Lovna fauna Kamčatke

 Kamčatski medved, Ursus arctos middendorfi je najveći suri medved na planeti i simbol ovog područja. Radi se o ogromnom medvedu čija težina dostiže čak i 500 kg, kod starih dobro uhranjenih primeraka. Po veličini mu se približava samo medved sa Aljaske, sa poluostrva Aljaska i ostrva Kodiak, ali prvih deset svetskih recorda ipak poticu sa Kamčatke.

Severni jelen je postao malobrojan na Kamčatki usled intenzivnog lova, tako da se retko lovi na severu poluostrva. U zadnjim godinama, sa pooštravanjem kontrole i smanjenjem broja stanovnika na Kamčatki, situacija se donekle popravlja tako da je moguće dobiti i dobar trofej severnog jelena.

U poslednjim godinama ogromni Kamčatski los je postao najtraženija divljač, čija je istoria veoma interesantna. Naime los nije autohtoni stanovnik Kamčatke, naseljen je sa severnih delova iz zone reke Pendzina sa Cukotke tek u šezdesetim godinama prošlog veka. Naseljavanje je vršeno tako što su losovi hvatani u tundrama i helikopterima prenošeni u centralni deo Kamčatke. Naseljeno je na taj nacin oko 40 životinja, koje su se izuzetno dobro prilagodile novim uslovima i broj im je postepeno počeo da raste i došlo je do raseljavanja na sve širi i širi prostror. To je proces koji traje i dalje i sada se los polako širi ka jugu Kamčatke gde ga još uvek nema. Los naseljava močvarne terene sa ostrvima na kojima ima šume, i živi u malim porodičnim zajednicama sastavljenim od ženki i mladih sa ponekim odraslim losom u blizini.

Na vulkanima i uopšte na visokim planinama živi Kamčatska snežna ovca, čija težina dostiže kod odraslog mužjaka čak do 200 kg. Živi u nepristupačnim kamenjarima  pri vrhovima planina praktično u području večitog snega i leda. Trofej, kao i kod svih divljih ovaca, je veoma cenjen, tako da spada u obavezni trofej svakog iole značajnijeg lovca na svetu.

Na Kamčatki takođe ima vukova kao i u svim severnim predelima, mada se tamo dosta retko susreće, budući da se drži šumskih prostranstva. Ima takođe i žderavca, sobolja, lisice i drugih manje interesantnih vrsta životinja sa lovačkog stanovišta

Lov na Kamcatki

 Kada govorimo o lovu na Kamčatki na prvom mestu je svakako čuveni Kamčatski medved koji se lovi u prolece, krajem aprila i početkom maja, kada izlazi iz brloga. U to vreme kada jos uvek ima dosta snega, veoma ga je lako uočiti i na velikim daljinama, na belom snegu. Približavanje se obicno vrši motornim sankama do oko jedan kilometar daljine a onda se lovac privlači životinji na puškomet peške. Ovo je veoma produktivan lov s obzirom da se dnevno mogu videti 4-5 medveda što omogućava da se odabere krupan primerak. Poslednje dve godine ovaj prolećni lov je na Kamčatki zabranjen, lovi se samo u jesen od avgusta do kraja oktobra. Jesenji lov je najefikasniji na rekama gde ima lososa na kojima se medvedi sakupljaju u lov na ovu ribu. Tokom septembra kada zriju divlje jagode, i kada sva Kamčatka praktično pocrveni od zrelih jagoda, preko celog dana se mogu sresti medvedi na otvorenom kako beru jagode. Stvar je spretnosti lovca da se privuče medvedu uz vetar na puškomet.

Kamčatski los se najuspešnije lovi u septembru na rici. Tada stari mužjaci zauzimaju odredjeno područje obično na plitkim travom obraslim jezerima gde sakupljaju svoj harem ženki. Ovakva mesta se lako prepoznaju po dubokim tragovima u travi i celim izgaženim arenama. Stvar je strpljenja dočekati losa na ovim rikalištima i neopaženo mu se približiti na puškomet. Ovaj lov nije ni malo lak, s obzirom da zahteva ogromne napore hodanja po vodi do kolena i po šumama izmedju ovih jezera, tako da se u traženju rikališta često upotrebljava helikopter. Drugi, zimski lov na losa koji je naročito popularan kod lokalnih lovaca je da im se po snegu prati trag motornim sankama. Budući da na Kamčatki ima dosta snega koji ometa kretanje losa, motornim sankama po tragu mu je dosta lako prići, ako se zatekne na otvorenom. Problem je medjutim što se los u zimskom periodu zadržava uglavnom u šumi, tako da se lovi kombinovano sankama na otvorenom i potom na skijama prateći trag u šumi. Ovaj način lova naravno zahteva veoma dobru fizičku pripremu od lovca i znanje hodanja na skijama.

Severni jelen se lovi u tundrama ali je lov dosta komplikovan pošto se nikada ne zadržavaju na jednom mestu, već neprekidno migriraju za pašom. Obično se ulovi slučajno pri lovu na druge vrste divljači. Zimi ga lokalni lovci love veoma lako i veoma mnogo za meso uz pomoć motornih sanki, budući da se kreće uglavnom po otvorenoj tundri i u velikim čoporima.

Najteži lov na Kamčatki je svakako lov na snežnog barana, Kamčatsku divlju ovcu. Lovi se uglavnom avgusta do polovine septembra kada to vremenske prilike dozvoljavaju, mada i u tom periodu ima veoma mnogo maglovitih i čak snežnih dana na vrhovima. Obično se lovac sa malim šatorom i vrećom za spavanje podigne helikopterom do predela koji naseljava snežni baran i onda je stvar lovčeve izdržljivosti da ga locira na planini i odstreli. Ovaj lov je izuzetno težak i traži savršenu fizičku formu i dobro hodanje po planinama najčešće pod snegom i ledom. Nije čudo što se ovaj trofej smatra jednim od vrhunskih svetskih trofeja.

Organizacija lova za strance na Kamčatki je organizovana tako što lokalni profesionalni lovci od države iznajmljuju na duži vremenski period u koncesije lovna područja. Država za svako lovno područje u zavisnosti od veličine i gustine populacija divljači za svaku koncesiju izdaje određeni broj dozvola za odstrel, koje profesionalni lovac prodaje agencijama koje dovode klijente. Profesionalni lovac organizuje kamp, obično su to vojni šatori, prevoz do mesta lova helikopterom ili čamcem gde je to moguće i lovi se svaki dan polazeći iz kampa peške na različite strane. Efikasnost lova se bitno povećava uz korišćenje helikoptera ili motornih sanki.

I na kraju nešto o cenama: organizacija sa odstrelom medveda staje oko 10.000 $ sa prevozom do kampa, dozvola za odstrel losa oko 4000 $ i snežnog barana 6000 $, tako da kompletan lov bez troškova  helikoptera za potrebe lova, košta oko 20.000 $ sa uključena tri najvažnija trofeja. Lov obično traje od 7-10 dana, a najbolji period je mesec septembar.

                                                                    Dr Srđa Dimitrijević

Objavljeno u Loristu br. 14