Komleks raznovrsnih šumskih ekosistema u brdsko planinskim podričjima Srbije, pruža trajne osnove i mogućnosti za uspešno gajenje svih vrsta lovne faune. Pojedine vrste su veoma ugrožene i proređene i naseljavaju dislocirana i ograničena staništa ( tetreb, divokoza, medved, kamenjarka). Areali pojedinih vrsta se poklapaju, koriste iste stanišne prostore šumskih ekosistema koji u u ukupnoj obrasloj površini pod šumom brdsko planinskog područja Srbije čine visoke izdanačke šume na 90% teritorije. Preostalih 10% zauzimaju planinski krševi, stene, šikare i šibljaci neproduktivnih ili malo produktivnih staništa za šumsku ili drugu proizvodnju. To su uglavnom kompleksi planinskih pašnjaka, krševitih strana planina i slivovi klisura i kanjona malih prostora, veličine od 1000 pa do 10000 hektara. Ove površine se uz ogromne napore i ekonomske izdatke mogu privesti u više uzgojne oblike različite funkcionalne namene.

Međutim ova staništa su floristički veoma bogata raznovrsnim vrstama, što predtavlja veliku prednost i pogodnost za uzgoj divokoza i drugih vrsta divljači kao i uspostavljanje biloške ravnoteže u prirodi. Uspešno naseljavanje divokoza područja Đerdapa (D.Bojović 1964) i u Zlotskoj klisuri ( M. Hadžipavlović 1982-1984), koje su nekada pripadale autohtonoj fauni tih biotopa, stekla su se odgovarajuća stručna iskustva i saznanja, koja predstavljaju osnovna načela i principe za buduće intencije popunjavanja praznih ekoloških niša.

Opstanak evropskog bizona zubra na starom kontinentu je početkom dvadesetog veka došao do granice samog istrebljenja vrste u slobodnoj prirodi. Naime, poslednjeg zubra u Bjeloveškoj prašumi poljskoj, odstrelio je lovokradica 1921 godine. Tada su šume i prašume Evrope ostale bez najvećeg predstavnika Bovida. Ne inicijativu glavnog urednika“ Poljskog lovca“, g-dina J.Sztolcmana 1923 godine osnovano je Medjunarodno društvo za zaštitu zubra. U to vreme društvo je u ZOO vrtovima i parkovima evropskih gradova registrovalo 67 primeraka preživelih bizona.Već 1925 godine u Bijelovešku prašumu naseljeno je 5 bizona iz Zoo vrtova i privatnih rezervata.
  Pre samo nekoliko vekova, bizon je živeo u skoro svim šumama cele Evrope. U srednjoj Evropi, za vreme Karla Velikog, bilo ga je u Hartcu i Saksoniji. U 16.veku zadržao se u Litvi, a od 15.do 18.veka živeo je u Pruskoj.  Nešto duže nego u Pruskoj, zadržao se u Karpatskim prašumama Transilvanije koja je u vreme 1729 godine pripadala Ugarskoj, gde je  po Sekeljskim predelima, kod mesta File, u stoletnjim lužnjakovim šumama bilo zubrova. U Francuskoj je u 14.veku nestao sa tih prostora. U Poljskoj je u 12.veku zubar bio pod kraljevskom zaštitom pa je zbog lovokradje mogla biti izrečena i smrtna kazna.
Do početka 20. veka živela su dva stada bizona –oko 700 primeraka, geografski dislocirani u Poljskoj Beloveškoj prašumi i na Kavkazu.

Upravnik lovišta Lovačkog udruženja  "Radoslav Brkić - Boža" - Trstenik, Ljubiša Krstić

 U Više navrata na javnim skupovima u organizaciji LSS govorio sam o "nemani" koja se nadvila nad srpkim lovstvom u vidu "kvazi-šuster majstora" za lov i ekologiju, pa mi je drago što se neko setio da damo javnu reč povodom toga.

Papir trpi sve pa i ovakve neistine koje iznose pojedine grupacije, a koje činjenično nisu utemeljene ni u jednom segmentu nauka kao što su lovstvo i ekologija, pa one mogu biti iznete hiljadu a ne sto puta, uvek će predstavljati laž i obmanu. Jedan naš poznati pesnik reče "ubi me prejaka reč". Reč ovih "slobodnjaka" koji iz fotelja nisu ni videli pojedine vrste divljači ne sme da pogodi ni jednog časnog i poštenog lovca jer jedina i prava istina je da su glavni oslonac za razvoj, razmnožavanje i opstanak divljači lovci. O argumentima za takvu tvrdnju može pisati danima ali bih voleo da mi dušebrižnici za divljač daju odgovor. Čemu služe na desetine fazanerija u vlasništvu lovačkih udruženja, hiljade prihvatilišta, na stotine hiljada hranilišta, solišta, pojilišta, ko čisti izvore, reke i odbacuje deponije smeća? Ko je najveći borac za anuliranje pojave zaraznih i parazitnih bolesti u lovištima, ko skače u nabujale reke da bi spasio ugroženu divljač? Ko pravi planska dokumenta gde je regulisana kvota odstrela da se ne bi ugrozio fond bilo koje populacije divljači i ko formira službu za zaštitu divljači? Znam da znaju odgovor,  pa bi posle onoliko uvredljivih reči za 100.000 lovaca učlanjenih u jednu organizaciju koja postoji više godina nego li i pojedine države koje šalju signale za ovakve nebuloze, dovelo stvari na svoje mesto, jer lovci znaju da praštaju.

Lično sam obišao mnoga lovišta, počev od brojanja divljači do redukcije predatora i nikada nisam naišao na nekoga ko sebe naziva "zelenim" da je nešto uradio za divljač, a iznosi takve budalaštine. Ja sam u lovstvu blizu 20 godina. Ulovio sam preko 3000 zečeva, oko 5000 fazana, 40 divljih svinja i 200 pataka, a da pri tom nisam odstrelio ni jedan primerak divljači. Ulovio sam ih rukama i uz pomoć lovaca prebacio ih iz drugih lovišta u lovište Trsteničke opštine, zato da bi u svakom momentu fond divljači bio optimalan a to mogu samo lovci da urade ne žaleći ni vreme ni sredstva. Posle porodice divljač mi je najmilija a da bih sačuvao ono što volim i za šta se borim već duži period, shvatio sam da mogu samo uz pomoć pravih zelenih a to su lovci.

Lovci ne treba da zaziru od ovakvih fantomskih organizacija, ali moraju da vode računa da im se takvi ne uvuku u redove, pa bi glavna poruka glasila - "sačuvajte jedinstvo" da bi se to postiglo.

Dobar pogled

Objavljeno u Loristu 

Naučite da iskuvate trofej srndaća

Od vajkada je čovek-lovac na neki način želeo da sačuva uspomenu na protekli lov i divljač koju je ulovio.To je činio na taj način što je jedan deo sačuvao kao uspomenu,bilo da je to zub životinje koji je no­sio oko vrata na kanapu ili krzno koje mu je često služilo kao odeća pa do rogova ulovljene životinje koji nisu za jelo a trajno ostaju kao uspomena i uvek duže traju od lovca koji je ulovio životinju.

Taj praiskonski običaj zadržao se do današnjih dana tako da je kult trofeja veoma razvijen kod većine lovaca a neki poseduju prave kole­kcije trofeja i ponosno pričaju prijateljima o proteklim lovovima. Kako je od ove godine lov na srndaće počeo nešto ranije a promenjen je i sistem naplate trofeja nije na odmet da se podsetimo kako obraditi trofej odstreljenog srndaća i pri tom izbeći moguće grške u obradi.

Parogovi odstreljenog srndaća su jedini trofej ove divljači koji se ocenjuju po medunarodnoj formuli pa ma kakvi oni bili.Cela glava  sa parogovima i vratom kao dermo preparat ne može se ocenjivati po CIC formuli i služi više kao ukras.