Lovna fauna Mongolie

 Na ovoj ogromnoj, negostoljubivoj teritoriji ima takodje veoma mnogo krupnih sisara, uključujući tu i najcenjenije vrste trofeja -divljih ovaca Argalija- koji su san svakog poznatog lovca.

 Ali da počnemo redom. Nikada noćete pogoditi koja je najcenjenija divljač za Mongole. To je mrmot, veliki glodar, koji teži 5-6 kilograma i živi u rupama u zemlji, gde u zimskom snu provede  polovinu godine. Mongoli, inace odlicni lovci i poznavaoci divljači, love ga na čekanje ili šunjanje uz domaćiu stoku koja pase. Lovi se malokalibarkom i da bi se uopšte mogao uloviti neophodno ga je pogoditi u glavu, inače uđe u podzemne hodnike iz kojih ga je nemoguće izvaditi.

Ali da idemo redom. Na severu ove ogromne zemlje u šumskim i šumo-stepskim područjima ima malo sibirskog losa, koji je inače trajno zabranjen za lov, medveda, jelena marala (koji začudo naseljava i planinske predele sa isključivo stepskom vegetacijom) i sibirskog srndaća, rođaka naše srneće divljači, koji je upola veci telesno a skoro dvostruko u trofeju od naseg srndaća.

U  ravnicama centralne Mongolie ima dosta belorepih antilopa, koje su međutim potisnute iz, za njihove pojmove gusto naseljenih područja. U centralnim ravnicama ima nešto niskih planina, koje naseljava Srednje Altajski tzv. Hangai Argali, sa impozantnim rogovima cija se dužina kreće oko 50 inča. Jug zemlje, pustinju Gobi koja je pretežno pustinja sa malo peščanih dina, naseljava najmanji Argali, Gobi Argali, čiji rogovi dostižu prosečnu dužinu od oko 46 inča i nisu izrazito masivni. Strme, niske planine naseljava Gobijski kozorog, veoma lepa i okretna životinja sa rogovima dužine do jednog metra, dok ravnice medju planinskim masivima naseljavaju pored belorepih gazela Dzerena po Mongolskom, i crnorepe gazele Dzejran sa veoma lepim trofejima. Tu se calaze i velika stada Kulana, pustinjskog divljeg magarca, a nedavno je ponovo ispušten i divlji konj Przevaljskog, koji se sačuvao samo u zarobljeništvu, ali je sada iz zooloskih vrtova ponevo ispušten u prirodu. Na veoma ograničenoj teritoriji živi takođe i Sajga, specijalna Mongolska podvrsta nešto manja od obične sajge koja naseljava prostranstva Kalmikije i Kazahstana.

Na istoku ove ogromne zemlje, koji je gotovo potpuno ravan, živi veoma mnogo belorepih antilopa, broj im se krece od 2 do 4 miliona godišnje, u zavisnosti od jačine zime i mogućnosti ispaše. Ove antilope žive u stadima od 50 do nekoliko hiljada grla i neprestano se sele u potrazi za svežom travom.

Na zapadu Mongolie na ogromnom planinskom lancu Altaja živi najcenjenija vrsta Argalija, Altaj Argali sa ogromnim masivnim trofejom prosečne dužine od 55 pa čak i 60 inča (Svetski rekord u Muzeju u Ulan Batoru ima čak 78 inča). Na strmim delovima Altaja veoma su brojni kozorozi, veoma masivne građe, težine od preko 100 kilograma sa rogovima čija dužina dostiže 120 santimetara.

Na celoj teritoriji Mongolie ima veoma mnogo vukova,  u palninskim predelima i u Gobiju ima snežnog leoparda a u šumskim predelima žderavca, i to su otprilike sve glavne lovne vrste krupnih sisara koje naseljavaju ovu surovu zemlju.

Od sitne divljači, koju Mongoli skoro uopšte ne love, najbrojniji su mali tetrebi u šumo-stepi, koji su izuzetno brojni, tako da nije retkost videti jata i od nekoliko stotina ptica u kasnu jesen, veliki tetrebi u šumskim predelima, jarebice u stepskim i jarebice kamenjarke u planinskim predelima, gde se takodje može naći i Ular, jedna od najlepših ptica visokoh planina Azije. I na kraju u Mongoliji se gnezdi na velikim i malim stepskim jezerima veoma mnogo i veoma mnogo vrsta patata, gusaka i ždralova. Za vreme migracija njihov broj se naglo povećava na račun selica iz Sibira koje idu na zimovanje u južnu Kinu.

Lov u Mongoliji

Mongolija ima veoma dugu tradiciju u lovu koji je praktično drugo zanimanje svim nomadskim stočarima. Ali mali broj ljudi i ogromna prostranstva ove zemlje uslovljavaju jos uvek veoma visok broj divljači u prirodnim uslovima. Osim toga Mongolija ima i veoma dugu tradiciju u lovnom turizmu, koji se organizuje od pedesetih godina prošlog veka. Najvažnije vrste lovne divljači su kozorozi, kojih ima veoma mnogo a cena im je veoma pristupacna, od 3-4.000 € za nedelju dana lova sa uključenom dozvolom za odstrel jednog kozoroga. Kao usputna divljač u ovim lovovima mogu se odstreliti belorepa i crnorepa antilopa i vuk, uz plaćanje samo odstrelne takse. Lovi se u planinama, obično kalibrima od 7 mm po evropskim merama (od 270 do 300  po američkim) Osim toga pod veoma povoljnim uslovima mogu se loviti antilope i mnogo vukova na istoku Mongolie, gde odstrel nije ograničen, a plaćaju se samo trofeji koje lovac želi da ponese sa sobom. Donedavno se veoma mnogo lovio i azijski jelen Maral, ali je lov na njega u Mongoliji sada zabranjen, da bi se populacija povećala.

I naravno, najcenjeniji i najveći trofeji divljih ovaca na svetu – Argalija. Njihove cene su zaista veoma visoke, najjeftiniji je Gobi Argali koji košta oko 33.000 dolara a najskuplji Altaj Argali za 50.000 dolara. Ovo su trofeji koji se love jednom u životu kao kruna lovačke karijere, između ostalog i zbog veoma malog broja licenci koje se izdaju svake godine, svega oko pedesetak.

Bilo bi nepravično ne spomenuti za sada malo razvijen lov na sitnu divljač, na patke i guske ali i na naročito male tetrebe koji se love kao kod nas fazani, sa psom ptičarom u jesen ili na pevanje u proleće. U Evropi smo navikli da je normalno uloviti par tetreba tokom čitavog života, dok je u Mongoliji moguće i to lako odstreliti i nekoliko desetina malih tetreba, za nekoliko dana lova.

Ovu mogućnost zaista treba iskoristiti, naročito s obzirom da ovaj izuzetan lov uopšte nije skup, košta oko 300 dolara dnevno sa uključenim odstrelom divljači.

                                                                                                 Dr Srdja Dimitrijević

Objavljeno u Loristu br. 12