Kako je kod nas

A kako je u našim prilikama pokušali smo da doznamo upravo tamo gde ih ima najviše. U Srbiju je izgleda došao iz Bugarske i Rumunije. Prema svim do sada prikupljenim podacima epicentar ulaska i razmnožavanja a potom i širenja je Negotinska krajina. Pa krenimo redom.

Negotin

Kao izvor informacija imali smo Daneta Kastratovića, upravnika lovišta LU „Hajduk Veljko“ iz Negotina.

- Šakal se u našem lovištu pojavio sedamdesetih godina. Uhvaćen je slučajno prilikom hvtanja zečeva. U momentu hvatanja ove životinje u mrežu niko od lovaca nije znao o čemu se radi. U to vreme je bilo dozvoljeno trovanje lisica, pasa lutalica i mačaka, svraka i vrana i posle postavljanja mamaca otrovano je 6 šakala u potezu Kobišnice. Tada je sveden na minimum i osamdeseti ga nije bilo ali će kasnije doći ponovo. Devedesetih godina, posebno od 1997 godine pa sve do danas je u kulminaciji. Počeo je pojačan odstrel i za poslednjih četiri godine mi smo uspeli da više od 500 jedinki uklonimo iz lovišta što je dovelo do  redukcije brojnosti ali i do premaštanja ove poulacije na nove terene, kaže za Lorist Upravnik Kastratović.

Za redukciju ove zveri uvedene su i premije pa se za odstreljenog šakala plaća 700 dinara.

Ono što svakako čudi su podaci o težinama odstreljenih šakala. Prema navodima negotinskih lovaca težine su ovde bile veće od 30 kilograma, što u literaturi ipak nije zabeleženo.

Šakal ovde živi u priobalju Dunava i Timoka, dakle zauzima nizijski deo lovišta sa gustišima ali i izvorom hrane. Postoje vertikalne migracije ali su to ipak usamljeni primerci.

Upravo tu, u nizijskom delu lovišta žive zečevi, fazani i srneće divljač. Štete su enormne.

- Te štete je vrlo teško opisati ali ako vam kažem da je naš lovočuvar odstrelio šakala sa lanetom u ustima onda je to sigurna potvrda da od uništava podmladak srneće divljači. Poseban problem predstavlja gustiš gde on zapravo živi, dalje obraslost terena kao posledica neobrađivanja zemljišta i to šakalu daje veliku prednost u borbi za njegovu redukciju. Samim tim i štete su velike, kaže Kastratović.

I pored toga ovde je brojnost samo malo smanjena. I dalje je ta poulacija brojna. Na ruku šakalu ide i to što je brojnost prirodnih neprijatelja mala ili je uopšte nema. Do sada nije primećena ni jedna bolest koja bi ga ugrozila.

Lorist u epicentru

Najveća brojnost šakala u lovištu Timočke regije je u selu Srbovo pored Dunava. Osim  Srbova brojnost im je velika u potezu sela Samarinovac i Prahovo. Samo prošle godine ovde su odstrelili 68 jedinki. A površina na kojoj je lovljeno nije veća od 3000 hektara. Dakle ovo je pravi epicentar šakalske poulacije u Srbiji. Ekipa Lorista je upravo zbog toga posetila Srbovo i evo šta smo zabeležili u razgovoru sa Branislavom Miljkovićem, lovcem koji prednjači u odstrelu šakala. Samo ove godine odstrelio je deset a ukupno kako reče dvadeset i neku jedinku. Sa nama je bio i Vita Đorđević, lovac iz Samarinovca.

- U posledniih dve godine ovde je katastrofa. Na ovom terenu ima ih sigurno 50. Kote se kao kučići. To je veliki gustiš i vrlo ih je teško loviti. Može samo sa terijerima. Mi ih lovimo sa malom hajkom ali i čekanjem Kod grupnog lova ide nas petnaestak sa terijerima ili brakovima. Pravimo i mrcinište ali dolaze vrlo kasno, zimi je vrlo hladno a leti komarci. Najbolje je zimi. Ide on u rupe gde sam ih nalazio. To su lisičije ili rupe od jazavca, kaže Miljković.

Ali poseban problem predstavlja mali broj lovaca koji su zainteresovani za ovaj lov. U selu ih ima samo nekoliko. A to nije dovoljno.

- Interesantna je ovo zver. Love u čoporima kao vukovi. Javljaju se i obeveštavaju u kom su terenu. Lično sam ih video kako se raspoređuju u strelce. Imaju izvanredno razvije njuh i osećaj. U odnosu na lisicu je fakultetski obrazovan. Primetio sam da je zaboravan. Jer ako ga ne jednom mestu gađate i promašite posle dve nedelje ponovo će proći istom maršutom što dokazuje da je zaboravio. Sve ovo ipak govori da ih i nije tako teško loviti ali zbog guste šikare morate ipak loviti terijerima. Samo tako uz lagani pogon može se odstreliti više komada, priča nam Branislav Miljković.

Nas je ipak zanimalo kako se boriti protiv šakala posebno u uslovima kada oni imaju mlade a i gajene vrste divljači se nalaze u istoj fazi. Njihova povećana potreba za hranom upravo u ovom momentu dovodi do najvećih šteta na podmladku srneće divljači ali i na zecu i fazanu.

- E to je poseban problem. Ne samo da je vegetacija u ovom momentu velika i predstavlja izvanredan zaklon za šakale već i naš odnos prema ovom problemu. Upravo zato što gajene vrste divljači imaju mlade potreban je mir u lovištu što pretpostavlja da nema lova, osim na srndaće.. Sa organizovanim lovom na šakale došli bi do uznemiravanja ali ja ipak mislim da je to manja šteta od one koju čine šakali. Mislim da bi trebalo da se ipak bar jednom nedeljno ovakav lov organizuje. Morao bi se napraviti fond na nivou Srbije iz koga bi se finansirale premija za odstrel ili možda da se kroz odstrel šakala pokriva članarina ili bar deo nje, kaže za Lorist Vita Đorđrvić, lovac iz Samarinovca.

Pravci širenja

I upravo kako su nam rekli u Negotinu šakal je divljač nizije, gustiša, blizine reke ili kakve močvare. Prema svim sada već poznatim lokacijama na kojima je registrovan u Srbiji to su i bili koridori kretanja. Interesantno je da je za trase pomeranja poulacije koristio uvek rečne tokove, bežeći uvek od staništa vukova. Na takvim lokacijama je u vrlo maloj brojnosti koja je sa gledišta šteta na fondovima gajenih vrsta divljači ipak mala.

Već 1985 godine prvi primerci su odstreljeni ili uhvaćeni u lovištu Karakuša u Vojvodini ali opet pored reke. U ovo slučaju bila je to Sava. Iz ovog lovišta proširo se na Frušku Goru i krenuo prema Severu Vovodine. Dakle za samo desetak godina iz Negotina stigao je u Vojvodinu gde se neprestano širi. Uz Dunav i druge reke polako ali sigurno pounjava lovišta beogradske oblasti i širi se prema Banatu.

 Ali usput je za svoje carstvo odabrao ipak dve destinacije koje su izgleda imale posebnu draž. Na svom putu prvo je zaposeo priobalje Dunava u lovištu Veliko Gradište a onda se neverovatnom brzinom počeo naseljavati u požarevačkom lovištu gde danas ima jednu od najjačih poulacija,  kao u samom epicentru lovišta u Negotinu. Ili je ovo novi epicentar. Tek štete u Lovačkom udruženju u Požarevcu su takve, da se mogu smatrati katastrofom.

Iz Požarevca, sa manjim brojem jedinki ali izuzetno brzo, širi se ka Petrovcu na Mlavi, Despotovcu i Svilajncu. Tokom Morave, najverovatnije će krenuti dalje.

Što se tiče širenja iz Negotina južno i jugozapadno, šakal je počeo popnjavati područje prema Salašu, Zaječaru i dalje prema Minićevu i Knjaževcu ali na tim staništima je brojnost daleko manja. U ovom slučaju mora se konstatovati da je na ovim prostorima povećana brojnost vuka a ove dve zveri očigledno ne idu zajedno. Doduše, kako je naša ekipa konstatovala, šakal izgleda da pravac kretanja menja i kada se radi o ovom regionu zazima kurs prema Soko Banji.

                                                                               Jeremija Trifunović

Šakali protiv droge

Novo pojačanje na otkrivanju droge na aerodromima dolazi iz ruskih laboratorija. Tačna formula glasi: tri četvrtine psa ukrštaju se sa četvrtinom šakala.
Životinjica izgleda prilično slatko i nevino, a odlikuje se savršenim njuhom, kažu ruski naučnici. No posao ukrštanja šakala i psa nije i bio sasvim lagalan.
Kao prvo, u obzir su dolazili samo oni šakali koji su bili privučeni od strane pasa. Prva generacija mešanaca nije se mogla trenirati ni obučavati, tako da su naučnici prve mladunce ponovno ukrštali sa psima. Tek tada se sa mešancima dalo nešto učiniti, kada je u pitanju dobar njuh i otkrivanje droge, kažu ruski naučnici. Trenutno je 25 šakala-psića već zaposleno na moskovskom aerodromu i uspešno otkrivaju sve pokušaje ilegalnog krijumčarenja droge.
Ing Jeremija Trifunović

Objavljeno u Loristu