Hmm...
Kada se priča i donosi zaključak o proizvodjačima i modelima karabina
potrebno je biti uzdržan, iskren i realan u konstatacijama i procenama.Pročitao sam more recenzija, koje dolaze sa Zapada, za puno novih i starih modela raznih proizvodjača.Ukoliko su prezenteri/po raznim forumima i magazinima/ novinari ili dobri poznavaoci oružarskog zanata, uvek možemo sresti uzdržanost, kod predstavljanja novih modela ali i realnost kod odavanja pošte veteranima na tržištu. Pre svega, ozbiljnim poznavaocem i autoritetom za potpunu ocenu nekog karabina se podrazumeva onaj ko godišnje druguje sa barem više desetina modela i iz njih ispali stotine metaka u raznim uslovima. Taj isti autoritet osluškuje tržište i skuplja povratne informacije. Totalni sud o nekom modelu je ...vreme. Naravno,ovo važi kao konstatacija za prosečne korisnike koliko i za dobre poznavaoce materije
Poznavaoci karabina cene proizvodjača ili modele po više kriterijuma i sa većom dozom kritičnosti od običnog korisnika ili prosečnog ljubitelja oružarske edicije. I to je normalno.Tako funkcioniše tržište lovačkog naoružanja /verovatno i svakog drugog/. Da nije tako,da su svi stručnjaci/na današnji dan ne bi postojala poplava karabina za 500-1000 eura
koji su više-manje klonovi 2-3 sistema. Marketing je odavno utiče na razne tokove, od toga kako ćeš pronaći ženu, kupiti auto, pa zašto ne i koju pušku kupiti.? Televizori, veš mašine, frižideri, automobili, već 25 godina nisu trajna dobra. Zašto bi karabin to bio... jednostavno, to su trendovi. Prosečnog lovca interesuje da mu karabin bude lep, da malo košta, da glatko radi, i da ima servis.Zaboravih, i da pogodi na 200met. u vitalni deo divljači. I onako je pravljen za funkciju od 2000-3000 ispucalih metaka, što je 10-15 godina za prosečnog ozbiljnog lovca, a posle....posle kupi nov karabin za 1000 eura /čitaj 1/3 ili 1/2 plate, kako gde. I idemo dalje.
Poznavaoc gleda na drugi način... Kakav je sistem, pouzdanost kroz prostor i vreme, materijali, zanatska preciznost, tehnička rešenja,ingenioznost, konstruktora, pasovanja, vek trajanja, uslovi eksploatacije, mogućnost unapredjenja, dodatni acesoar... i još trista čuda. I sad kako naći kompromis kod prosečnog poznavaoca ili korisnika i onog ko tera kera uz masnu banderu.? Kako usaglasiti mišljenja a ne ukrstiti teške reči.? Kako naterati da se poznavaoc privoli na silumine, plastiku, 3D štampače i jeftine materijale a kako da prosečan korisnik pristane na to da je kupio konfekciju, igračku /koja uzgred radi../ a pri tome je pročitaopo časopisima da je sa njegovim ljubimcem sve OK i da "radi". Proizvodjač nikada neće reći da za 700-1000 eura /na svetskom tržištu, ne kod nas/ kupujete po principu "najbolje za pare koje dajete.I još nešto, da ne zaboravim, kod procena tipa "dobar i kvalitetan karabin/ mora se poznavati mašinstvo, proizvodni procesi, tehnološki procesi, materijali, sistemi,u jednu ruku...mašinsko-metalurški fakultet, u malom.
Na kraju, neko može postaviti pitanje... i šta sad, dali je zaista Blaser 4x bolji od nekog Sabatija Rovera ili Browning X bolt 3x od Zastave ? Gluposti, sa aspekta upotrebne vrednosti, svakako Ne...ali sa aspeta drugih kriterijuma i pshologije kupovine i posedovanja, svakako Da. Na Marketingu se ozbiljno studira predmet -donošenje odluke o kupovini-. Taj predmet se uči kako uticati na donošenje odlike a ne dali to vredi ili ne neki iznos.
A što se tiče Zastavinog M-70, sa svim njegovim manama i propustima /sve većim i većim/, nije rešenje u tome da nov treba da košta 200-250 eura, već je problem u tome što ga ne "prepeglaju" u ozbiljan karabin, sa realnom cenom od 700-900 eura u zavisnosti od modela.To bi trebalo ličiti na srpsku verziju Mausera M-12 i svi bi bili zadovoljni.
Na zalost, prošlo je vreme "običnih" obrtnočepnih poput Saka 75, Winčestera pre 64, Češkog Zg-47, Heym-a SR-20, i sličnih..
ORUŽJE, MUNICIJA, OPTIKE I MONTAŽE
