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
Foto: Lovci Gornjeg Milanovca iz tog vremena.
