Radovan Ratko Tiodorović, zaljubljenik u lovačke trofeje

2309

DSC02481U Novom Sadu živi i stanuje više od šest decenija jedan od najvećih lovaca na krupnu divljač, a samim tim i čovek koji poseduje impozantnu zbirku lovačkih trofeja na ovim prostorima. To je Diplomirani inženjer mašinstva Radovan Ratko Tiodorović, lovac više od pet decenija. Ljubav prema lovu, posebno lov na krupnu trofejnu divljač je nasledio od svog oca Mihajla, koji je bio takođe strastveni lovac.

Lov je zavoleo od malena, od osnovne škole jer se u njegovoj kući pričalo o lovu, lovstvu i dogodovštinama u lovu, koje je on kao mali sa velikim interesovanjem slušao i upijao. Jedva je čekao da postane punoletan i da može da se učlani u lovačko društvo. Po tadašnjem Zakonu o lovstvu, a i sadašnjem, čim je postao punoletan učlanio se u lovačko društvo, s tom razlikom, u odnosnu na sada važeći zakon, što je tada morao da stažira dve godine, a sada jednu godinu.

U početku, prvih nekoliko godina pokazivao je više interesovanja za lovom na sitnu divlač (fazan, jarebica kamenjarka, poljska jarebica, prepelica i zec), da bi nakon učešća u nekoliko veoma uspešnih lovova na divlje svinje, srndaće i jelene, njegova pasija za lovom se „okrenula”  da se više posveti lovu krupne divljači, u početku u selektiranju, a kasnije, kada je imao dovoljno sredstava, da počne da lovi i jaka – jača trofejna grla.

Kao i svaki početnik, lovio je „manje vredna trofejna grla” da bi nakon dve decenije lova imao i „snage i mogućnosti” da priušti sebi lov jakih trofeja od svih vrsta krupne divljači.

Ratkovi trofejiDa je opčinjen svojim trofejima i da iskazuje svakodnevno ljubav prema njima dokaz je što je u stanu, bolje rečeno u sobi, pedantno postavio na zid preko 300 trofeja jelena, jelena lopatara, kozoroga, muflona, divokoza, srndaća, kljova divljih veprova i dr. krupne trofejne divljači. Tu su i krzna divlje mačke, vuka, i medveda koji je impozantnih veličina.

 

Vrhunski mufloni, Ratkovi trofejiPosebno je ponosan na trofej muflona kojeg je odstrelio na Orebiću u Hrvatskoj koji je međunarodni žiri 1986. godine na LORIST-u u Novom Sadu ocenio sa 233,85 CIC poena. Nekada je ovaj trofej bio četvrti na svetu, (interesantno da su tada pre njega tri trofeja muflona bili jači, ali su odstreljeni u ograđenom lovištu, što seposebno evidentiralo, tako da je jedno kratko vreme ovaj trofej muflona i faktički bio najjači na svetu jer je odstreljen u otvorenom lovištu), a sada je po svojoj snazi na 52. mestu. Ali, Radovan Tiodorović poseduje  najlepšu, da tako kažemo zbirku – grupu trofeja muflona jer su svi odstreljeni u otvorenom lovištu.

Krzno medveda, koje je takođe ocenio međunarodni žiri (ad hok Komisija CIC-a za izložbe i trofeje) je 2002. godine u Beogradu (kada je održan kurs CIC-a za ocenjivanje trofeja – ekspert CIC-a, koji je uspešno završio i Dipl. ing Radoivan Tiodorović) ocenila ovo krzno sa 596,92 CIC poena. Danas ovo krzno u svetskim razmerama zauzima visoko 12. mesto.

Impozantna je zbirka trofeja srndaća od 300-tinak trofeja, od kojih je preko 200 odstreljeno u selektivnom odstrelu, a ostalo su trofeji u bronzanoj, srebrnoj i zlatnoj medalji.

Tu je i zbirka trofeja, na koje je Ratko posebno ponosan, zbog načina lova, kljove divljeg vepra, koje se ističu svojom lepotom, i visokim ocenama, od 120,00 CIC poena pa sve do 135,00 CIC poena, što je za naše uslove lovišta vrh vrhova.

Od jelenskih trofeja ima samo nekoliko, jer je bio primoran da veći deo pokloni, jer „nije bilo mesta u sobi”, zbog činjenice da oni zauzimaju veliki prostor, te bi njihovom postavkom, bio prinuđen da „izbaci” na desetine trofeja srndaća, divokoza i predatora.

Ima lepu zbirku troifeja divokoza, na koje je ponosan, jer su u najvećoj meri odstreljeni u loviuštima u njegovoj Crnoj Gori.

Ratko Tiodorović, preseljenje zbirke trofejaPre nekoliko meseci je, radi preseljenja, kompletnu svoju postavku trofeja morao da preseli u novi stan. Nama, koji smo znali pređašnju postavku, čini se da je na manjem prostoru još lepše i pedantnije postavio većinu trofeja koje je imao u predhodnom stanu. Da su ovo reči tačne, čitaoci će imati prilike da u prilogu ovog teksta vide novu postavku Dipl ing Radovana Tiodorovića.

Ratko, kako ga svi lovci znaju na prostorima bivše države, već 30-tak i više godina je aktivan i učestvuje u postavci izložbe lovačkih trofeja na LORIST-u u Novom Sadu, i posećivao međunarodne manifestacije koje se tiču izloženih trofeja.

Ponosan je i na nekoliko trofeja sibirskog srndaća koje je imao prilike da odstreli u Rusiji.

U saradnji sa autorom ovih nekoliko redova, 2009. godine je izdao knjigu „Ocenjivanje lovačkih trofeja”, i zbog činjenice da poseduje Certifikat za eksperta CIC-a za ocenjivanje trofeja, koji je zaslužio polaganjem ispita 2002. godine u Beogradu ispred CIC-ove Komisije „Izložbe i trofeji” u kojoj su bili pored ostalih i prof. dr Nino Ninov iz Bugarske, inače predsednik CIC-ove komisije i još dvojica uglednih članova, Prof. dr Jozef Hromas i Michel Nolens. Već godinama na LORIST-u učestvuje, pre izlaganja trofeja, u njihovom ocenjivanju. Kao član Safari kluba internacional, takođe je položio ispit za ovlašćenog ocenjivača trofeja.

Postoje kod nas dosta lovaca koji imaju odlične zbirke trofeja, ali mi se čini, da je Ratko jedinstven po svojoj strasti i ljubavi prema svojoj zbirci koju iskazuje iz dana u dan, a ta strast ga nije napustila, čini mi se od onih dečačkih dana, kada je od starijih slušao o lovstvu, i maštao o trofejima, što mu se i ostvarilo da poseduje sopstvenu zbirku i da uživa u njoj svakodnevno.

Sa njima možete pričati o umetnosti, sa kojom je čitavog života, i veliki je poznavalac umetničkih dela Lubarde, Predića, Šumanovića, Konjovića i dr. istaknutih umetnika, ali će vas on za nekoliko trenutaka vratiti na lov i doživljaje koje je doživeo za ovih preko 50 godina aktivnog bavljenja.

Takođe, veliki je poznavalac balistike i ostale opreme koja ide uz nju, dosta načitan o biologiji i ponašanju divljači u lovištu, o nezabeleženim događajima koji su se njemu dešavali u lovu, te će biti velika stvar ako prihvati da zabeleži, i stavi na papir ono što je bilo najkarakterističnije u njegovom dugogodišnjem lovačkom stažu.

dr Z. A. Ristić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here