Psi goniči  su najstarija vrsta lovačkih pasa, odvajkada korišćena za lov kako sitne tako i visoke dlakave divljači. I ako imaju izuzetno izražen lovački nagon  i ove je pse  potrebno blagovremeno , tokom perioda njihovog razvoja i sazrevanja obučavati i uvoditi u lov, kako bi bili korisni lovčevi pomoćnici.
Mnogo je vrhunskih grla upropašćeno tokom obuke zbog neznanja lovca i sa druge strane mnogo je prosečnih grla od kojih su vrhunski lovci napravili  odlične lovne  pse.
Koji su to ključni problemi i greške koje se javljaju tokom obuke pasa gonča?

Balistika:  U ravničarskim uslovima

Lov srneće divljači na ravničarskim terenima zahteva poseban izbor oružja, kalibra i municije, a i optickog nišana.

Na ravničarskim terenima se puca na velika odstojanja - ne može se uvek ispoštovati staro dobro lovačko pravilo, da se divljači približimo na sigurnih 150 metara i tako uputimo precizan pogodak u plećku divljači. Naime, zbog ravničarskog terena velikih poljoprivrdnih kompleksa i vegetacije lovac je primoran da puca i na daljine izmedu 200-300 metara. Naravno u ovim slučajevima je veći rizik za dobru ocenu divljači, zato lovočuvar treba da ima dobru opremu, dobar dvogled po mogućnosti spektiv, da bi se ocenio kvalitet trofeja. Poželjno je imati i spravu za merenje daljine, da ne bi došlo do promašaja ili ranjavanja divljači. Ukoliko pratilac dobro poznaje svoj teren, može sa dobrom sigurnošću proceniti daljinu i tako uputiti strelca za nišanjenje (npr. jedna tzv. duz - linija je u Vojvodini 400 metara, stubovi električnog dalekovoda isto mogu poslužiti za ocenu daljine itd.).

Kod naših lovaca vrlo često se javlja dilema sa kojim kalibrom i kojom kuglom krenuti u lov na visoku divljač našeg podneblja. Ovu dilemu stvaraju i stalna prepucavanja u stručnoj literaturi i lovačkim glasilima o univerzalnom kalibru i naravno svako svog konja hvali i tako se neki favorizuju. I kod kalibara postoji “moda” koja najviše zavisi od toga koja fabrika oružja ili municije se favorizuje na tržištu. Prilikom prikazivanja ovih kalibara u zavisnosti od proizvođača pojavljuju se balistički podaci u veoma različitim mernim jedinicama koje za našeg običnog lovca nisu uvek sasvim jasni. To je najizraženije kod američkih kalibara koji su u zadnje vreme prodrli na naše tržište.

Zbog toga sam želeo kroz ovaj članak da se zajednički podsetimo na pravila visokog lova, izbor i učinak našeg oružja i municije a sve to na osnovu praktične primene na našim terenima. Želim izneti svoja praktična iskustva iz tog domena, naravno ne sa tim ciljem da negiram naše vrsne balističare i njihova naučna prikazivanja, nego da pomognem našim lovcima da cene svoje oružje ili da odaberu pravo za lov visoke divljači.

                         Homolje i kurjaci. Bože dal  vidiš čobanske muke? Dani dugi,predugi, a vuci kolju svakog dana.  Stižu vesti sa raznih strana, u Suvom Dolu prvo jedna ovca pa trinaest što ovaca što jagnjadi za jednu noć 150 metara od poslednjih kuća , u Žagubici   krmače, psi u lancu, koze , ovce i sve tu neposredno blizu sela. Po  Donjoj  reci  lovački psi , bačije zavijene u crno.  A vuci viju  poviše Homoljskih sela. Svakoga dana po neka čobanska muka dopre do lovačkog udruženja u Žagubici. Situacija više nego neprijatna . Imali uopšte načina da se divljanju kurjaka stane na kraj? Čaršija počinje da ispreda viceve na račun lovaca. Stiže vest , Surdulović Vladan – Škodra lovac iz Osanice 10. 08.2006. posle mnogo muka , na jedvite jade odstreli ženku  vuka. Nažalost  sticajem nesrećnih  okolnosti nije ovekovečio svoj respekta vredan trofej . Ostadoše podaci o vučici  teškoj 36 kg, dugoj  139 cm, visokoj  oko 60 cm .