U lovačkim Društvima koja gazduju sa divljim svinjama počeo je lov na Vepra.
U Vojvodini kao što svi znamo divlja svinja je u ekspanziji, dosta često čini znatne štete poljoprivrednoj proizvodnji pa su lovci često na njihovo zadovoljstvo stavljeni na slatke muke prilikom organizovanja lova na ovu divljač.
Trenutno se lovi Vepar uglavnom lovom Čekanjem i evo da podelimo zajedno neka iskustva i zapažanja.
Divlja svinja se u otvorenim lovištima, kakva su najčešće u sredinama gde gazduju lovištem Lovačka Društva, kreće noću i divljač je noćne aktivnosti. Zato se i lov obavlja najčešće čekanjem Noću ili u ranim jutarnjim časovima.
Za dobar i uspešan lov osnovno pravilo je da poznajemo lovište, dnevna staništa divljih svinja, prelaze, staze kojima se kreću. Obići poljoprivredne parcele i videti na kojima prave štete. Sada je aktuelno posejana kukuruzna polja, gde svinje nepogrešivo pronalaze zrna i riju tačno po zasejanim redovima. Znaju za jednu noć uništiti omanju njivu pa se zemljište mora ponovo obrađivati i sejati.
Treba utvrditi odakle dolaze svinje, koji su najčešći pravci vetra i na osnovu toga izabrati lokaciju za čeku. Čekati se može i sa zemlje na pogodnim mestima, ali zbog dobrog čula mirisa divljih svinja najpogodnije je čekati sa neke visine od 2-3m. Ponekad je dovoljno ''srediti'' obližnje drvo vrbe, hrasta ili sl, napraviti merdevine za penjanje i zakucati jednu dasku za sedenje. Očistiti okolne grane koje mogu smetati i eto idealnog mesta za čekanje.
Svinje u zavisnosti od stepena uznemiravanja izlaze pod okriljem noći. Najbolje su noći sa mesečinom i tada je najsigurniji i najbolji lov. Mada divlje svinje se po jakoj mesečini opreznije kreću, često idu senkom od rastinja, kano izlaze i slično ali nema nekog strogog pravila. Najvažnije je dobar vetar, i nikako pre lova prelaziti preko staza kojima će nam divljač najverovatnije doći, jer divlja svinja zna i posle sat, dva vremena a nekada i više osetiti ''vruć'' trag lovca i vratiti se u šikaru.
Od lovca se takođe zahteva opreznost jer se lovi samo Vepar. Vepar se uglavnom kreće sam, odnosno veprovi stariji od tri godine su sada samci, međutim mlađi veprovi se kreću u grupama od dva-tri komada nekada i više, naročito prošlogodišnjaci. Ove grupe će se u toku juna-jula razbiti i veprići će se osamiti. Nikako se ne sme pucati u divljač dok nismo sigurni da je Vepar, što umnogome otežava ovaj lov i bitno smanjuje efekat uspešnosti. Ja sam lično jedno veče imao lepu priliku ali nisam mogao pouzdano utvrditi da se radi o vepru i propustio sam šansu iako se kasnije uspostavilo na osnovu traga da je ipak najverovatnije bio vepar. Neprocenjiva šteta bi bila da se greškom odstreli krmača koja ima malu prasad. Takva prasad bi bila osuđena na propast.
Iako nisam pristalica neke preterane tehnike , trenutno priznajem da bi dobro došlo lovcu da ima jedan dvogled, binokular Night vision, koji se mogu kupiti u skoro svim prodavnicama Lovačke opreme.
Kako je sve toplije vreme, svinje treba tražiti u blizini vode, bare i ritovi su sada najbolje mesto i tu se često svinje mogu videti još za dnevne svetlosti čime se olakšava procena i određivanje pola divljači.
Dobro je i jutarnje čekanje, tada se čeke tiho zaposednu par sati pre svitanja na mestima gde se svinje iz poljoprivrednih useva vraćaju ka dnevnim boravištima (šume i trske), tada je olakšana procena divljači, olakšano traženje nastreljene divljači.
U lovu čekanjem obično se puca na divljač od 20-80m najčešće, zato smatram da su kalibri sa što težim zrnima i što šireg kalibra (iznad 7mm) najbolje rešenje. Moj omiljen i proveren kalibar je 8X57JS sa zrnima od 12,7gr, koji se pokazao sasvim korektan za ovakvu vrstu lova a praktikujem i kombinovanu pušku u kalibru 7X57R i jedinačnim zrnom original Brenneke, najčešće, sa najtežim zrnom u ovom kalibru od 11,2 grama. Verujem da bi se trebalo opredeliti i za nešto lakša zrna u ovim kalibrima ali gde je tip zrna GROM, Prvog partizana.
Za sada toliko, nastavak sledi.
Lorist
