У Крепољину, КАД ПУШКЕ ЗАМЕНЕ РУДАРСКЕ ЛАМПЕ

1876

Krepoljin 1 grupaТу у срцу Хомоља, на падинама Горњака, и Горњачкој клисури, где је вековима столовала властела и где је деспот Стефан Лазаревић, организовао најлепше ловове, данас ловци Крепољина, рударског места које је ушло у легенду, својом брижношћу о дивљачи и достојним лововима желе да очувају традицију и лепоту овог краја.

У овој ловачкој секцији, устројеној по правилима рударског понашања и одговорности, о дивљачи и успешности лова брине 52 ловца, који представљају снажну окосницу ловства. Када нису у рударским окнима већ неколико стотина метара горе на земљи, изузев рударског поздрава – срећно, одјекује нов – добар поглед!
Да је то тако, потврђује нам и Горан Стевуљевић Стева, председник Ловачке секције Крепољин, која је једна од водећих у Ловачком удружењу „Јован Шербановић“, којом се и поноси председник овог удружења др Бранислав Живковић.

Читав жагубички крај дарован је богатством природе и дивљачи а ловци су вредни и искрени чувари свега лепог што доноси радост како ловцима тако и житељима овог прелепог краја Србије. Ко једанпут дође у ове пределе, увек им се враћа.

Зато, овај крај води и велику битку за очување ловних паса који су одувек били мета вуковима и другим предаторима. Чини се да нема лова у којем не страда који пас без обзира на расу и порекло.

Овде се највише лове дивље свиње па нема лова без доброг кера, каже Дарко Лупшић, један од најбољих одгајвича ловачких паса – гонича, и груповођа ловне групе Врањ. То потврђује и Миле Илић, човек који је ушао у све тајне лова али и један од вредних хроничара крепољинског краја.

Дугогодишње пријатељство ловаца Крепољина и војвођанског Деспотова, прерасло је у побратимство, и нема лова а да се у њему не појаве побратими као и други многи гости из Србије.

Мада су млади преузели водећу улогу у развоју и организовању лова на овим просторима, не могу а да не помену најстаријег ловца 93-годишњег Радована Перића и старог ловца професора Милана Грујића, од којих су увек учили али и научили.

Krepoqin 2 grupa Да овде има и доста дивљачи потврђују нам ловци друге ловне групе Центар, као и суседне Дедвеђице, који имају своје ловачке кутке, али и који заједно годишње изнесу око седам тона кукуруза и више од тоне соли у ловиште.

Зато, изузев дивљих свиња, срна, (зеца и фазана који се ретко лове) често се срећу јаребице камењарке, шумске шљуке, дивље мачке, вукови а виђен је и ракунолики пас. У Горњачкој клисури некада је било и велико станиште дивокоза.

Ипак, овде се највише лове свиње које су загосподариле овим природним пространством и овим прелепим карајем о коме су писане многе странице ловачког летописа, остављеног потомцима крепољинског краја како је настајао и трајао лов у овом делу Србије.                                                                                      Света Маџаревић

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here