Vuci siti, a ovce na broju

I prilikom poslednje zlatiborske hajke na vuka čula su se oprečna mišljenja o tome da li treba da se lovi vuk.Zaštitari prirode tvrde kako vuk ne treba

da se lovi i da nikad ne bi pravio štete na ovcama da lovom nisu na minimum svedeni fondovi srneće i druge divljači.S druge strane lovci tvrde da vukovi čine ogromne štete na divljači i da ih treba svesti na minimum.Ni jedni ni drugi nisu u pravu. U karakterističnom “vučjem prstenu” koji na određenom prostoru čini vučja mikropopulacija

čopori su rangirani po snazi tako da dominantni čopor zauzima revir sa optimalnim uslovima mira i adekvatnim prehrambenim potencijalom.Zatim sledi sledeći po rangu čopor…Mlade i prestarele jedinke nalaze se u centralnom prstenu. U centralnom prstenu,opstaju samo one najmlađe jedinke koje imaju najbolje predispozicije za samostalan lov osnovnog plena (srneće divljači).U prvom redu to je štenad dominantnog čopora koja je prva došla na svet,zatim štenad drugog čopora po rangu. Jedinke koje  predstavljaju  biološki višak  u vučjoj populaciji  moraju da traže dodatne izvore hrane i nalaze ih na divljim deponijama i neuređenim mrciništima u blizini naselja.Ponekad love seoske pse.Jedinke koje egzistiraju u suboptimalnim uslovima napadaju i stoku koja se neadekvatno čuva. U takvim slučajevima , sa ciljem da stvore zalihe ,pokolju daleko više ovaca nego što mogu da pojedu.Upravo ovaj deo populacije najlakše strada od lovaca,lokalnih stočara ili od vozila prilikom prelaza puteva ili pruge. .

 I tamo  gde žive u optimalnim uslovima vuci ponekad načine štetu na stoci ,ali se uvek ili gotovo uvek radi o pojedinačnim grlima.Po razlici u ponašanju  prilikom napada na stoku može se proceniti da li  se vuci na tom prostoru nalaze u optimalnim ili suboptimalnim uslovima sredine.

Kako gazdovati sa vukom

Sa vukom treba da se gazduje kao i sa svakom drugom vrstom divljači.Cilj gazdovanja treba da bude da se trajno očuva vučja populacija.Da bi se to postiglo moramo da težimo da populacija ima normalnu starosnu strukturu.Prema tome, lovom iz populacije treba da se uklone prvenstveno jedinke koje predstavljaju biološki višak i koje žive u revirima koji pružaju suboptimalne uslove za opstanak vuka.Treba dozvoliti odstrel i jednog dela srednjedobnih, ali i dela zrelih (trofejnih vukova).Pri tom treba voditi računa da se ne naruši normalna struktura populacije ,a lov jedinki iz dominantnog čopora treba svesti na minimum. Samo na taj način imaćemo normalan prirast populacije koji garantuje opstanak populacije. Teoretski,vučja populacija u nepromenjenim uslovima sredine ostaje brojno konstantna ako je mortalitet jednak natalitetu.U određenom periodu izjednačenja stope mortaliteta jednake su stopama prirasta.Prema tome ,veličina odstrela za određeni period istodobno predstavlja i veličinu tekućeg periodičnog prirasta populacije.Na osnovu ovog  podatka i postotka prirasta  populacije jednostavno izračunamo veličinu osnovnog fonda populacije,kao i gustinu vučje populacije.

Da bi mogli da izračunamo ove vredosti za svako lovno područje treba da se vodi tačna evidencija odstrela.Za svakog  odstreljenog vuka treba zapisati podatke o lovištu i reviru gde je odstreljen,težinu, pol,trofejnu vrednost.

Ing Jovo Plećaš

Objavljeno u Loristu