DRŠKA OD MAMUTOVE KLJOVE

Za lov na sitnu divljač dovoljan je i običan trodelni nožić na preklop, a za krupnu mora da bude čvrst i veoma oštar. Lovački noževi su neizostavni deo opreme svakog ljubitelja lova i prirode, pa tako i za njih važi ono staro geslo: uzeti samo najosnovnije, ali da to bude vrhunskog kvaliteta.

         Drugim rečima, polovna rešenja nikada nisu dobra. Nešto što je “upola dobro, upola loše” izneveriće očekivanja, jer se lovci često nalaze u ekstremnim situacijama, pa nekvalitetna oprema može da se osveti.

         Definicija dobrog lovačkog noža je prilično rastegljiva, pa treba poći od toga čemu će on da služi. U lovu na sitnu divljač ovo hladno oružje nema  značajniju ulogu i sasvim je dovoljan obični, džepni nož. Štaviše, on ne mora da ima desetak alatki, kao švajcarski “viktorinoks”, već samo tri: jedno normalno sečivo, jedno malo duže za vađenje utrobe i testericu.

         Sa takvim nožem se, recimo, može oderati i pripremiti za paprikaš srna ili zec. U prodavnicama postoji sijaset noževa pogodnih za ovakve poslove, a u pravoj poplavi ponude najbitnije je da bude od nerđajućeg čelika.

         Kada je o lovu na krupnu divljač reč, situacija je sasvim drugačija. Nož tada dobija veći, ponekad i ključni značaj, odnosno postaje osnovno sredstvo svakog lovca – posle puške i dvogleda.

         Krupni divljač, naime, čim padne treba rasporiti i odstraniti unutrašnje organe, jer samo 30 minuta nakon prestanka životnih funkcija mikroorganizmi iz creva počinju da prelaze u ostale delove tela. Tada meso postaje bezukusno, a ako je ovaj proces potrajao može da bude i opasno po zdravlje.

         To takozvano kvarenje mesa je još brže po toplom vremenu, ili ako je divljač pogodjena u meke delove, pre svega u stomak.

Dragulji planinskih vrhova su divokoze, kozorozi i planinski ovnovi. Lov ovih životinja je pravi lovački izazov i doživljaj. Ja spadam u te srećne lovce, kome je boginja lova Dijana podarila puno uspešnih doživljaja u planisnkim lovovima. Stoga je moj slogen "sloboda počinje iznad 2000 metara". To je jedan čist, divan svet, netaknuta priroda sa specifičnim i divnim životinjama, koje nastanjuju visoke planinske vrhove.

Ovaj put ćemo pokušati da čitaoce uvedemo u čari visokog lova i da damo jedan opšti pogled na ovu vrstu lovova.

Da bi neko mogao biti uspešan lovac na visoku planinsku divljač, mora imati dobru pripremu. Pre svega treba imati dobru kondiciju i čvrstu volju a ponekad čak šta više i "ludu glavu" da bi lovac svesno sebe izložio svim naporima, vremenskim neprilikama, opasnostima zaprećenim padom sa oštrih litica i svih ostalih nevolja, koje mogu zadesiti učesnike ovakvih lovova.

Naročito je za nas ravničarske lovce ovaj način lova bitna promena u odnosu na nizinske lovove ..

Sa ovim konstatacijama naravno ne želimo odvratiti lovce od ovih doživljaja, naprotiv želimo dati nekoliko praktičnih saveta i pomoć koja jako dobro dođe u ovakvim lovovima.

Odeća mora biti lagana, komotna, lako promenjiva po mogućnosti vodootporna jer na planisnkim vrhovima brzo naiđu kiše ili sneg, treba da zaštiti čoveka od vetrova jer bez vetrova se tamo gore ne može. U savremenom lovačkom odevanju postoje jako puno ponuda koje se mogu naći i u našim lovačim prodavnicama. Vezano za odeću veoma važan deo opreme je nepromočivi lovački ranac, koji je lagan (može da posluži za naslon prilikom pucanja) u koje staje odeća za promenu (donji veš, lagani vuneni džemper, lagana košulja ili majica, vuneni šal, obavezno rezervna kapa i čarapa). U isti ranac mora da stane i naš mali paketić sa prvom pomoći i minimum Aspirin i vitamin. Zatim, lagana hrana za nekoliko dana, nepromočiva šibica ili upaljač, poduže uže ili kanap, mala halogenska baterijska lampa i minimum jedna mala posuda - šolja za zagrevanje vode, nekoliko vrećica čaja, lovački nož, zaštitna krema za obuću - fokina mast i zaštitna krema protiv sunca, rukavice koje štite i od vetra oštrih stena i grube vegetacije.

Balistika:  U ravničarskim uslovima

Lov srneće divljači na ravničarskim terenima zahteva poseban izbor oružja, kalibra i municije, a i optickog nišana.

Na ravničarskim terenima se puca na velika odstojanja - ne može se uvek ispoštovati staro dobro lovačko pravilo, da se divljači približimo na sigurnih 150 metara i tako uputimo precizan pogodak u plećku divljači. Naime, zbog ravničarskog terena velikih poljoprivrdnih kompleksa i vegetacije lovac je primoran da puca i na daljine izmedu 200-300 metara. Naravno u ovim slučajevima je veći rizik za dobru ocenu divljači, zato lovočuvar treba da ima dobru opremu, dobar dvogled po mogućnosti spektiv, da bi se ocenio kvalitet trofeja. Poželjno je imati i spravu za merenje daljine, da ne bi došlo do promašaja ili ranjavanja divljači. Ukoliko pratilac dobro poznaje svoj teren, može sa dobrom sigurnošću proceniti daljinu i tako uputiti strelca za nišanjenje (npr. jedna tzv. duz - linija je u Vojvodini 400 metara, stubovi električnog dalekovoda isto mogu poslužiti za ocenu daljine itd.).

Kod naših lovaca vrlo često se javlja dilema sa kojim kalibrom i kojom kuglom krenuti u lov na visoku divljač našeg podneblja. Ovu dilemu stvaraju i stalna prepucavanja u stručnoj literaturi i lovačkim glasilima o univerzalnom kalibru i naravno svako svog konja hvali i tako se neki favorizuju. I kod kalibara postoji “moda” koja najviše zavisi od toga koja fabrika oružja ili municije se favorizuje na tržištu. Prilikom prikazivanja ovih kalibara u zavisnosti od proizvođača pojavljuju se balistički podaci u veoma različitim mernim jedinicama koje za našeg običnog lovca nisu uvek sasvim jasni. To je najizraženije kod američkih kalibara koji su u zadnje vreme prodrli na naše tržište.

Zbog toga sam želeo kroz ovaj članak da se zajednički podsetimo na pravila visokog lova, izbor i učinak našeg oružja i municije a sve to na osnovu praktične primene na našim terenima. Želim izneti svoja praktična iskustva iz tog domena, naravno ne sa tim ciljem da negiram naše vrsne balističare i njihova naučna prikazivanja, nego da pomognem našim lovcima da cene svoje oružje ili da odaberu pravo za lov visoke divljači.