Gde živi

Najomiljenija i najpogodnija staništa sivog puha su suve šume, hrastove i bukove, zatim mešovite šume lišćara i stari voćnjaci.

Sivi ili obični puh se u toku dana skriva u šipljinama drveća, u žilama drveća i žbunja, pećinama i pukotinama stena a nije retkost da obitava i u rupama u zemljištu. Živi i na tavanima kuća, baraka, staja i drugih objekata u u šumi ili neposrednoj blizini šume.

Sa drugim vrstama životinja i ptica ( divlji golub dupljaš, detlići, sove, slepi miševi, veverice, sjenice, čvorci, ose i mravi), koje koriste ista skloništa, puh stalno vodi borbu za životni prostor. Noću je veoma aktivan i najviše vremena provodi na drveću tražeći hranu.

Čime se hrani

Puh se hrani žirom hrastova, bukvicom, lešnicima, pitomim kestenom, plodovima voća, izbojcima drveća, jajima i mladuncima ptica, insektima i svim sitnim životinjama koje može uhvatiti. Široka je lepeza hrane koju nemilice jede, pa u godinama sa velikom brojnošću poulacije nastaju velike štete od puhova. Broj puhova se rapidno povećava u godinama sa dobrim urodom hrastovog žira i bukvice (osobina glodara) pa su te godine poznate u narodu kao „godina puhova“.

Osobina puhova pored dubokog zimskog sna, građe tela i žvačne površine kutnjaka je izražena osobina selidbe za hranom odnosno odlazak u područja sa dobrim urodom žira i bukvice.

Biologija puha

Sivi puh je naš najveći puh. Naraste do 30cm zajedno sa repom koji dostiže dužinu 10-13cm. Rep je obrastao po celoj dužini mekom i dugom dlakom, težina mu je 40-120gr a dobro ugojeni puhovi u jesen dostižu i do 350gr pa iviše. Leđa, kukovi i rep su sive boje a trbuh je beo. Po tome je dobio ime, sivi puh.

Zimu puh prespava dubokim snom u šupljem drveću. Spava 5-6 meseci a u planinskim uslovima i sedam. Za vreme zimskog sna živi usporeno na račun zaliha nagomilane masti, koju sakuplja u svom telu bukvalno žderući svu raspoloživu hranu sve do kasne jeseni. Krajem jeseni puhovi su toliko debeli da jedva hodaju. Zimski san provode sklupčani jedni uz druge u mekanom brlogu i to u grupama do više desetina jedinki. U proleće, posle zimskog sna puhovi su još dobro uhranjeni a gubitak telesne težine je postepen i kulminira u julu, kada se završava parenje puhova.

Za razliku od drugih puhova sivi puh mlade donosi samo jednom u toku godine. Ženka je bremenita 30-32 dana kada na svet donosi 1-11 mladunaca, prosečno 4-6 koji su goli i slepi. Oči će otvoriti posle tri nedelje i tada napuštaju majku i nastavljaju život nezavisno. Sivi puh doživi devet godina ali u našim uslovima 90% populacije je sa starošću ispod tri godine.

Lov na puha

Lovci u Srbiji tradicionalno nisu lovili puha. Jasno izuzeci su postojali. Puh je lovljen na razne načine, najmanje puškom. Kada je lovljen puškom, lovljen je noću uz korišćenje vazdušne puške i baterijske lampe uskog snopa svetlosti. Isterivan je dimom iz raznih rupa i pukotina, hvatan u klopke, omamljivan dimom truda ili mahovine.

Meso i mast puha, i specijalitete od tog mesa i masti koristili su Rimljani u tolikom obimu da su organizovali ograđivanje šuma hrasta i bukve glatkim zidom uz koji se puhovi nisu mogli penjati, odnosno pobeći i postavljali im pogodna skloništa, vršili prihranjivanje, a jedno vreme, neposredno pred upotrebu ih držali u buretu ili posebnim sudovima za tov. Ti sudovi su poznati pod imenom „gliraria“.

Narodna poslovica „Glatko je drvo bukovo, slatko je meso puhovo“ daje jasnu poruku o kvalitetu mesa ove lepe životinje a sigurno je nastala tamo gde je puh tradicionalno lovljen i korišćen za ishranu.

S obzirom na stanje populacija sivog puha kod nas i na činjenicu, da sivi puh pripada glodarima, čija brojnost direktno zavisi od uroda žira hrastova i bukvice i da u godinama sa dobrim urodom populacija „bukne“ trebalo bi u tim godinama dozvoliti kontrolisani lov puha i u našim lovištima.

                                                               Ing Živko Radosavljević, Šume

Okvir

Priprema mesa puha

Puh se ze jelo priprema na razne načine.

Meso se oslobađa dlake i kože deranjem, guljenjem ili samo dlake paljenjem, a iznutrca klasičnim čišćenjem. Meso se usoli i takvo odmah koristi ili suši i stavlja u kace. Meso se prži na masnoći ( puhovoj, svinjskoj ili na ulju) ili peče na ražnju (ili roštilju) uz posipanje kukuruznim brašnom, da bi se dobila predivna i ukusna korica. Od mesa puha pripremaju se čorbe, gulaši i pihtije.

Okvir

Hrastov žir kao namirnica

To da puhovi vole hrastov žir videli smo u ovom tekstu. Ali bila je ovo namirnica i za ljude.

Žir je odlična pre svega energetska namirnica- 100 grama osušenog žira daje preko 2000 kJ uglavnom od nezasićenih masnih kiselina pri čemu upšte ne sadrže holesterol. Nema natrijuma što je dobro za one koji pate od visokog krvnog pritiska.

Napušten je kao namirnica zbog visokog sadržaja tanina. Indijanci su ga odstranjivali ispiranjem vodom. Među Srbima žir se pekao ili kuvao a ponekada jeo i presan.. Njabrži način je da žir kuvamo u nekoliko voda, a zatim ga sameljemo i dobijeno brašno koristimo kao dodatak u hlebu i pecivima ili kao zamenu za orah, lešnik i kesten.. Žir je takođe korišćen i kao lek za proliv i kao zamena za kafu.

Objavljeno u LORISTU