Unošenje fazanske divljači: ВРАТИМО ПРИХВАТИЛИШТА

59

др Зоран А. Ристић; Инг Јеремија Трифуновић

         Циљ писања о овој проблематици је да се подстакну ловачке организације да се врате ,,старом“ начину узгоја ове веома атрактивне дивљачи на тзв. класичан начин прихватања. Због овога, износимо неколико података о различитим начинима и различитом узрасту до сада уношених фазанћича, као и до каквих су резултата дошле ловачке организације. Жеља нам је да ловачке организације поново крену са акцијом прихвата фазанчића у прихватилишта јер се уз вишедеценијска искуства код нас и у свету показало да је то најбоље прилагођавање и преживљавање фазанскох пилића.

Све ово је имало за циљ да је ловна сезона била одлична а да се ловци (домаћи и страни ловци туристи) и чланови ловачке организације ловили добро плигагођене фазане условима ловишта, са одличним перјем и дугачким репом и са квалитетним мирисом правог ,,дивљег“ фазана. Захваљујући овој чињеници у јесен у лову на фазана код нас долазило је и по неколико хиљада страних ловаца туриста. Најбољи резултати су постизани са фазанчићима узраста 5-6 и 7-8 недеља, који су узгајани до узраста 12 недеља. За све ово је потребна добра организација, квалитетна прихватилишта, и велики рад ловаца.

         Различити начини уношења фазанчића у ловишта

Углавном, у претходном периоду су усвојена три начина насељавања:

  • уношење одраслих јединки у пролеће, у циљу добијања природне репродукције;
  • уношење фазанчића лети, да би се добиле добро развијене јединке које ће се релативно адаптирати на земљиште одређено за отварање ловне сезоне;
  • уношење одраслих јединки за време ловне сезоне, да би се постигла потребна бројност дивљачи спремне за одстрел.

            Најкритичнији вид сталног уношења ове врсте огледа се у проблематичним односима са осталим врстама пољских кока, према којима, очигледно, испољава непремостиву животну конкуренцију. На пример, свима је познато да фазан и јаребица тешко живе заједно, јер међу овим врстама постоји извесни антагонизам, због чега у условима компетиције, нарочито у односу на прехрану и на места за репродукцију, фазан надвладава јаребицу.

Како би се постигли оптимални резултати, насељавање би требало извршити, првенствено, јединкама који потичу из природе, што би гарантовало добру плодност и лаку прилагодљивост, које често недостају јединкама из узгајалишта. Реално, овакав начин насељавања је немогућ из више разлога, али о томе ћемо писати неком другом приликом.

Најпогоднија станишта за уносно газдовање овом врстом распознају се у плавним областима, под самониклом вегетацијом, у равничарским областима обилатим водом, ако су довољно обрасле под шумама. У овим ситуацијама могуће је достићи годишњу густину од око сто, и више птица, на сто хектара.

Мере за побољшавање услова у стаништима морају да омогуће животињама најбоље могућности за прихрањивање током зимских месеци, као и сигурна места за прављење гнезда. Засађивање насипа на обалама, које ће дати истовремено заштиту и храну, а евентуално, спојено са зимским прихрањивањем, чини основну меру кадру да помогне аутохтоним популацијама и оним из недавног уношења.

Фазан, као интродукована врста, све се више форсира у нашим ловиштима и управо је постао предмет великог интересовања узгајивача дивљачи и ловаца. Ако се узме у обзир квалитетно фазанско месо, његова способност за брзо прилагођавање у животним заједницама које су настале као резултат агро-културних акција човека. као и могућности брзе репродукције у датим условима, онда су тежње за размножавањем фазана у нашој земљи сасвим оправдане. Овоме треба додати да је, због полигамног начина живота и уочљивих полних разлика, увек могућ одстрел и коришћење већег броја фазана мужјака. Ово није случај код јаребица, јер су оба родитеља слична, а имају скоро подједнаку важност при одгоју младунаца.

Да ли је време фазанских пилића прошлост

До почетка деведесетих година све наше ловачке организације уносиле су фазанске пилиће са старости шест или осам недеља. Додуше било је и оних који су куповали такозване фазане за репродукцију или „изношене коке“, коке које су фазанерије продавале након завршеног производног циклуса. Али све у свему биле су то симболичне количине и куповина фазанских пилића била је доминантна. Дакако да је то претпостављало неколико ствари које су биле неопходне али и препознатљиве за тај период.  Прво, сва ловачка удружења или друштва имала су прихватилишта, у њима је био обезбеђен квалитетан пријем фазанских пилића и наравно 24-часовно дежурство. Шта значи квалитетно прихватање и сами изглед прихватилишта за фазанчиће писаћемо у једном од следећих бројева, у овом само желимо да подстакнемо руководства ловачких удружења да озбиљније размисле о свему и једноставно направе математику или економику овог чина.

Данашња пракса показује да се већина ловачких удружења опредељује за старије категорије фазана од 12 па чак и више недеља. Неки иду дотле да купују фазане за лов, дакле директно из фазанерије пред пушку. Правдања ове набавке иде у правцу да је то најбољи начин и не само најбољи кажу и најјефтинији.

А где у стварности леже разлози ове набавке. Пре свега рад са фазанским пилићима је сложенији и одговорнији јер тражи више рада, пре свега људског. Дакле потребно је дежурство, исхрана, вода, чишћење и одржавање. Све то заједно значи да би и ловци морали више радити. Е сад ко да ради ако је лакше купити готово лили бар близу тога. И наравно у таквој дилеми по старом Српском обичају опредељујемо се за једноставније. Али у овом случају не и јефтиније. Дакле аутори овог чланка су чврсто на позицијама да је куповина или испуштање фазанске дивљачи са набавком фазанских пилића јефтинији посао од набавке фазана старијих категорија. Наравно под условом да смо спремни да опет као некада засучемо рукаве и радимо.

У том смислу одговор на питање из поднаслова гласи, време фазанских пилића није прошлост. Пре би се рекло да му је време повратка.

Шта показују досадашња истраживања

Kада је у питању преживљавање вештачки произведених и унетих фазанчића – исте треба чувати у прихватилиштима која су направљена по прописаним нормама, и у којима су створени добри услови за фазанску дивљач. Предлаже се да се фазан лови од почетка сезоне и то са групним ловом, пригоном, с тим да се терен после лова одмара најмање седам дана.

За који узраст се треба одлучити највише зависи од материјалних могућности, од тога да ли у ловишту има изграђено стабилно или привремено прихватилиште, као и од начина лова.

Што се тиче начина прихватања – Милисављевић и сар. (1989) и Ристић и сар. (1995) препоручују ловишта која имају стабилна прихватилишта: бољи резултати су ако се уносе фазанчићи узраста 5 до 6 недеља, док у ловиштима која имају привремена прихватилишта више одговара узраст од 7 до 8 недеља старости (узраста).

Проценат улова фазана за посматрани период, а то је за шест ловних сезона креће су у уском распону од минималног 53,23% ловне 1997/98. године када је и највећи број фазана испуштено, до максималних 79,33% у ловној 2000/01. години.

Просечан проценат одстрела за посматрани период био је 61,62%, а што је приближно одстрелу који је спроведен ловне 1998/99. године од 60,89% и ловне 2003/04. године од 60,00%.

Међутим, ако се анализирају резултати унетих фазанских пилића узраста 6 и 8 недеља у шумским ловиштима за наше услове, онда је резултат излова одраслих  мањи. Наиме, од укупних 7.300 фазанчића узраста 6 и 8 недеља уз квалитетно прихватање и чување од месец до месец и по дана у шумским ловиштима проценат излова је износио 48,44%, односно одстрељено је 3.536 фазана (Ристић и сар. 1995.).

          Закључакје, свакако, да не постоје универзална правила о томе који узраст фазанчића, или фазана, треба уносити у ловишта. Ово зависи од много фактора и свака ловачка организација је до сада дошла до закључка са којим фазанима је у условима сопственог ловишта постигла и најбоље резултате. Једно је сигурно, да без адекватне припреме ловишта за уношење било фазанчића, било одраслих фазана, боље је уопште не насељавати ову популарну пернату дивљач.

Дакле обо су резултати са уношењем фазанских пилића старости шест или осам недеља, у следећем броју Лориста видећемо како то изгледа према истраживањима са старијим категоријама а онда ће мо заједно направити читаву економику.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here