KOŽNI TUMOR KOD SRNEĆE DIVLJAČI

2542

11755831_1442387372755191_8227416568766709384_nKoliko kod nas ima obolelih grla srneće divljači ne znamo ali u Evropi stvari stoje ovako,  u Francuskoj je u period od 1986 do 2007 zabeleženo 10.585 slučajeva tumora dok  je u Švedskoj u istom periodu registrovano 6585 ovakvih slučajeva  kod srneće divljači. Kod nas su autori B. Kureljušić, B. Savić, R. Prodanović i D. Ćirović započeli istraživanja i evo do kakvih su rezultata došli. Uz ovaj tekst donosimo  fotografije načinene ovih dana u lovištu “Subotička peščara” autora Raše Perina. Kao što vidite one pričaju priču za sebe.

Od svih kožnih tumora fibromi predstavljaju veoma česte neoplazme kod različitih vrsta divljači iz porodice Cervidae prouzrokovane infekcijom papilomavirusima. Virusna etiologija ovih neoplazmi je dokazana samo kod pojedinih vrsta divljači iz ove porodice, a najčešće se dijagnostikuju: fibromi, osifikujući fibromi, fibrosarkomi, multipla neurofibromatoza, fibropapilomi i papilomi. U ovom radu dat je prikaz slučaja multipnih fibroma-fibromatoze kod srne sa područja Vojvodine. U ovom radu su makroskopski i histološki ispitani uzorci tumora srne čija je obdukcija izvršena na odeljenju za patološku morfologiju Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije. Uzorci tumora su fiksirani u 10% neutralnom formalinu, i posle standardne procedure ukalupljeni u parafin. Parafinski isečci tkiva debljine od 3-5 µm su bojeni hematoksilin-eozin metodom (HE). Makroskopskim ispitivanjem, ustanovljeno je ukupno 26 jasno ograničenih novotvorevina, sivo-crne boje, čvrste konzistencije, prekrivene kožom bez dlake. Tumori su bili lokalizovani po celom telu, s tim da je najveći broj tumora ustanovljen na glavi i ekstremitetima. Veličina tumora se kretala od 1,5 do 19 čak cm. Veći tumori su bili prekriveni kožom koja je bila delimično ulcerisana, a u njihovom centralnom delu pored ulceracije nalazila se i nekroza. Na poprečnom preseku ovakvih lezija ustanovljena je čvrsta tumorska masa, bez vidljive vaskularizacije. Obdukcijom nisu ustanovljene metastaze na unutrašnjim organima niti znaci nekog drugog oboljenja.

Od svih kožnih tumora fibromi predstavljaju veoma česte neoplazme kod različitih vrsta divljači iz porodice Cervidae prouzrokovane infekcijom papilomavirusima. Uzročnik je papilomavirus srne (CcPV1) koji pripada rodu Delta-papilomavirusa preživara. U organizam, virus penetrira preko oštećene kože ili direktnim kontaktom kao i preko insekata koji se hrane krvlju. Nakon penetracije umnožava se u epitelnim ćelijama i ćelijama vezivnog tkiva. Prema literaturnim podacima, nema podataka da je ovo oboljenje zoonoza i da se može preneti sa jelenske divljači na ljude. Virusna etiologija ovih neoplazmi je dokazana samo kod pojedinih vrsta divljači iz ove porodice, a najčešće se dijagnostikuju: fibromi, osifikujući fibromi, fibrosarkomi, multipla neurofibromatoza, fibropapilomi i papilomi. Fibromi se najčešće javljaju kod životinja mlađih od dve godine. Međutim, opisani su i sporadični slučajevi kod starijih životinja. Prema nekim ispitivanjima, postoji i polna predispozicija za nastanak ove neoplazme, pri čemu je dokazana veća predispozicija životinja muškog pola. Fibromi se opisuju kao čvrste, nodularne, okruglaste kožne lezije do 1 cm u prečniku. Broj im može varirati od 1 do 226, a veličina od 0,5 do 25 cm [1,2,5]. U našem prethodno opisanom slučaju fibroma kod srne, ustanovljeni tumor je bio dimenzija 12×7 cm. Tumori su obično tamno braon boje do crni, sa glatkom ili naboranom površinom. Veliki fibromi mogu biti ulcerisani, i vrlo često su pendulirajući. Vezivno tkivo fibroma se sastoji od zvezdastih, uglastih i vretenastih fibroblasta koji produkuju matriks kolagenih vlakana orjentisanih perpendikularno u odnosu na epitel, i nasumično raspoređenih u tumorskoj masi.

Retko se opisuju metastaze ovog tumora, mada u ovom slučaju nije bilo mogućnosti da se to ustanovi, pošto su patoanatomskim pregledom obuhvaćeni samo glava i vrat životinje koji su dostavljeni na ispitivanje. Strani autori navode mogućnost metastatskog prenošenja kožne fibromatoze u pluća i objašnjavaju histološku sličnost izmđu kožne i plućne neoplazme, mada ne isključuju mogućnost da se samo radi o prenošenju virusa iz familije Papillomaviridae koji u plućima podstiče razvoj istovetnih promena kao i na koži. Do sličnih nalaza došli su I drugi istraživači (1986) što ukazuje na to da kožna fibromatoza potencijalno može biti i malignog karaktera.

Dijagnostikovani tumor kod srne se histološki odlikovao polimorfizmom fibroblasta što nije slučaj kod domaćih životinja. Ovaj nalaz se može smatrati kao karakteristika fibroma za životinje iz porodice Cervidae. Solitarni fibromi ili multipli fibromi (fibromatoza) ne predstavljaju značajan uzrok uginuća kod jelenske divljači, međutim izazivaju zabrinutost kod lovaca koji su u direktnom kontaktu sa njima. Iako fibromi ne dovode do kvara mesa jelenske divljači, estetski izazivaju odbojnost i nerado korišćenje mesa odstreljene divljači. Ovo je drugi slučaj fibromatoze u našem dosadašnjem iskustvu, i smatramo da bi trebalo sprovesti opsežna ispitivanja ove bolesti u našim lovištima u Srbiji kako bi se dobili podaci o njenoj incidenciji, kažu autori  ovog naučnog rada.

Svi slučajevi kod nas ali i u susednoj Hrvatskoj potvrđuje endemsku pojavu fibropapilomatoze s karakterističnim promenama u našim krajevima i otvara mogućnost istraživanja uticaja gustine populacije i  naseljenosti na pojavu ove bolesti, uzroke pretežnog pojavljivanja u pojedinim regionima a  može biti gensku predispoziciju pojedinih grla. Nagađanja koja su se ovih dana čula kod nas da je sve počelo posle intenzivne poljoprivrede i velikih količina hemijskih preparata u njoj očigledno nisu na na putu istine i racionalnog razmišljanja.  Ili možda sve ipak ima veze.Tek nauka će reći svoje..

Smeta li to životinjama

Za odgovor na ovo pitanje morali smo kosultovati hrvatsku literature i njihov rad na ovu temu. Evo šta kažu naše zapadne komšije. Po pravilu, novotvorevine ne smetaju oboleloj jedinki, ali kako rastu mogu posredno dovesti do slabljenja životinje. Dodatne komplikacije zavise i od lokalizacije procesa pa tako tvorevine u blizini očiju mogu uticati na vid, dok one u neposrednoj blizini usne šupljine ili u njoj samoj mogu ometati ili čak onemogućiti uzimanje hrane. Patomorfološki i epidemiološki, CcPV1 infekcije srna su vrlo slične s DPV infekcijom belorepog jelena i drugih vrsta severnoameričkih jelena, s izuzetkom plućnih metastaza koje kod srna do sada nisu opisane. Širenje bolesti, odnosno virosa, je proučavano na primeru DPV i pri tome je ustanovljeno da je širenje PV među divljim punorožcima moguće direktnim kontaktom ili insektima koji se hrane krvlju. Kontrolu i lečenje bolesti nije nužno sprovoditi u slobodnoživuće divljači, jer se većina promena uzrokovanih PV infekcijama povlači kroz nekoliko  nedelja do nekoliko meseci. Ukoliko je lečenje indicirano, naprimer prilikom prelaska novotvorina u premaligni stadij, tvorevine ili tumore je nužno hirurški odstraniti, pri čemu su opisani različiti stepeni uspeha. Naravno da, s obzirom da je reč o divljim životinjama pristup srnama nije moguć bez hvatanja i hemijske imobilizacije obolele jedinke.  U saglasju s navedenim, ukoliko nije reč o  vrednom grlu ili grlu u ograđenom prostoru, radi se sanitarni odstrel.

Sa gledišta javnog zdravlja, u slučajevima slabije do srednje izražene fibropapilomatoze ukoliko se odstrane novotvorine u obliku fibroma, papiloma ili kao u ovom slučaju fibropapiloma, meso je higijenski ispravno i ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. U težim slučajevima, usled mršavosti životinje meso nije dobro za konzumaciju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here