Cober57
Početnik
 Van mreže
Pol: 
Poruke: 38
|
 |
« Odgovor #72 poslato: Март 20, 2018, 11:56:27 » |
|
Evo čitam ove vaše komentare pa dah malo slobode da kažem i moje mišljenje.
Doista tema je nezahvalna i sudaraju se naizgled nepomirljiva mišljenja.
Nadam se da će vam moje iskustvo pomoći da mirnije i više sa zemlje, bez nepotrebnih strasti razmišljate o optikama i svim ostalim delovima opreme za našu pasiju zvanu lov.
Elem, 2011 bio sam pozvan da idem da lovim Moosa ili Losa kako ga vi ovde u evropi zovete. Trebalo je da se ide oko 2000 km od Toronta u predio Ontarija koji se zove Kenora.
Nisam imao nešto posebno vremena a ni para da budem pošten, pa sam u tadašnjoj prodavnici koja se zvala Le Baron a koju su nedavno zatvorili posle 50 godina rada, kupio Remington pušku u kalibru 7 mm rem magnum sa no name optikom koja je već bila montirana...
Uzelo nam je dosta vremena da to pošteno utegnemo, donekle upucamo i da konačno krenemo u tu divljinu.
Bio sam u grupi od desetak lovaca od kojih je bio dobar broj onih koji nikada nisu ni videli Moosa a kamoli pucali na njega.
Prvog jutra lova odveli su me na čeku za koju je vodja grupe rekao da tu niko nikada nije ništa ni vidio a a kamoli pucao..
Meni se odmah dopalo jer sam imao iza sebe odraslu borovu šumu a ispred sebe stari šumski put koji su radnici koristili pre više od 20 godina za izvlačenje gradje.
Prvo jutro lova je bilo vetrovito i ništa se nije čulo ni pojavilo, ali sledeći dan je bio kao stvoren za pravi lov. Osvanulo je prelepo vedro i prohladno oktobarsko jutro, mogao sam da čujem gavrana kako maše sa krilima sa par stotina metara, nikakvih drugih zvukova nije bilo. Pre nego što sam se namestio na stolici postavio sam oko sebe mirise koji su imitirali mirise karakteristične žza šumsko bilje, malo sam poprskao i imitacije urina ženke od moosa okolo. Oda sam uključio elektronsku vabilicu o kojoj takodje nisam znao puno ali sam po nekom svom osećaju odredio koliko često i koje zvukove ću da puštam.
Najednom, oko pola sata od početka tog vabljenja, sa moje desne strane, niotkuda, kao pravi duh pojavio se lep mužjak koga u terminu Ontarijskih lovaca zovu bull. Bio je udaljen oko stotinjak metara i mogao sam lepo da vidim kako pokušava sa svojim nozdrvama da otkrije neki od mojih mirisa. Inaše je poznat kao životija koja takoreći ništa ne vidi ali ima odlično čulo mirisa i odlično čuje. Polako sam podigao pušku, nanišanio odmah iza plećke koja je na toj životinji ogromna kao i grudni deo, sa širinom preko metra.
Povukao sam obarač, moos se samo malo stresao i zamakao u šipražje. Ustao sam i po dogovoru javio drugarima radio vezom da sam pucao na moosa. Čuo sam sa više od 3 kilometra kako su krenuli prema meni pickupom, dogovorili smo se da ne idemo prema divljači u koju se pucalo najmanje pola sata.
Prepunio sam pušku i ustao, obazirući se više na pravac iz kojeg su mi drugari trebali doći nego na stranu na kojoj sam pucao. U momentu sam se okrenuo i nisam mogao da verujem, na nešto većoj udaljenosti, ali gotovo u istom pravcu stajao je drugi moose!
Polako sam podigao pušku, ponovio nišanjenje kao i u prvom slučaju, opalio metak i doživio identičnu stvar kao prvi put, i drugi moos je nestao u šipražju..
Kad su mi drugari prišli i kada sam im objasnio šta se dogodilo, gledali su me sa nevericom, šaleći se na moj račun i govoreći kako sam gadjao istog moosa dva puta. Šala je trajala sve do trenutka kada nisu otkrili prvog pa onda drugog moosa, koji su odmakli po desetinu koraka od mesta gde sam ih gadjao i tu ostali...
NIsam napisao da je puška i optika plaćena 450 dolara...
Predpostavljam da
će veliki broj vas pomisliti, eh...imao je sreću, i to nevidjenu, u 25 minuta dva moosa, a mnogi ga ne vide godinama, a kamoli da ga pucaju...
I sam mislim da sam imao sreću i to onu koja se zaista retko dogadja, ali ja ovo pišem zbog oružja i optike koju sam koristio. I da se razumemo, nikako sa namerom da denunciram i opovrgnem oe koji pišu o vrlo skupim puškama i optikama i koriste ih.
Više sam nego ubedjen da bi identičan rezultat bio sa ovde nabrojanim optikama, montažama i puškama, ali je moja namera zapravo nešto drugo.
Želio bih da vam kažem kako treba da razmenjujemo ovakve priče, da opisujemo svoja iskustva u lovu, da opišemo kako se ponašala naša oprema, naše puške, optika i sve ostalo što koristimo. Ono što je najvažnije, mislim da nema potrebe da ističemo kako je to što mi koristimo najbolje na svetu i ništa drugo. Po meni mnogo je lepše i poštenije opisati upotrebu tih delova opreme, kakva su iskustva sa istim, šta su prednosti a šta mane.
Pročitao sam na hiljade mišljenja o mnogobrojnim puškama, pištoljima, optikama, samostrelima živeći na zapadu preko 20 godina, ali je u tim mišljenjima najmanje bilo omaložavanja jednih od strane drugih.
Mnogo sam naučio jer je ogroman broj ljudi koji koriste opremu, bilo da je ona veoma jeftina ili veoma skupa, koji su čestito napisali svoja stvarna iskustva.
Svako od nas, prema svojim mogućnostima i željama odredjuje kakvom opremom će da se snadbe, kako će da je koristi, koliko često i u kojim uslovima.
Verujem da je i jedan broj koji žele da imaju vrhunsku opremu i to je sasvim u redu, da budem pošten, i ja bih da mi to mogućnosti dozvoljavaju, kupio Blasera, Sauera ili Merkela sa nekom lepom optikom tipa Zeiss, Bender, Kahles ili Swarovski, ali nisam u toj situaciji. To mi ne smeta da ovde na ovom forumu i na mnogim drugim pročitam mišljenje o tim prelepim stvarima koje čine dio naše pasije, i to je uživanje na svoj način, zar ne!
Eto to je, kao što zapadnjaci kažu, mojih dva centa u prilog ovoj diskusiji.
Dobar pogled i uživajte u lovu i druženju,gorke reči nisu dobre za zdravlje!
|
ORUŽJE, MUNICIJA, OPTIKE I MONTAŽE
