DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161360 poruka u 7274 tema- 6980 članova - Poslednji član: aleksa101

Новембар 12, 2019, 09:24:23
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Stranice: [1]   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: ALARIA ALATA  (Pročitano 2943 puta)
Brno
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« poslato: Новембар 03, 2015, 06:13:26 »

Ne bi bilo loše da se u nekom od narednih brojeva Lorista pozabavimo ovom bolešću divljih svinja pre svega,  koja je sve prisutnija u lovištima.
Povod za temu je taj što je nedavno u lovištu Tisa u odstreljenom prasetu težine nekih 40kg pronađena najverovatnije mezocerkarija Alarija alata, koja spada u novoregistrovani patogen u Srbiji.
Koliko sam uspeo iz meni dostupnih informacija iz literature, radova i istraživanja da saznam i prenesem lovcima radi se o zoonozi i meso zaražene divljači nije za ljudsku upotrebu (slično kao i kada se radi o trihineli).
Preneću tekst prof Zorana Laloševića sa Pasterovog instituta koji je sa saradnicima istraživao ovu bolest i evo šta kaže:
Poslednjih nekoliko godina raste interesovanje za infekciju metiljem Alaria alata i njen
potencijalni zoonotski značaj za ljude. Jedino A. alata se nalazi u Evropi, u svim susednim
državama oko Srbije, napr. u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj. U Sjedinjenim Državama
nađeno je da je A. americana izazvala smrtonosne infekcije ljudi nakon ingestije nedovoljno
kuvanog žabljeg mesa. A. alata je digenetski metilj lokalizovan u tankom crevu lisica
i drugih mesojeda. U razvojnom ciklusu zahteva dva domaćina, puževe i žabe, a divlje
svinje mogu biti uključene u ciklus nakon ingestije žaba. Izvanredan uspeh u oralnoj
vakcinaciji protiv besnila u Srbiji poslednjih godina dovodi do očekivanog porasta populacije
lisica. Kao posledicu toga, videli smo po prvi put pojedine parazitoze za koje verujemo
da su lisice rezervoar, naprimer, plućnu kapilarijazu čoveka. Nedavno je nađena
prevalenca plućne kapilarijaze od preko 80% kod lisica u Srbiji. Prvi slučaj alveolarne ehinokokoze
u Srbiji tako|e je nedavno opisan, ali ne kod čoveka, već kod evropskog dabra
(Castor fiber). Rutinskom trihineloskopijom mesa divlje svinje namenjene za ljudsku
ishranu, našli smo tešku infekciju sa mezocerkarijama Alaria alata. Nakon trihineloskopije,
uzorci mesa su histološki pregledani i dijagnoza mezocerkarija je potvrđena. Ovo je
prvi publikovan nalaz Alaria mezocerkarija u mesu divlje svinje u Srbiji.
Meso divlje svinje predstavlja vrlo cenjeni gastronomski
specijalitet, bilo kuvano, pečeno ili pak, u vidu kobasica i
sličnih termički neobrađenih proizvoda. Po pravilu pregleda
se samo na larve trihinele, te ako je negativno, upotrebljava
se za ljudsku ishranu. Međutim, pregled mesa ukoliko ima
mali broj larvi, može biti otežan, kada je klasična trihineloskopija
u kompresorijumu nedovoljna, već se mora primeniti
veštačka digestija ili neka od modernih imunohemijskih
metoda. Drugi patogeni u mesu svinja uopšte, retko dolaze u
obzir, cisticerkoza, sarkocistoza, ili toksoplazmoza. Larvalna
alarioza smatra se vrlo retkom (1), međutim, mi smo registrovali
jedan slučaj u mesu divlje svinje. Kako je glavni
domaćin ovog metilja lisica, cilj ovog rada je da ukaže na
životni ciklus i na potencijalnu opasnost od ovog patogena,
do sada nepublikovanog u Srbiji u mesu svinja uopšte.
Poslednjih godina drastično je redukovano besnilo lisica
u Srbiji (2). Kako nema besnila kao glavnog faktora od zna-
čaja za populaciju lisica, i u Srbiji dolazi do povećanja njihove
brojnosti, slično kao i u drugim evropskim zemljama
koje sprovode vakcinaciju lisica protiv besnila. Međutim,
porast populacije lisica dovodi i do porasta prevalence njihovih
parazita. Tako naprimer, u uzorku lisica iz Vojvodine
nađena je prevalenca kapilarijaze respiratornih puteva od
preko 80% (3). Za plućnu kapilarijazu od značaja je vlažnost
ekosistema, jer kišne gliste mogu biti prelazni domaćini.
Kod lisica kao pravog domaćina metilja Alaria alata, takođe
su od značaja vlažna staništa, jer ovaj metilj ima dva prelazna
domaćina, barske puževe i žabe.
Životni ciklus A. alata
Kao i većina metilja, i Alaria ima dva obavezna prelazna
domaćina. Adulti, hermafroditi, žive u tankom crevu lisica.
Telo parazita je pljosnato, dužine oko 4-6 mm i sadrži
muške i ženske genitalne organe (slika 1) (4). Jaja se izlučuju
fekalijama lisica, u vodenoj sredini iz njih izlazi larva miracidijum
koja napada prvog prelaznog domaćina, vodenog
puža iz roda Planorbis (slika 2). U njemu se razvija sporocista
a u njoj cerkarije koje napuštaju puža i traže drugog
prelaznog domaćina, punoglavca. U tkivu žaba cerkarije se
učaure u vidu mezocerkarija, te ostaju infektivne za prave
domaćine, mesojede, ali i za niz transportnih domaćina kojima
žabe ulaze u lanac ishrane, uključujući ptice i divlje svinje
i na kraju čoveka. U transportnim domaćinima mezocerkarije
se dalje ne razvijaju, već samo migriraju kroz razna
tkiva, od čega zavise i šaroliki klinički simptomi opisani kod
čoveka, od bolova u mišićima do slepila.
Epizootiologija alarioze
Raširenost A. alata kod lisica izgleda da je velika. Gde
god ima vodenih tokova, rašireni su i vodeni puževi iz roda
Planorbis, a takođe i žabe, te kako je populacija lisica u
porastu, šire se i njihovi paraziti. Nedavno je kod lisica iz
Srbije nađeno 49% infestiranih sa adultima A. alata (5)
Kako se i divlje svinje rado zadržavaju u močvarnim staništima
i hrane se žabama, logično je očekivati da je i njihova
populacija već zaražena u znatnom procentu sa ovim metiljem.
Odš{est pregledanih divljih svinja sa teritorije Vojvodine,
kod jedne smo pronašli ciste sa mezocerkarijama A.
alata u velikom broju (slika 3). Ove ciste lako se mogu
zameniti s degenerisanim cistama trihinele, kod kojih se
larva više ne vidi jasno. Iz tog razloga potrebno je primeniti
histološki pregled ili nove metode za dokazivanje mezocerkarija,
naprimer test migracije (6), a ako se primene imunoenzimske
metode na trihinelu, jasno je da se njima alarioza
ne može otkriti. Mi smo suspektno meso pregledali
histološki i našli ciste u kojima su trematodne larve.
Interesantno je da se tek poslednjih godina registruje larvalna
alarioza i u drugim evropskim zemljama, naprimer,
prvi slučaj u mesu divlje svinje u Bugarskoj publikovan je 2014. godine (7). U Češkoj je nađeno 6.8% pozitivnih divljih svinja sa koncentracijom slučajeva u močvarnim predelima
(Cool . U Francuskoj je takođe u močvarnim predelima nađen
porast infekcije divljih svinja mezocerkarijama, dok sa
porastom nadmorske visine prestaje inficiranost, tako da je ukupna prevalenca 0,6% (9). Ispitivanje vitalnosti mezocerkarija u produktima od mesa spravljenim na tradicionalni
način u Nemačkoj od inficirane divlje svinje pokazalo je da
samo sveži produkti imaju žive mezocerkarije i mogu biti
izvor infekcije za čoveka (10) .
ZAKLjUČAK
Pored trihineloze, meso divlje svinje može biti izvor infekcije
mezocerkarijama metilja A. alata, tako da se ne preporučuje
priprema kobasica i sličnih termički neobrađenih
proizvoda. Samo dobro kuvano meso divljih svinja može se
smatrati bezbednim za ljudsku ishranu. U skladu sa ovim
saznanjima, potrebno je prilagoditi propise o ispravnosti
namirnica za ljudsku ishranu u Srbiji.
Sačuvana
Pedja1965
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 489


« Odgovor #1 poslato: Новембар 05, 2015, 07:33:29 »

Svaka čast za trud da nam prenesete informaciju pozdrav
Sačuvana

ja opraštam mnogo,ali nikad ne zaboravljam ono što mi je učinjeno
Stranice: [1]   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: