Речено је да нови Закон треба да утиче на смањење илегалног оружја у Србији и са друге стране да легалним власницима и корисницима оружја омогући лакше услове око коришћења оружја.
– Већина одредби Закона су непримерене и контрапродуктивне као: конвертибилно оружје, пооштравање (увећавање) услова за добијање одобрења за набавку, држање и ношење оружја, укудање трофејног оружја као врсте, изузетно неповољни услови за унутрашњи транспорт оружја.
Правним лицима дозвољено је „преношење“ до 5 комада оружја и до 500 комада муниције на интерне папире. Ова одредба је требало да олакша предузетницима унутрашњи транспорт кад су у питању мале количине, али (случајно или намерно) уместо речи „транспорт“ написана је реч „преношење“ што потпуно искључује предузетнике. Преношење није исто што и транспорт који врше правна лица – предузетници.
Посебно истаћи неповољне услове за замену исправа за оружје (чл.50).
-Противуставно тражење од грађана који су набавили оружје пре 1998. године (када није било обавезне обуке у руковању оружјем) да накнадно заврше ту обуку.
– Правилници врло неповољни и „одбијајући“ за грађане који желе легало да поседују оружје:
-Лекарски преглед као за космонауте, обука као за специјалце – гломазна и прескупа.
-Ту jе и Закон о порезима (једини смо у свету где се убира годишњи порез на оружје)
Општи утисак да би строга примена ових прописа довела до смањења легалних власника оружја на 5 – 10% од броја постојећих, како ловаца, тако и стрелаца а вероватно би и половина службеника у безбедносним службама остали без права да држе и носе оружје. да не помињемо агенције за обезбеђење где су углавном ангажовани пензионисани припадници безбедносних служби…..
Све заједно води ка уништавању ловства, оружарске и ловне привреде, стрељачког спорта и културне баштине (историје). У врло брзом року од почетке примене овог Закона испољиле би се све његове лоше стране као и тешко сагледиве последице по буџет Републике Србије, где би се штете изказивале у милионским износима на годишњем нивоу. Наиме у Србији има око 80.000 ловаца од којих сваки мора да купи ловну карту чија је тренутна цена 1.000-динара, што је на годишњем нивоу око 80.000.000-динара. Плус додатних око 50.000.000-динара које држава убира од ловачких удружења по основу коришћења ловишта. Ово су директни приходи без којих ће буџет Републике Србије у великој мери да остане уколикло се овај Закон и његови правилници спроведу у дело. Посебна прича је и смањења прихода по основу ПДВ-а на оружје, муницију и друге потребштине које купују ловци, спортски стрелци и љубитељи оружја. Индиректна штета ће се пре свега у првом плану испољити кроз осиромашење ловишта јер због смањења броја ловаца неће имати ко други да брине о дивљачи.
Статистика је у супротности са „тежњама“ законодавца : број легалног оружја – 1.100.000 (око 15 % према броју становника), број власника око 600.000 (око 8% наоружаних грађана) на територији Републике Србије.
Број оружја у неким државама Европе:
Немачка, Француска, Италија, Аустрија – преко 30%
Швајцарска 53%,
Финска 55%
У Немачкој није потребно лекарско уверење, нити у Швајцарској. У Аустрији се ради „Минасота“ психолошки тест.
Порез на оружје се плаћа још само у Републици Српској и то на све врсте оружја у висини од 10 КМ по оружју.
У Европским директивама је најважнија ствар да се у Закону о оружју и муницији направи јасна разлика измеђи дозвољеног и забрањеног оружја за цивиле, све остале одредбе су ствар унутрашње законодавне политике.
Због свега горе поменутог молим Вас да још једном преиспитате одлуку о спровођењу Закона о оружју и муницији као и Правилника који га ближе одређују јер сматрамо да ће бити нанета непроценљива штета уколико се наведени акти буду применили у неизмењеном облику.
AUTORI: DULE ILIĆ, BRANISLAV ŽIVKOVIĆ
Nije u redu da po ovom predlogu zakona mi koji se lovom bavimo duze od 40 godina treba sada da idemo na polaganje nekih ispita i to debelo da platimo. Drugo placamo porez za oruzje koje nesmemo da upotrebimo ni u sopstvenoj kuci za samoodbranu od siledjija koji nocu u gluvo doba ulaze u kucu,ako ga upotrebimo vodi se sudski postupak, umesto da nas oslobode tog maltretiranja. Slazem se stim da treba povremeno vrsiti lekarski pregled vlasnika oruzja.
U republici srpskoj je porez na oruzje skuolji nego na marsu. Karabin-60 km….. Sacmara-50km…
Malokalibarka-60km…pistolj-50km..Ovo je najskuplje u galaksiji. Znici nije 10 km po oruzju kako je gore naveo oisac teksta.
Zabraniti oruzje! Svima! Kakvi lovci, sta ima da ubijaju iz obesti! Cao, dovidjenja!
Bolesni čoveče, uvuci se u svoju ljušturu i ćuti!
Bruka i sramota ove jebene zemlje.Tolike peripetije oko oružja i lekarski pregledi da se normalnom čoveku smuči.Milicija legalno nosi oružje i ubija kako im se prohte a mi slobodni građani služimo da punimo budžet taksama-porezom a moramo i po propisima da držimo oružje pod ključ.Meni kao lovcu treba lekarski ,a šta će mi ako ja nisam sposoban da idem u lov ili ako sam nenormalan.Zakon je pljačka naroda i ništa više!!!
Stavimo perst na celo pa razmislimo u cijem je to interesu! Dakle, kriminalci ne odgovaraju pred zakonom kada im nadu oruzje bez dozvole. I kad im ga oduzmu oni ga opet nabave i nose bez problema. Nato jedinice imaju diplomatski imunitet sta god uradili… DAKLE, RAZORUZAJ NAROD !
Kakve bre babe ovde pričaju protiv lovaca. Šta ti znaš o ičemu. Pokri se ušima, pasi travu i ćao! Isfrusrtirano i bolesno mišljenje Soroševih plaćenika. Fuj! Uzmi malo mesa da ojačaš!
Mnogo je bolesti u ovoj zemlji koji se zovu samozaštitarima. Misliš ako imaš kuče ili mače da ti je uspeh u životu. Baš me briga što mrziš oružje jer nije svako sposoban za sve. Obest.. Ha ha ha. Gde si ti raslo? U saksiji! Lova će biti dok ima lovine, a ti pasi travu. Samo pazi, otimaš time hranu mojoj hrani ne dao bog da te vidim. JA, ti nemaš 2xja !
Zato bi trebalo organizovati skupljanje potpisa da se stopira sadasnji zakon ,dok se nenadje nesto sto odgovara
Lovcima à i ministarstvu…
Zakon je nakaradan, rigidan i ima za cilj da razoruža narod. Verovatno se neko plaši naoružanog naroda, a ako je tako, znači da radi nešto suprotno interesima svog naroda.
Nešto sam računao: da bi došli do dozvole za nabavku olučenog oružja potrebno je izdvojiti nešto više od 20.000 dinara!
U zakonu je ostala provera podobnosti od strane policije koja nije stručna da procenjuje tako nešto, što otvara mogućnost zloupotreba (udario si čvrgu komšiji policajcu kad ste bili mali, što ti nikad nije oprostio 🙂 ).
Zatim oduzimanje oružja zbog svađe sa komšijom, kolegom na poslu ili bahatim vozačem. A, znamo da se lična stvar može oduzeti samo ako je sredstvo izvršenja krivičnog dela.
Treba tržiti ocenu ustavnosti Zakona i uporedo s tim pokrenuti inicijativu za njegovu izmenu.
Jedna stvar koja je meni zapala za oci, a u clanku je samo pomenuta – konvertibilno oruzje. Ko i kako je.eno odlucuje sta je dovoljno pogodno da se nesto konvertuje u pravo oruzje? Nabavka, posedovanje i upotreba startnog pistolja je izjednacena sa pravim pistoljima. Rupa od drzave.
Svaka cast za tekst!
Treba da se uradi jedna elektronska peticija protiv ovog zakona!!!