Piše: Novak Maksimović
Retki su akcioni filmovi zapadne filmske škole u kojem loši momci istočno od Griniča, pored toga što su ružni prljavi i zli. ne voze džipove a da to nisu Uazi. Zlobnici bi rekli da prava filmska zvezda i jeste baš taj terenac kojem se zarad atraktivnih scena vadi duša, pa se prevrće, lomi, buši rafalima iz automatskog oružija a počesto i totalno havariše raketnim bacačima. Čime je onda Uaz toliko omadjijao filmadžije da već skoro pola veka ne silazi sa velikog ekrana a znam da lepotom tj dizajnom sigurno nije?! O ostalim omadjijanim korisnicima usluga “snagatora” neću pisati u uvodu jer se bojim da ce spisak biti podugačak.
PEDIGREE
U osnovi naš junak je čistokrvni vojnik čiji su koreni u stradanjima velikog otadžbinskog rata kada je kamarad Staljin (a ko bi drugi) dao direktivu da se počne sa proizvodnjom vojnog sovjetskog džipa tj starijeg brata znanog kao Gaz 69. Kad su ratovi prošli, patnje uminule, rane zacelile, komunizam razvijao, pupeo i napupeo, vreme je bilo da se Gaz 69 penzioniše a da se napravi novi terenac za novog sovjetskog čoveka koji će doneti nov početak pa će sve biti bolje, novije sjajnije a dušmani na “zapadu” pući će od muke. Kako je izgledao razvoj socijalističkog čoveka možete pogledati u žurnalu Filmskih novosti naših ili sovjetskih svejedno (taj žurnal nikad nisam voleo).Tamo negde 60ih godina prošlog veka sa hladno ratovskom atmosferom u Uljanosvskom auto zavodu rodjen je terenac UAZ kakvog danas poznajemo. Verujem da vojni konstruktorski tim sigurno nikad nije bio ni na jednom času ili predavanju iz estetike vozila ali zato je sve drugo odradjeno prema tadašnjim shvatanjima kako treba vojno terensko vozilo da funkcioniše. A zahtevi od ovog vojnika jesu minimalni na prvom mestu prohodnost zatim izdržljivost i jednostavno održavanje. Dakle nikakva preterana filozofija. Mada bi poznavaoci helenizma rekli da grešim jer su to postulati spartanske filozofije a znamo da su spartanci bili vojnici bez mane i straha . Zlatno doba eksploatacije vozila bile su kasne 6o-e i 70-e godine isključivo za vojno državne potrebe. Civili ga nisu mogli posedovati ali su ga vozili trudbenici u državnim firmama. Ne sme se prećutati činjenica da je konstruktorski tim izveo i vrlo uspešnu pacifikaciju vozila 80-ih godina (prilagodjavanje vojnog vozila za civilne svrhe) time što je uklonio postolja bestrzajnog topa i mitraljza sa suvozačkog sedišta. Šalu na stranu, sovjeti su verovatno na nekom sastanku politbiroa doneli direktivu da se vozilo malo izmeni, te da zaživi i kao civilna verzija, ne bi li se pomoglo raznim službama SSSR-a koje nisu vojne (ali jesu državne) a imaju potrebu za terenskim vozilom. Kad je to već učinjeno onda je opet na nekom sastanku odlučeno da ne bi bilo loše da se džipovi malo izvezu u svet kao pomoć bratskim narodima u njihovim revolucionarnim stremljenjima i da se zaradi neki dolar… Posle je došao Gorbačov sa perestrojkom, tranzicija i na kraju moderna vremena. Za sve to vreme one filmadžije sa početka teksta radile su svoj posao…
OSNOVNE TEHNIČKE KARAKTERISTIKE:
Početak proizvodnje: 60-e godine prošlog veka
Proizvodjač: Uljanovski auto zavod Rusija
Motor: Napred postavljen četvrocilindrični benzinski motor
Starije verzije koriste karburatorsku klasiku od 2.5 litra zapremine
Modernizovane varijante 2.7 litarski sa ubrizgavanjem
Postoji i turbodizel verzija 2.2 litre
Zapremina rezervoara: 2 x 40 litara
Potrošnja: karburatorski 2.5l motor do 20l/100km,
novi 2.7l sa ubrizgavanjem do 15l/100km i dizel do 12l/100 km
plin je idealno alternativno rešenje koje vraća osmeh na lice i punoću novčanika)
Pogon: 4×4 sa mogućnošću isključenja prednjeg pogona
Menjač: Manuelni prvi modeli 4+R savremeni korejski 5+R brzina
Nosivost: Proistekla iz vojnog porekla do 7 putnika i100 kg tereta ili 2 putnika
sa 600kg tereta ili samo 5 putnika a tereta koliko stane
Vučna sila: Prikolica sa sopstvenom kočnicom do 1500kg , bez kočnice 750kg
Pneumatici: 225/75 R16
Cena: oko 16000 eura benziska varijanta na domaćem tržištu
UAZ NA NAŠIM PROSTORIMA
SFRJugoslavija bila je zemlja sa 22 miliona stanovnika,256 000km2 teritorije, aktivnom miroljubivom koegzistencijom… ali za našu priču mnogo važniji beše debeo kreditni rejting u svetskim razmerama i ogroman suficit sa bratskim nam SSSR-om. Suficit je ekonomski pojam koji označava da uvaljujete nekom drugom mnogo više robe i usluga nego on vama. Jedini problemčić da ni SSSR nije bio baš naivko pa je taj suficit peglao klirinškim dolarom, uslugama i robom pa su se dugovi medjusobno poravnjali dogovorom. U tim ekonomskim gimnastikama i naš “snagator” bio je roba za poravnavanje medjusobnih dugovanja. Uvožen je za potrebe svih kojima treba terensko vozilo sem za JNA jer se tadašnja četvrta oružana sila (tako se šuškalo u kuloarima) opredelila za druga vozila shodno tadašnjoj vojnoj doktrini.
Spisak korisnika bio je podugačak počev od TO (teritrijalne odbrane) koja je bila “B” segment one IV oružane sile, elektro privrede, rudarsko geoloških firmi, poljoprivrednih kombinata, šumskih uprava, gradjevinskih firmi, privrednih giganata… jednom rečju gde god je trebalo jeftino i pouzdano vozilo a gde se benzin plaćao bonovima iz kase a ne iz džepa. Zbog poznate efikasnosti socijalističkih preduzeća, vozila su već posle par godina ili po otpisu računovodstvene vrednosti prodavana bukvalno bud zašto svakome ko ponudi neki dinar za njih. Upravo u tom trenutku počinjao je drugi život Uaza. Uz malo popravke, ugradnjom plina ili “mečkinog dizela” mnogo džipova završilo je za individualne potrebe gradjana ili malih privatnih ili državnih firmi koje su štedljivije poslovale nego giganti socijalizma. Neki od ovih primeraka i današnjih dana voze se u najtežim terenskim uslovima odolevajući zubu vremena i zamoru materijala. Poslednja velika nabavka oklopljenih Uaza bila je za potrebe srpske policije tokom nesretnih 90-ih, što Pekić napisa o godinama koje su pojeli skakavci, bilo ne ponovilo se. U vremenu sadašnjem, mi i naša braća iz Rusije smo u ljubavi ali nam kese nisu sestre pa je cena od 16.000 evrića dovela do toga da se za devičanska vozila opredeljuju veliki sistemi poput površinskih kopova Kolubara i Kostolac i ostalih dobro stojećih firmi kojima trebaju jaka vozila. Običan čovek teško će se odlučiti za nabavku novog vozila ali kad dodje vreme za računovodstveni otpis stvari stoje sasvim drugačije pa se priča iz vremena komunizma opet ponavlja! Malo dobre volje , nešto novca, drugar mehaničar i limar, nešto budženja malo farbe, te nakon dvadesetak radnih dana sve dodje na svoje mesto. A ljuta mašina… ode ona u prave ruke ponosnog vlasnika ili citajte – lovca. Gde su lovci tu je i lovačka priča a to je samo korak do legende koja je već odavno zaživela u liku i delu ovog baje.
VRLA NOVA VREMENA
Nisam baba Vanga proročnica ali može da se desi da će studenti mašinstva, saobraćaja, mehaničari i ostali iz struke… za koju godinu imati praktičnu nastavu u servisu gde se održava Uaz pa da na licu mesta vide klasičnu mehaniku terenskog vozila dok se modernih sajber modela terenaca mogu nagledati ispred svakog kafića. Poznavaoci kažu da Vilis, Ford, Bantam i Gaz69 po genetici jesu rodjena braća a da im je Kampanjola Ar 55 sestra, dok su Uaz 469 i Land Rover braća od stričeva. Da li je tu neko od nekog prepisivao, špijunirao ili su inžinjeri došli do istih saznanja i vrednosti ko će ga znati. U glavnom, sve je tu od stare konstruktorske škole ali u varijanti koja mora da radi bez kompromisa. Ipak, ma koliko neki proizvod bio dobar neumitna je njegova evolucija. U našoj priči perestrojka 90-ih godina i raspad SSSR-a dovode do ozbilnog pada u proizvodnji sa vrlo problematičnim kvalitetom delova i sklopova. Kako je kapital (ne Marksov i Engelsov nego svetski) zakucao na vrata “baćuški” početkom novog milenijuma, uradjen je kvalitetan fejs lifting na Uaz-u i to mu je produžilo život. Jer od stare slave u tržišnim uslovima nema ‘leba Prilično surovo stanje stvari možda su zato drugovi Marks,Engls i Lenjin radili to što su radili! Uz novi dizajn, nove motore,kočioni system i menjačku grupu dobio je novo ime Uaz Hunter. I dalje je to relativno jeftin terenac za najteže uslove koji se bolje snalazi u blatu, snegu, bespuću nego na asvaltu prilagodjen najzahtevnijim potrebama korisnika. Nov tržišni pristupi odrešene ruke proizvodjaču od strane države omogućuje kupcu da ako ima novca može birati i izvoljevati za svoje pare. Sve je na prodaju pa se može poručiti vojna ili civilna varijantu vozila, otvorena skroz, sa mekim krovom, zatvorena ili u varijati busić. Ovaj “busić” ima podosta varijanti (furgon, teretni sanite, transportni…) ali je jedno od najružnijih dizajnerskih dometa u svetskim razmerama ali kad se vidi upotrebna vrednost lepota se stavlja u drugi plan. Ostalim bolje stojećim kupcima iz Uljanovska nudi se moderan terenac PATRIOT ali to je konfekcija bez duše za ljubitelje klasičnog ukusa i tema nekog drugog članka.
Da nema neko slučajno informaciju kad će otpis polovnih Uaza iz nekog Javnog preduzeća ?!
