DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161376 poruka u 7276 tema- 6984 članova - Poslednji član: VLADA 86

Новембар 22, 2019, 10:49:30
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Prvi srpski lovački forumLoristUzgoj i prehrana (Urednik: swift)Reproduktivni centar za uzgoj divljih svinja
Stranice: [1] 2   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Reproduktivni centar za uzgoj divljih svinja  (Pročitano 5332 puta)
Vukasin93
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 26


« poslato: Фебруар 09, 2016, 03:07:02 »

Da se pohvalimo mi iz Valjeva,mislim da je ideja odlicna i da bi trebalo vise da se primenjuje ovako nesto u srbiji,ne samo za divlje svinje,vec i za ostale vrste divljaci.

NOVO U LOVIŠTU “MAGLEŠ”: Trofejne divlje svinje i za lovce iz inostranstva


Prvi reproduktivni lovački centar divljih svinja u užoj Srbiji formirali su valjevski lovci. Tako će trofejni mužjaci već za tri godine moći da budu mete i lovaca na divlje svinje iz inostranstva.
Valjevski lovci sa odstreljenim divljim svinjama

Kroz projekat povećanja brojnosti divljih svinja i njihovog kvaliteta, valjevski lovci u lovištu „Magleš“, na površini od sedam hektara, napravili su prvi reproduktivni centar za tu divljač južno od Save.

- Taj deo lovišta je uređen po svim propisima i standardima, tako što je ograđen, postavljena su hranilišta i ustanovljen je poligon za lov divljih svinja. Pošto je sadašnjih osam jedinki tako izolovano od ostatka populacije divljih svinja u lovištu, očekujemo da za dve godine imamo već oko 50 kontrolisanih jedinki, a onda od treće godine da tako odgajeni veprovi imaju potpuni trojefni potencijal. Ovakav način lova veoma je popularan u svetu, tako da nam je osnovna ideja da budući lov u reproduktivnom centru bude interesantan i za lovce iz inostranstva - priča Vladimir Pavlović, predsednik Udruženja „Braća Nedić“ koje slavi 120 godina postojanja.

Valjevski lovci su tokom prošle sezone u svom lovištu odstrelili 35 divljih svinja.
Sačuvana
goranv
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2166

Najbolji na forumu Lorist u 2015 godini


E-mail
« Odgovor #1 poslato: Фебруар 09, 2016, 04:22:17 »

Bravo Valjevci hi
Kraljvo vec sedam godina ima reproduktivni centar,koji se odlicno pokazao u povecanju broja divljih svinja u lovistu.Osim reproduktivnog centra,poseduje jos tri prihvatna centra.
Sve je to usmereno ka svojim lovcima i dobrodoslim domacim gostima a ne za neki profit od turistickog lova.
Prosle godine je poceo i vestacki uzgoj zeca sa dvadeset pari,kako ce to uspeti videcemo.
Sačuvana

Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #2 poslato: Фебруар 09, 2016, 05:00:59 »

                    Eksplozija visoke brojnosti  d.svinja pracena nesrazmernim stetama u poljoprivredi,kao I stetama u prirodi I uticaju na druge vrste faune ,uslovljena je pucanjem reprodukcionih parametara populacije.Biologija razmnozavanja d.svinja uslovljena je nizom faktora,kao  ranije normalno sazrevanje polnih organa I uticajem ekoloskih faktora na njihovu funkcionalnost I povecanu produkciju.Parenje I prasenje se desava malte ne cele godine ,narocito je znacajno kod prasadi I nazimadi od 6-12meseci,koje imaju kasnjenje u reprodukciji    tokom leta I dovodi do drugog vrhunca prasenja od juna do septembra.Uticaj pozitivnih eko faktora na vrstu Milard(2004),povezuje sa skracenjem anoestrusa ,uzrokovanim obiljem hrane tokom leta.Eksplozija populacije u svim zemljama Evrope dovela je do povecanog odstrela ,koji u Francuskoj dostize 600 hiljada,u Ceskoj 152 hiljade , Bugarskoj 82 hiljade grla.
Povecanje brojnosti d.svinja zapaza se kontinuirano I kod nas u Srbiji,a takodje I povecanje steta u poljoprivredi ,koje posebno uticu na pozitivno poslovanje korisnika lovista.Velika zelja odredjenog broja lovaca koji love d.svinje, I u potpunosti ne primecuje nestanak sitne divljaci sa istih terena, koje im je crna divljac ekspanzijom zauzela. Neracionalno koriscenje populacije svinja sa narusenim odnosom polova u korist zenskih grla I starosnom strukturom sa  ¾ mladih kategorija uslovilo je eksploziju populacije.Takodje neadekvatan nacin lova ,stalnim uznemiravanjem na velikim povrsinama od coveka  I predatora podstaklo je ekspanziju populacije migriranjem u cisto poljska lovista.Neispunjenje realnih planova lova,kao I nizak obracun koeficijenta prirasta u planovima ,ostavlja visak divljaci u lovistima svake godine  I automatski  kontinuirano povecanje populacije iznad normirane brojnosti.Sve ovo dovodi do ne planiranih steta na razlicitim povrsinama u totalnom iznosu I blokadu  poslovanja korisnika lovista.
Sačuvana
Vukasin93
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 26


« Odgovor #3 poslato: Фебруар 09, 2016, 05:24:30 »

                    Eksplozija visoke brojnosti  d.svinja pracena nesrazmernim stetama u poljoprivredi,kao I stetama u prirodi I uticaju na druge vrste faune ,uslovljena je pucanjem reprodukcionih parametara populacije.Biologija razmnozavanja d.svinja uslovljena je nizom faktora,kao  ranije normalno sazrevanje polnih organa I uticajem ekoloskih faktora na njihovu funkcionalnost I povecanu produkciju.Parenje I prasenje se desava malte ne cele godine ,narocito je znacajno kod prasadi I nazimadi od 6-12meseci,koje imaju kasnjenje u reprodukciji    tokom leta I dovodi do drugog vrhunca prasenja od juna do septembra.Uticaj pozitivnih eko faktora na vrstu Milard(2004),povezuje sa skracenjem anoestrusa ,uzrokovanim obiljem hrane tokom leta.Eksplozija populacije u svim zemljama Evrope dovela je do povecanog odstrela ,koji u Francuskoj dostize 600 hiljada,u Ceskoj 152 hiljade , Bugarskoj 82 hiljade grla.
Povecanje brojnosti d.svinja zapaza se kontinuirano I kod nas u Srbiji,a takodje I povecanje steta u poljoprivredi ,koje posebno uticu na pozitivno poslovanje korisnika lovista.Velika zelja odredjenog broja lovaca koji love d.svinje, I u potpunosti ne primecuje nestanak sitne divljaci sa istih terena, koje im je crna divljac ekspanzijom zauzela. Neracionalno koriscenje populacije svinja sa narusenim odnosom polova u korist zenskih grla I starosnom strukturom sa  ¾ mladih kategorija uslovilo je eksploziju populacije.Takodje neadekvatan nacin lova ,stalnim uznemiravanjem na velikim povrsinama od coveka  I predatora podstaklo je ekspanziju populacije migriranjem u cisto poljska lovista.Neispunjenje realnih planova lova,kao I nizak obracun koeficijenta prirasta u planovima ,ostavlja visak divljaci u lovistima svake godine  I automatski  kontinuirano povecanje populacije iznad normirane brojnosti.Sve ovo dovodi do ne planiranih steta na razlicitim povrsinama u totalnom iznosu I blokadu  poslovanja korisnika lovista.

Hemingway Kolega,ima tu istine,i s obzirom da sam mlad lovac,donekle sam razumeo ovo sto si napisao. Mada,taj visak populacije lako moze da se resi,na primer organizovanim lovom,zar ne? Pozdrav,i hvala za odgovore na temu Smiley
Sačuvana
lisac
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 469


« Odgovor #4 poslato: Фебруар 09, 2016, 05:39:20 »

Kolega hemingway ima pravo,svinja je u ekspanziji svuda pa i kod nas,stete u poljoprivredi su sve vece,a i stete na sitnoj divljaci.U mom LU je svake godine sve vise svinja i bez repro centra.Lovi se mnogo,kvote se povecavaju ali je svinja sve vise.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #5 poslato: Фебруар 09, 2016, 07:14:40 »

               Tendencija kretanja brojnosti  I ulova d.svinja poslednje decenije u mnogim zemljama u okruzenju  I kod nas pokazuju trend konstantnog uvecanja.Prosecan ulov u odredjenim oblastima  krece se od 27 -45 grla na 1000ha lovista.Predstavicemo vam pregled brojnosti I odstrela u Ceskoj za poslednjih 5 godina da bi se uocila stvarnost  ekspanzije  I nemogucnosti  kontrole rasta populacije.
2009                       2010                      2011                   2012                    2013 godine
Prolecna brojno  stanje  maticni  fond
57880                   60389                    59295                64848                   59175
Godisnji   ostvaren  odstrel  po  godinama
121690                144184                 109383              185176                152250
Iz predhodne tabele vidi se da je  stvarni izvrseni  odstrel 200-300% veci u odnosu na maticni fond utvrdjen prebrojavanjem.Prema reonizaciji  I tipologiji lovista  u Ceskoj utvrdjeno je da d.svinja moze da zivi na 920330ha u slobodnoj prirodi od  I-IV boniteta stanista od celokupnih 3,9 milion.ha poljskih I 2,58milion.ha sumskih povrsina.Ukupno za celu Republiku  na toj povrsini normirano je brojno stanje maticnog fonda od 8161 grlo prosecno  0,85 grla na 100ha.Kao  sto vidimo iz zvanicne statistike stvarno brojno stanje je 7-8 puta vece od predvidjenog.
Ako uporedimo podatke iz nase zemlje za 2012/13god koji  su zvanicni  iz nacrta strategije razvoja lovstva Republike Srbije ,obzirom da su povrsine priblizne 15%+/_ vidimo sledece:

Brojno stanje  plansko  I odstrel    2012/13                       Srbija bez pokr.      Vojvodina        Ukupno
Optimalni fond po planskim dok.                                            15836                       9208                25044
Maticni fond  utvr.brojanjem 2012                                         14354                       7083                21437
Planirani odstrel po plan.dok. GPG                                           5967                        4931                10898
Realizovan ostvaren odstrel  lovne god.                                  3699                        4476                  8145
                 Analizom prezentovanih podataka vidi se da nesto manjka.Ako se u Srbiji ,odstrel planira  na 37- 53% od optimalnog fonda , a realizuje 25- 63% od maticnog fonda  opet predstavlja male brojke koje su daleko od moguceg.Da li je u Srbiji prirast manji nego u Ceskoj ili Nemackoj. Prema  Bridermanu u prosecnim godinama svaka oplodjena  svinja 2+odgoji prosecno 5,5-6,5 praseta.Stoga se koriscenje u normalnim godinama planira 140-150% od maticnog fonda.U predhodnom petogodisnjem  periodu  u Ceskoj  odstrel d.svinja je ostvarivan  sa 185 - 285% od maticnog fonda u prolece.
                Kao sto vidimo brojno stanje mat.fonda u Srbiji je 2012god iznosilo 91% od optimalnog fonda po planskim dokumentima I vec sledece godine    uspostavljen je  optimum .Medjutim sta se desava u stvarnosti , da li se stedi na brojnom stanju prikrivajuci se stvarni maticni fond ili je prirast opterecen velikim gubicima od zveri  I  stradanja, a mozda I nase svinje manje nose od srednjeevropskih.Bez obzira na sve, veliku produktivnost vrste , pojavljivanje na novim stanistima prikladnim ili ne,planiranjem sa manjim koeficientima prirasta I odstrela od stvarnih I potrebnih,pricinjavanjem velikih steta na usevima u poljoprivredi  I u odnosu sa drugim vrstama divljaci I ptica , zelje nasih lovaca su sve vece I vece za povecanjem brojnosti I lovom d.svinja.Upravo te zelje nasih svinjara se ispunjavaju I preko Fonda za lovstvo koga svake godine deli Ministarstvo poljoprivrede I zivotne sredine preko pompeznih projekata za povecanje fondova d.svinja  preko izgradnje uzgajalista repro centara
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #6 poslato: Фебруар 09, 2016, 08:16:25 »

     hi ima tu istine,i s obzirom da sam mlad lovac,donekle sam razumeo ovo sto si napisao. Mada,taj visak populacije lako moze da se resi,na primer organizovanim lovom,zar ne?
Kad se bude otrgnula populacija kao u srednje evropskim zemljama , nikada u Srbiji nece da se resi obzirom na napustenost poljoprivrednih imanja i suma koje nemaju gazdu ili je on sisao do grada ili srednjeevrope,pa tamo uziva blagodeti.Inace u tvom kraju postoji i Sumarska skola i Ogledno dobro Sumarskog fakulteta i SG.Stolovi sa velikom povrsinom i Beli izvor u Vrnjackoj banji i mnogo zasticenih povrsina pa divljaci nesto slabo tolike godine sinko..
Sačuvana
goranv
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2166

Najbolji na forumu Lorist u 2015 godini


E-mail
« Odgovor #7 poslato: Фебруар 09, 2016, 10:17:29 »

Micko,svaka cast na izlaganju hi
Zasto u Srbijasumama ulazak u loviste kosta 2600 dinara,koju uslugu to oni pruzaju,koji nerad prikrivaju i sta spada u tih 2600,dozvoljavaju ti da setas,a zamisli grupu od 10 lovaca tras 220 evra,da li poseduju i jednog psa svinjara,a da ne govorimo o krvoslednicima.
Da li neko u Srbijasunana pita poznavace lova kao sto si Ti?
Sačuvana

Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #8 poslato: Фебруар 09, 2016, 10:57:28 »

Kad nema divljaci da oko vidi i da je srce puno , sve je bezsmisleno , a po gotovu za nas stare entzijaziste...da li ko rece od davno ..Suma bez divljaci je kao grad bez ljudi... drinks
Sačuvana
Vukasin93
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 26


« Odgovor #9 poslato: Фебруар 09, 2016, 11:01:58 »

Postujem vase miseljnje naravno,i slazem sa se snjim,ali mozda me niste razumeli bas najbolje. Ovaj reproduktivni centar za uzgoj divljih svinja sam naveo kao primer,da u ovoj Srbiji moze nesto da se pokrene i da se uradi po pitanju divljaci i njihovog opstanka. Studiram zastitu zivotne sredine,pa stalno nesto istrazujem i kopam oko divljaci,opstanka divljaci i ostalog. Svinjska populacija raste,da,ali se u nasem,Valjevskom kraju,sve vise smanjuje populacija zeceva. Zasto ne otvoriti reproduktivne centre za zeceve? Valjda postoje sredstva u ministarstvu Zastite zivotne sredine namenjena za ocuvanje ekosistema (u sirem smislu) ?
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #10 poslato: Фебруар 10, 2016, 09:09:00 »

 Zivotna sredina za svaku vrstu pa i za divlju svinju je definisana i kategorisana na sledece pogodnosti
                    Rejonizacijom prostora za divlje svinje u okviru jednog lovista ili podrucja,definisu  se I razlucuju stanista u kojima postoje prirodni uslovi za njihov uzgoj I  razvoj.Takodje se definisu stanista u kojima ne postoje prirodni I privredni uslovi I te povrsine se ne mogu smatrati stanistem za d.svinju, jer je opstanak odredjene vrste ugrozen I nemoguc  I gde njeno prisustvo ugrozava ostale prirodne I privredne funkcije I  delatnosti  I narusava njihovu ekonomsku I ekolosku rentabilnost na teritoriji kojoj je namenjena.  Na osnovu odredjenog stepena homogenosti  uslova zivotne sredine za zivot odredjene vrste divljaci u lovistu,kao zaokruzene celine stanista za d.svinju ,kategorisu se : 1.uzgojno prikladna stanista , 2.uslovno prikladna stanista I 3.neprikladna stanista.
                  Uzgojno prikladna stanista predstavljaju prirodne zaokruzene celine sumskih  kompleksa,koji u okviru areala imaju 40-60% sumovitosti, optimalne I povoljne uslove sredine uceljenih povezanih sumskih kompleksa  ,gde su ostale funkcije I delatnosti  trajno uskladjene lovnom gazdovanju.Optimalne uslove prikladnih stanista pruzaju  ravnicarske hrastove luznjakove sume,povezani sumski kompleksi sladuna I cera ,koji se nadovezuju na brdske bukove I kitnjakove sume sredogorja,sa vecim ucescem sastojina koje plodonose do nadmorske visine do  700m.Odlucujuci factor za ustanovljavanje podrucja I lovista  je minimalna povrsina povezanih sumskih kompleksa-celina,pri cemu njihova  povezanost nije narusena ,prekinuta, a udaljenost izmedu suma  ne prelazi par kilometara.Velicina uceljenog sumskog kompleksa koji u zavisnosti od kvaliteta  I starosti suma garantuje optimalne uslove I lovno gazdovanje je od minimum 1500ha za kvalitetne liscarske sastojine, a za ostala sumska stanista  srednjeg I slabijeg kvaliteta I odnosa starosti I vrsta iznad 3000ha sumskog prostora sjedinjenih u lovno podrucje od vise desetina hiljada ha.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #11 poslato: Фебруар 10, 2016, 09:10:29 »

                   Uslovno prikladna stanista -predstavljaju  ona  ciji su prirodni uslovi ocenjeni kao moguci I pripadaju priblizno III bonitetu,gde za opstanak I gajenje odredjene vrste postoji potreba stalnog uskladjivanja lovnog gazdovanja I ostalih delatnosti.Divlja svinja u ovakvim stanistima zahteva stalnu brigu nad ogranicenim brojnim stanjem ,jer njihovo gajenje moze da bude ne celishodno I ne ekonomicno,gde visina pricinjenih steta prevazilazi opste interese ili limitirajuci faktori ogranicavaju produktivnost vrste.U takva stanista spadaju plavljene sume vrbe I topole duz recnih dolina,koje  plavljenjem  mogu u toku proleca I jeseni izazvati migraciju velikih krda na polja I njive. Takodje tu su I liscarske sume bukve I dr.vrsta  u planinskim krajevima  iznad 800mNV,bez podstojnog sprata prizemene vegetacije , nepovoljnih hladnih severnih ekspozicija terena I nagiba izrazite inklinacije.Mrazne kape koje se javljaju na planinama Srbije zauzimaju mraznu liniju izmedju  700 – 8oomNV,iznad koje se mraz javlja  u prolece do 1.maja, a vegetacija tek u maju pocinje da zeleni I traje do oktobra ,od kada pocinju rani mrazevi  I formiranje mraznih kapa , koje gornju polovinu planina vec u novembru okite injem.Limitirajuci factor  u gajenju d.svinja ,pored nadmorske visine je  dubina sneznog pokrivaca iznad 30cm, a uz ledeni talas I neocekivani raspored padavina I u martu mesecu pricinjava velike gubitke populaciji I ne ekonomicnost gazdovanju. Kriticna stanista  u ekonomskom pogledu su I manji sumski kompleksi medjusobno povezani duz strana vodotoka, mozaicno rasporedjeni  I isprekidani njivama I prosarani  poljima ,gde se ukupna sumovitost lovista krece oko30%. Uslovno gajenje d.svinja na maloj ekoloskoj gustini u ovakvim stanistima ogranicavaju mlade sume koje ne plodonose,kao I sume drugih vrsta bez semena zira I ploda, zatim prisustvo poljoprivrednih kultura, koje se velikom duzinom granice sa izduzenim sumskim kompleksom I predstavljaju izvor  hrane za nastanak velikih steta na tim povrsinama I onemogucavaju ekonomsko gazdovanje.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1843

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #12 poslato: Фебруар 10, 2016, 09:30:39 »

                U  NE Prikladna stanista za uzgoj d.svinja ubrajaju se podrucja I lovista nepravilnog  jako izduzenog I uskog oblika , koje svom svojom duzinom izlaze na poljoprivredne kulture.To su podrucja  gde je sumski kompleks isprekidan sastavljen od malih sumica,lugova neznatnih povrsina,medjusobno dislociranih I odvojenih poljskim zasadima.U nepogodna stanista ubrajaju se ; -sumski kompleksi planinskih borealnih stanista Tetrebskih vrsta,cistih I mesovitih cetinarskih suma iznad 1000mNV.
-sumski kompleksi mladih  liscarskih suma  na vecim povrsinama,intenzivni zasadi ,meliorisana degradirana stanista.
-sumski kompleksi  degradiranih  suma na ispranim plitkim zemljistima I serpentinskom geopodlogom
Ukupno uzevsi  neprikladna  stanista su ona podrucja I lovista u kojima je ucesce suma ispod 25% povrsine. Na  takvim podrucjima plansko gazdovanje  d.svinjom u Ceskoj I Nemackoj nije dozvoljeno ,vec se d.svinja smatra nepozeljnom vrstom I lov- odstrel  je dozvoljen bez ogranicenja I strukturne dinamike.
                Prilikom reonizacije podrucja I podele prostora na prikladna I ne prikladna stanista I kategorizacije uslova za zivot lovne divljaci  radi klasifikovanja teritorije, kod ne prikladnih stanista definisu se prirodni  uslovi  kao granicni I pesimalno-destruktivni, gde je realni prirast neznatan ili jednak nuli , a opstanak odredjene vrste divljaci nemoguc  bez intenzivne intervencije coveka  ili je loviste  zbog ekstremnih faktora  nenastanjeno  u vecoj polovini  godine. U privrednom pogledu ovoj kategoriji pripadaju stanista na kojima privredne funkcije iskljucuju mogucnost gajenja odredjene vreste divljaci , jer njeno prisustvo onemogucuje  odvijanje  onih delatnosti ,kojima je posmatrana teritorija iskljucivo namenjena.
Sačuvana
marlin
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1880


Nije se rodio ko je svima ugodio.


« Odgovor #13 poslato: Април 19, 2016, 06:28:25 »

Sve pohvale za aktivnost i ljude koji su podrzali ovaj projekat.

https://www.youtube.com/watch?v=qFQ6BAK8LcE
Sačuvana

nesa
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 255



E-mail
« Odgovor #14 poslato: Април 19, 2016, 04:53:20 »

Lepa je to marketinška reportaža ulaganja truda I sredstava ali….
U vremenu kada divlje svinje svuda doživljavaju veliku ekspanziju do tačke štetnosti u Srbiji se prave repro centri za nju, pa se nameće pitanje stvarne namene ovakvog projekta ili njegove suštine. Napravi se studdija opravdanosti, izvodljivosti, uzmu pare iz fondova ministarstva i vozi - projekat uspeo, pa naravno, podrazumeva se da će biti više svinja. Medjutim dobitak je onakav kakav bi bio I sa beznačajno malo ulaganja, ali korišćenjem više pameti.
Moglo bi se ovde nabrajati bezbroj poznatih primera iz zemalja gde se odstreljuju divlje svinje u za nas enormnim brojevima I razlozi za to, ali našoj javnosti nije poznato da li  naša struka istražuje zbog čega nam je pored optimalnih mogućnosti brojnost I odstrel divljih svinja mala …..
Uprošteno, repro centri za divlje svinje su magla.... a krajnji efekat ćemo tek videti, te ova ulaganja treba usmeriti ka obogaćenju ugroženih ili novih vrsta…Svakako ovo je stav koji se može osporavati ili braniti, te bi bilo lepo da neko iz struke koji zagovaraju I sprovode ovaj projekat dematuje ovo I obrazloži svrhu postojanja ovih repro centara, čime bi uvažili bar deo zainteresovanih gradjana za ovu I slične teme.P.S.Nemojte samo o ekonomskom efektu, lovnom turizmu..., znamo kako nam posluju neka lovišta sa jelenima isl., koji su preskupi u poredjenju sa ds,
Sačuvana
Stranice: [1] 2   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: