Da se u L.U. “Panonija” u Molu poštuju najstariji članovi, dokazano je i ove godine, organizovanjem lova na fazane za veterane.
Sada već tradicionalno okupljanje veterana zakazano je za 10.decembar u 9.00h, kod “Druge kuće”, koja se nalazi uz sam nasip pored Tise, u prelepom ambijentu ovog potiskog lovišta. Pozivu u lov su se odazvali najstariji članovi udruženja: Rada Vuletić(88), Agošton Gustav(83), Dragin Jovan(81), Romić Ljubomir(80), Krsta Telečki(79), Miloš Šević(77), Feher Peter(75), Vladimir Živković(70), Lakatoš Lajoš(70), Vojislav Gobelić(68) i Makso Zoltan(68).
Predsednik ovog udruženja, Vasa Morović, pozdravio je najstarije članove i ukratko ih informisao o aktivnostima koje se sprovode u udruženju. Takođe je rekao da su se dva stara člana ovog udruženja preselila u “večna lovišta” pa im je ovom prilkom odata poslednja pošta.
Posle doručka lovci su krenuli u lov kojim je rukovodio lovočuvar Maćaš Berec. Dva oštrodlaka nemca i jedna epanjel-bretonka detaljno su pretraživali teren i već posle desetak minuta začuli su se prvi pucnji. Časne starine se nisu obrukale u gađanju i već nakon prvog okupljanja bilo je odstreljeno pet fazana. Lovočuvar Maćaš predlaže da se krene u pretragu odvodnih kanala, koji su obrasli trskom i žbunjem. Lovci podeljeni u dve grupe, sa obe strane kanala, disciplinovano su držali rastojanje i pratili rad lovačkih pasa. U povratku ka lovačkoj kući odstreljeno je još 6 fazana, tako da su svi učesnici lova imali lovinu. Lov je ukupno trajao oko tri sata. Molski veterani su i u ovom lovu pokazali zavidan nivo lovačke etike. Tokom lova su bez i jedne primedbe slušali uputstva lovočuvara, a prilikom svakog, pa i najkraćeg zastoja puške su bile preklopljene, iako to od njih niko nije tražio.
Nakon lova u lovačkoj kući je za sve učesnike organizovan ručak, i to supa sa čijanim mesom sa taranom i lovački paprikaš. Nakon ručka krenule su neizostavne lovačke priče i prisećanja veterana na neka davna i lepa vremena, koja se više neće vratiti.
– “Sećaš li se Rado kad je onaj političar bio u lovu, pa ništa nije mogao da pogodi, ala je bio besan?” priča Jovan, a bivši lovočuvar tek sada otkriva “tajne”.
Znate, kaže on, ja sam čuvao lovište i mnogi su se mene bojali jer sam bio strog prema prekršiocima. Međutim nikada nikog nisam prijavio, ali sam ih tako izgrdio kada nešto zgreše, da im to više nije padalo na pamet.
Reč po reč, priči nikad kraja, došlo je vreme da se staro društvo rastane, uz obećanje da se svi okupe i sledeće godine, a mi dodajemo “Dobar pogled i mirna ruka časne starine”.
Dejan Milkov
Bravo za veterane, svaka čast!