Najveću sigurnost lovcu može pružiti izbor odgovarajućeg oružja, a to su lagani lovački karabini, lovačke kuglare - prelamače (tzv. kipp - lau1) ili lagane kombinovane puške, poznatih domacih i svetskih proizvođača.

Kod izbora kalibra treba da pripazimo naročito da kalibar ne sme biti manji od zakonom dozvoljenog i poželjno je da ima što duzu ravniju putanju.

Na osnovu toga minimum što zadovoljava je od nasih prisutnih kalibara 222 Rem., 222 Rem.magnum, 223 Rem.magnum, pa tako tzv. nemacki kalibri kao sto je S,6x57, 5,6 VonHofe zatim u nas najvise poznat i svetski cenjen 243 Winchester i 6,5x57 (6,5x57R), od novijih kalibara 6,5x65 RWS (6,5x65RRWS), 6,2 Frerees (6,2RFrerees), 25-06 Rem., zatim stari dobri 6,5x68, a od grupe tzv. srednjih kalibara 270 Winchester, 7x64, 7 Rem.magnum i 30-06. Naravno pored ovih kalibara imamo Wetherby magnume a kao gornju granicu 300 Winchester magnum i 8x68. Odlika svih ovih kalibara je velika brzina zrna i dobra balistička putanja, sto znači da je tačka upucavanja od 190 do 220 metara a odlikuje ih mali pad zrna do 300 metara.

Odlucujuci faktor kod izbora kalibra je ipak lovac - strelac, on mora prilagoditi kalibar svojim mogućnostima i sposobnostima. To znaci da mora biti siguran u sebe i u svoje oružje, a da se pri tom "ne plaši" svog oružja, jer ima veliki povratni udar prilikom opaljenja zrna. Kada smo odabrali odgovarajice oružje i kalibar sledeci jako bitan faktor je čvrsta i sigurna montaža, tj. drZac optickog nisana.

Svetski dobri modeli su tzv. Suhlova montaža, Svenk montaža i razne njihove izvedbe, zatim tzv. fiksne montaže.

Veoma je bitno da se odabere kvalitetna lovačka optika, dobrog kvaliteta sa odgovarajućom končanicom, sa dovoljno svetlosne snage i uveličavanja. Na veće daljine za ravničarske lovove uveličanje optike mora biti minimum 6 puta a premer objektiva minimum 40 mm. Poznate su marke i najvise korišćene 6x42, zatim tzv. varijabel optike npr. 2,5x9x42 Hi 3x do 9 x 40, a za otežane svetlosne uslove i tete puske 2,5 do 10 x 50. Poželjno je koristiti tanke končanice koje ne zaklanjaju telo divljači na većim daljinama. Na današnjem tržištu postoje od domaćih proizvoda ZRAK, do svetskih poznatih firmi ZEISS, SWAROWSKI, KAHLES, SMIT­BENDER, od američkih LEUPOLD, REDFILD i BUSCHNEL a od japanskih TASCO, HAKO itd. Ovo ne znači da i ostali optički nišani na tržištu nisu dobri, ali gore navedeni su i po ceni i po kvalitetu daleko najkorišćeniji. Opticki nišani većeg premera su pogodniji za lov u nepovoljnim svetlosnim uslovima, u ranu zoru ili sumrak.

Kod izbora zrna treba ići na odgovarajuću težinu, razantnost i preciznost. Najbolja su tzv. špicarska zrna sa podeljenom košuljicom koja ne eksplodiraju od jednog lista ili tanje grančice i ne gube pravac, a ostavljaju energiju u telu divljači i održe što veci postotak svoje težine, da imaju probojnu moć, jer tako prouzrokuju obilno krvarenje i ranjena divljač se lakše pronalazi po tragu. To je jako bitno, pošto u ravničarskim terenima u zavisnosti od vegetacije puno se puca u žitu, travi, žbunju itd. Fabrika municije Prvi Partizan iz Užica proizvodi vrlo kvalitetnu municiju za skoro sve ove kalibre sa gore navedenim odlikama a od svetskih proizvodača poznatiji su: sa nemačkog govornog područja HIRTENBERG i RWS, iz Skandinavije NORMA i SAKO, sa američkog tržišta WINCHESTER, REMINGTON i FEDERAL. Naravno, pored ovih proizvodača i drugi proizvodači prave kvalitetnu municiju. Sve gore navedeno ima svoju svrhu ako je oružje pravilno upucano i ako se pred lovnu sezonu ispali nekoliko metaka na strelištu radi provere preciznosti oružja.

Po pravilu svaki gost pre nego sto izađe u lovište treba na strelištu domaćina  ispali tzv. probni hitac jer divljač i lovište nisu poligon za vežbanje. To je naročito dobro i zbog toga da stručni pratilac može oceniti kvalitete tj. streljačke sposobnosti gosta i tako ga dovesti do pozicije pucanja na divljač.

Strucni pratilac uvek treba, ako postoji ikakva mogućnost da obezbedi komotan položaj strelcu i siguran naslon, jer je to preduslov za precizan pogodak i nikako ne sme dozvoliti da gost puca divljač u trku ili kada nije okrenuta plećkom. Treba izbegavati pucanje u vrat jer moze doci do pomašaja, ranjavanja ili upropašćenja trofeja usled pogodka u glavu ili rogovlje.

Najbitnije je da lovac ima poverenje u svoje oružje i u sebe a to može postici vežbanjem na strelištu.  Treba da zna staro pravilo ako je nesto dobro ne treba ga menjati i sa čvrstom voljom treba uputiti zrno na pravo mesto i tek onda se ostvaruje svrha lova na visoku divljač, postiže siguran pogodak, divljač se osdtreljuje sa malo patnje i tada je lov uspesan.

                                                                   Irmenji Ferenc

Objavljeno u Loristu br. 6