Краљево: ПРВИ РЕПРО ЦЕНТАР ЗА ЗЕЦА ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ

2929

repro-centar-zeca-kraljevo-1Ловачко удружење “Краљево“ из Краљева прво је удружење у Србији које је имало воље и потребу да се упусти у вештачку призводњу дивљег зеца чији су матични фондови на доњој граници задњих неколико година како у краљевачким тако и осталим ловиштима у окружењу.

Од идеје, преко пројекта који је урадио Марко Павловић из стручне службе Ловачког савеза Централне Србије, до аплицирања за средства из Буџета за подстицај и развој ловства Републике Србије није прошло пуно времена. У ресорном Министарству су имали разумевања за овакав пројекат, посебно што је први те природе у Србији па су средства одобрена и уговор потписан на задовољство и захвалност краљевачких ловаца.

Одмах се приступило изградњи репро центра, а за организацију био је задужен руководилац Службе Ловачког удружења Лазар Милутиновић. За релативно кратко време уз несебичну помоћ ловаца Трњаковић Милана, Мартић Милорада, Срећковић Петра, Младеновић Петра и Мајсторовић Зорана Кинеза изграђен је објекат на земљишту удружења у Витановцу десетак километара надомак Краљева.

Оно што је следило и што се годину дана очекивало са великим нестрпљењем и знатижељом било је убацивање матичног запата у кавезе репро центра. А онда следи мукотрпан рад стручне службе пун неизвесности у очекивању прижељкиваних резултата који на срећу краљевачких ловаца нису изостали.

Први подмладак – окот појавио се половином фебруара, а следећи четрдесетак дана касније, а тренутно смо у исчекивању трећег кола зеца како то ловци популарно кажу. Сва догађања у репро центру помно се прате и ревносно бележе до најситнијег детаља од стране Ненада Васиљевића младог шумарског техничара који тренутно о њему води бригу са циљем да што прецизније дођемо до сопствених података и искустава која ће допринети што бољим резултатима у овој пионирској производњи.

Приоритет у овој години биће да се увећа матични запат и експериментално убаце прве количине у унапред припремљене делове ловишта, који ће се посебно надзирати и третирати како би овај пројекат у целини оправдао очекивања.

Урош Ђоковић

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here