STARI DANSKI PTIČAR

60

Istorijat rase:

Stari danski ptičar predstavlja jednu od dve lovačke pasmine iz Danske, a počeci stvaranja ove rase datiraju još početkom 18. veka, tačnije iz 1710.godine. Nastanak rase počinje  kada je lovac Morten Bak iz Glenstropa počeo da ukršta kroz više generacija rase različitih odgajivača “Bloodhound“-a  koji su prvenstveno predstavljali potomke pasa sv.Huberta,  sa ciganskim psima ptičarima koji su poreklom bili iz Španije. Ciganski psi su u najvećoj meri vodili poreklo od španskog ptičara ukrštanog sa španskim rasama goniča, ali u svakom slučaju u stvaranju ove rase veoma su doprineli psi sv.Huberta.  Nakon osam generacija ukrštanja Bak je uspeo da dobije čistu rasu ptičara braon bele boje koju je nazvao „Bakhound“. U početku ovaj pas se koristio kao retriver, ali kasnije je počeo da ispoljava svoje lovačke sklonosti kao pas ptičar.

Kao i ostale rase pasa koje su stradale  tokom drugog svetskog rata i ova rasa je gotovo nestala, ali zahvaljujući nekolicini entuzijasta ona se ipak održala i vremenom se povratila nakon čega je rasa ponovo postala popularna u Danskoj gde zauzima treće mesto po brojnosti upisanih lovačkih pasa.

Odlike rase:

Stari danski ptičar je pas srednje veličine i pravougaone snažne građe, što znači da je standardna visina grebena kod mužjaka od 54-60cm sa težinom do 35kg, dok je kod ženke visina grebena od 50-56cm, a težina od 25-30kg. Njega karakteriše kratka gusta dlaka bele boje kao osnovna boja sa krupnim braon flekama koje su raspoređene po glavi i telu, ima širok nosnik, mišićav vrat i blago padajuću leđnu liniju. Pas se prvenstveno koristi u lovu na ptice, ali se zbog svojeg staloženog  temperamenta i odličnog njuha koristi i kao službeni pas za otkrivanje eksploziva. Ovu rasu odlikuje odlučnost i hrabrost u određenim okolnostima, a psi su relativno mirnog  temperamenta i dobri su lovci. Bitno je istaći razliku između mužjaka i ženke ne samo po veličini, nego i prema karakteru, pošto se ženke smatraju dosta privrženijima. Rad ovog ptičara je svestran, a ispoljava se na taj način što pas detaljno pretražuje teren i ne udaljava se previše od vodiča, pronalazi, registruje i donosi ostreljenu divljač. Njegova snažna muskulatura doprinosi velikoj izdržljivosti u lovu, a naročito pri pretraživanju nepristupačnih terena. Pri pretraživanju terena pas nosi glavu nešto niže, a iz tog razloga ga lovci  koriste u šumskim lovištima za pronalaženje odstreljene visoke divljači. Njegovo kretanje je naizmenično od sporijeg ka bržem, u zavisnosti da li se pas nalazi u zoni mirisa divljači (emanacije) što pokazuje i svojim pokretima repom.

Stari danski ptičar je pas koji se veoma lako socijalizuje i lak je za dresuru, ima korektnu saradnju sa vodičem, a uz to i veoma dobro prihvata ostale pse u njegovoj blizini. Što se njegovog držanja tiče, on nije pas koji bi se mogao držati u stanu ili na malom prostoru, pošto njegov karakter odlikuje želja za prostorom i kretanjem u što većoj meri. Kada govorimo o zdravstvenom stanju, ova rasa je zdrava i osim displazije koja može da se javi kod krupnijih jedinki, nemaju  bitnijih zdravstvenih problema koje se mogu prenositi genetski. Održavanje ovog psa nije preterano zahtevno i uz adekvatnu negu, redovnu veterinarsku zaštitu, kao i uz pravilno izbalansiranu ishranu, njegov životni vek je u proseku od 12 do 13 godina.

Osim u Danskoj, ova rasa je nažalost veoma slabo zastupljena u drugim zemljama, a odlikuju je veoma pozitivne osobine što znači da bi vremenom mogla da nađe svoje mesto i među ovdašnjim lovcima i kinolozima.

Milan Mirić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here