ISTORIJA

 Da nešto postane ikona mora imati patinu i poreklo. Kalibar .270Win dolazi iz nadaleko čuvene kuće Winchaster i to kao čisto lovački kalibar. On nikada, i još jednom, nikada, nije bio u vojnoj upotrebi. Metak dugačke akcije, respektabilne energije, prečnika zrna 7.036 mm (0.277 inch), jako dobrog balističkog svojstva i besprekorno precizne reputacije je bio i ostao namenjen lovcima. Više - manje ostale zvezde Winchester-a imaju vojnu ili policijsku karijeru (.243Win; 308 Win; 300 Win/MAG...) dok je .270 Win  ostao „čistunac“. Zašto? E, to je pitanje za vojne analitičare širom sveta koji i dan danas vode polemike o tome.

 Svaki početak je težak.

Pomenuti kalibar je rodjen 1923. godine, a u operativnu upotrebu je uveden 1925. godine sa Winchesterovim modelom karabina M–54 u obrtnočepnoj izvedbi. Napravljen je sa ciljem da na distancama preko 200 metara može oboriti sve što se kreće na američkom kontinentu, izuzev grizlija i bizona, sa velikom preciznošću i malim padom zrna, a sa relativno malom gramažom od 130-150 grain-a (8.4 – 9.7 grama). Neki  bi rekli preteča Varmint kalibra. Medjutim, on to nikada nije postao niti se razvijao u tom pravcu.

Sačinjen je, za danas, već viđenim postupkom, a tada potpuno novim pristupom. Za „oca“ je uzeta čaura .30-03 springfield veoma slična čauri .30-06 springfield i uz „genetsku“ modifikaciju - suženjem vrata i promenom konusa dobijena je čaura budućeg  .270 kalibra. U nju je postavljeno zrno tad (a i sada) popularne „porodice 7mm“  (.277 inch). I anglosaksonski ugled evropskog 7 x 64 Brenneke je bio spreman. Naravno, ovaj ugled je pravljen da bude bolji od evropskog koji je svetlost dana ugledao u predvečerje prvog svetskog rata. Isti, pa ni nalik, rekli bi neki.

Na žalost, 7x64 je neopravdano ostao popularan većinom u Evropi a .270 Win je prokrčio sebi put ka slavi na svim kontinentima.

 Njegov trijumfalni pohod van granica američkog kontinenta počeo je tek posle drugog svetskog rata. Do tada je već bio zvezda u SAD-u i Africi ali je naklonost ostalog dela sveta sticao do kraja šezdesetih godina prošlog veka. Takodje, za slavu koju ima, ovaj kalibar može zahvaliti i čuvenom američkom piscu i dugogodišnjem uredniku magazina  „Outdoor Life“ – Jack O’ Connor-u.

Veliki ljubitelj i promoter .270 Win je od 1939. godine do 1972. godine promovisao pomenuti kalibar praveći  testove i analizirajući izuzetne performanse ove municije. I sam pasionirani lovac, nije se odvajao od .270Win loveći po Americi, Africi, Aziji. Naravno, njime nije odstrelio slona, nosoroga, nilskog konja i ostale super teškaše (mada je i grizli završio u njegovoj zbirci), ali sve ostalo je obarao sa pomenutim kalibrom. Jack O’Connor je takodje bio i pasionirani strelac i test pucač tako da njegovi lovački trofeji nisu tek tako pali sa „neba“.

 REPUTACIJA

Čime je zaslužio ovaj kalibar toliku popularnost?!

Reputacijom, svakako, ali i pre svega glavnim odlikama koje su mu donele ugled . U prvom redu: praktičnost, uptrebna vrednost, široka mogućnost, dobra balistika, elastičnost. Slavu je sticao u obrtnočepnoj konfiguraciji ali se sa „poplavom“ svih ostalih sistema veoma dobro snašao. Ono što krasi ovaj kalibar je da iz poluautomata, dvokuglare, kombinacije, pumperice, čepa ili jednometke, ima uz male nijanse iste karakteristike. Vrlo je prilagodljiv svim sistemima u smislu očuvanja balističkih svojstava.

Lepeza gramaže zrna mu dozvoljava da udje u „okršaj“ sa dosta krupnom divljači. U Evropi je apsolvirao svinju i jelena. U Kanadi je uradio i disertaciju na losu.

Za njega  se proizvode zrna od 5.85 grama (90 grain); 6.5 grama (100 grain); 8.44 grama (130 grain); 9.7 grama (150 grain) i 10.7 grama (165 grain). Sve je jasno. Treba pogledati šta se sa ovom gramažom lovi u ostalim kalibrima i uporediti. Zna se da je .270 Win svoju slavu proneo sa zrnom od 8.4 grama.

 Kod ovog kalibra je karakteristično da odredjena zrna prelaze 1000 met/sec i da donose na cilj jako veliku energiju. Sa povećanjem daljine odstrela ne pada rapidno energija kao kod nekih drugih kalibara. Sa njime se normalno odstreljuje krupna divljač i preko 300 metara koja po pravilu pada u „vatri“ kod pogodka na vitalnom mestu. Svakako, kvalitetan karabin, dobra optika, ujednačena municija, meko okidanje, sigurno oko i trening su neophodni.

 Treba pogledati pregled / tablicu uporednih vrednosti municije nekih od proizvodjača sa njihovim deklarisanim podacima. Uzete su u obzir municije sličnih karakteristika, brzina, kvaliteta i najbolje performanse u ponudi proizvodjača za dotične gramaže. Optika je kod svih bila upucana na 180 metara.Obratite pažnju na energije i pad zrna na 300 metara daljine. Sada je jasno šta taj „veliki mališa“ u kalibru .270 Win sve može. I to sa lakšim zrnom.

 .270 Win nije poznat kao „tarzan“ u grupisanju podataka sa fabričkim punjenjem. Ni najbolja laboracija svetskih proizvodjača ne daje slike pogodaka na 200 jardi (180 metara) uže od 4cm. Ali, ovaj kalibar to isto radi u raznim gramažama kod raznih proizvodjača u raznim cevima. Pouzdano se drži svoga rastura. I to je ta elastičnost i fleksibilnost koja krasi ovaj metak. Povratni trzaj je lakši od 8x57; 7x64; .30-06 i dovodi ga u red „polumekih“ kalibara izuzetno ugodnih za pucanje.

 Podaci su vezani za fabričke laboracije. Svi koji su imali prilike i mogućnosti da ručno laborišu ovu municiju, tvrde da su postizali grupe pogodaka na 300 jardi (270 metara) u prečniku ispod 1.5 inch-a (38mm). Impresivno, nema šta, za lovačke karabine.

 Jednostavnost, praktičnost i pouzdanost se ogleda i u tome da sa upucanim karabinom kalibra .270Win na 180 metara i sa zrnom od 8.4 grama možete pucati na daljine od 0-300 metara sa prihvatljivim rasturom pogodka od max. 17 cm po visini i 5-6 cm po širini. I upola vešt lovac zna da prilikom ciljanja iskompenzira rastur pogodaka pomenute vrednosti.

KARAKTER

.270Win odiše epohom i romantičnim vremenima. Bio je „wildcat“ kada to još ništa nije značilo, hvatao se u koštac sa MAG. i SM punjenjima i mnoge otpratio u penziju ili ispratio kao trenutnu modu. Još uvek je ispred mnogih svojih klonova i kopija koji su se „oštrili“ da mu preotmu poziciju. Odoleo je komercijalizaciji i poplavi svega i svačega. Glas zadovoljnih korisnika i uzvraćene ljubavi proneo je slavu o njemu i učinio ga ikonom. Postao je čikica sa duhom i telom mladića.

Šta reći više o ovom kalibru?!

Možda citirati čuvenog Chuck Hawks-a, velikog poznavaoca kalibra (opet amerikanac),  čiju reč i delo mnogi izvan SAD-a poštuju kao „zakon“.

 „Ako tražite idealan kalibar, morate izabrati tri. Jedan od tri je .270Win“.

                                                          Predrag Djurdjev

Objavljeno u Loristu br.16