DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161396 poruka u 7278 tema- 6986 članova - Poslednji član: nikola025

Децембар 09, 2019, 03:49:29
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Prvi srpski lovački forumLoristMetode lova (Urednik: swift)Osvrt na lov i lovstvo kroz istoriju
Stranice: [1]   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Osvrt na lov i lovstvo kroz istoriju  (Pročitano 3730 puta)
krilašgoran
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 997


Goran


« poslato: Јануар 15, 2009, 05:01:03 »

 Osvrt na lov i lovstvo kroz istoriju
 
   Nauka  kaže da je lov star koliko i čovek. Divlje zveri su napadale i jele ljude još od njihovog postanka. Ljudi su se udruživali u veće skupine kako bi se lakse branili. Razvojem ljudskog razuma dolazilo  se do spoznanja da je meso od divljaci dobar artikal za ljudsku ishranu (a ne samo biljni proizvdi kojima se čovek do tada isključivo hranio). Zbog toga su se ljudi, sve bolje organizovali ne samo da bi se uspešno branili več da bi i lovili divljač i jeli njeno meso. To je bio period praistoriski  odnosa, u koima nije bili eksploatacije čoveka  po čoveku,ali je tada čovek jeo čoveka. Tako je u tom društvenom sistemu došlo i do prvog lova, koi je postajao  i postao značajni faktor u ljudskoj ishrani. U osnovi, lov je tada bio i jedina grana privređivanja. Naravno,lov divljači,osobito odbrana od divljih zveri, nebi bili mogući bez oružija. Prvo tadašnje i najstarije oružije čoveka bilo je kamen. Ljudi su kamenom, prilagođenim za odbranu i za lovne svrhe,uspešno ubijali veće i manje divlje životinje; sve bolje su se branili od njihovih napada i pribavljajuči hranu, uspešno su napadali i pobeđivali,i ako su i sami ginuli od tadašnjih zveri. Kasnije je došlo do upotrebe drvene tojage, takođe prilagođene za odbranu i za lovljenje divljači, zatim do pravljenja raznih zamki, kopanja, (i kamufliranja) jama, u koje je updala divljač i td.    Nakon toga čovek je napravio drveno koplje i druga oružija tog vremena.  Mnogo kasnije,svakako nakon raspada pristoriskog društva , zapravo, u razvoju robskog sistema, čovek pronalazi metalni šiljak ,luk i strelu i druga tadašnja oružija. ( Naravno puška je izum čoveka novije istorije, izum koi se več nekoliko stotina godina usavršava i danas suvereno slži svim lovcima sveta). Međutim, luk i strela je oružije, koje se zadržalo do današmjeg dana, ali više kao streljačko, a na užem kao lovačka disciplina. U srednjem veku je bio jako razvijen lov pomoću sokola. Sokolarenje postoji i danas u nekim zemljama, međutim više kaohobi pojedinaca, a veoma retko služi lovu. I u najnovije vreme, u nekim zemljana, napr. u Mongoliji, praktikuje se lov na lisica,vuka i drugu divljač,pomoču odlično dreseranih orlova. Taj lov je veoma aktraktivan i jako uspešan. Međutim, kako se društvo razvijalo tako se u lovu tražilo i našao dobar pomoćnik pas. Pas je najstarija domaća životinja .Kada je pripitomljen i od koje je šivotinje tačno postao, nauka još pouzdano nije utvrdila. Činjenica je da su ljudi od psa napravili "BORCA" u ratu,odlicnog kurira, nosača, vodiča slepih, čuvara kuće i domaćih životinja, zatim izvrsnog pomagača u lovu i vernog prijatelja. Takav posao je bio uporan i dugotrajan. Danas se lov bez psa nemože ni zamisliti. Na desetine i desetine, ako ne stotine godina ljudi su izvršili selekciju i danas se, gotovo u svim razvijenim zemljama sveta, lovi sa pedigriranim psima, sa psima čiste krvi u svojoj pasmini.
 U robskom, svakako naprednijem sistemu od praistoriskom (jer čovek čoveka više neje jeo, iako je gospodar moga da ubije roba i ubijao ga je kad god je hteo, a da pritom nije nikome odgovarao), društvo se delilo na robove i gospodare. Tada je došlo do osnivanja prve države kao organa koji štiti izrabljivanje i ozakonjuje njihovo pravo na izrabljivanje drugih. Lov je pripadao samo gospodaru. Rob je mogao da lovi ako mu je gospodar naredio. Međutim, u starom veku mnogi vladari su obučavali svoje vojnike kroz lov, jer su u tome,svakako, s pravom, gledali jačanje njihove hrabrosti, izdržljivosti, streljačkim sposobnostuima i veštinom. Stari Grci su gaili posebnu kulturu prema lovu i životinjama. Poznate su dve boginje, zaštitnice  lova: ARTEMIDA kod Grka i DIANA  kod Rimljana. I danas se susrećemo sa kipovima ovih boginja  na sveckim izložbama lova, lovnim kongresima i u većim lovnim institucijama  u svetu. Kao prvi lovac u istoriji pominje se NIMROD, sin  babilonskog kralja, osnivač društva Babilonije. Stari grčki i rimski pisci veličali su veštine lovaca i o njima pisali poznate ode. Rimljani su prvi regulisali lov zakonom. Postoji i danas bezbroj starih spomenika sa obeležjima lova, divljači, pasa. Međutim, sve što se lov više razvijao nestajale su i neke kako među krupnim tko i među sitnim divlim životinjama. No, od najvećih stradanja došlo je u ledenom dobu, koje je prosto zbrisalo sa lica zemlje mnoge krupne zveri i sitnu divljač. To su bili veliki i neprocenjivi gubici.
  Posle pada Zapadnorimskog carstva (druga polovina nove ere) nastupilo je feudalno društveno uređenje. Propašču drevne rimske imperije propao je i robski sistem. U novo stvorenim društvenim odnosima, svakako naprednijim od onih predhodnih ( jer gospodar u feudalizmu nije imao pravo da ubije čoveka, kmeta, već ga je samo mogao prodati sa imanje ili da ga pozajmi imanjem drugom feudalcu) čovek, kmet nije imao pravo da lovi. Lov i divlač pripadali su pravno feudalcu na njegovom imanju. Sličan položaj zadržan je i do danas u nekim zemljama,kao i u onin zemljama, u kima su još postoječi feudalni društveni odnosi. Lov se u feudalnom sistemu posebno ceni i neguje. Divljač se čuva i gaji. Lov opet postaje grana priveđihanja. Ponegde divljač i krzna postaju i platežno sredstvo i zamena za druga dobra u trgovinskom prometu.
  Padom feudalizma kao društvenog sistema, čovek je ozbiljno zakoračio u novo, KAPITALISTIČKO društveno uređenje, svakako naprednije od predhodnih ( jer u novim, odnosima niko čoveka nemože prodati ili ustupiti; njemu je pravno zagarantovana sloboda ličnosti. On prodaje svoju radnu snagu kao što se prodaje svaka druga roba na pijaci. Međutim, njega se i dalje eksploatiše, višak vrednosti pripada poslodavcu, kapitalisti). Radnik i seljak mogu i da love ako imaju novca. Oni mogu da zakupe loviste ako imaju sredstava. Međutim,takvih pojava nema. Lov za radnika  i seljaka je skup. Na teritoriji bivse kraljevine Jugoslavije, i za vreme AUSTRUGARSKE, zadržali su se uglavnom  feudalni odnosi lova. Najbogatija lovišta bila su u rukama bogataša, veleposednika i zakupnika. Oni su haračili u tim lovištima na očigled siromašnih građana, kojima je svaki pristup u takvim lovištima bio zabranjen. Tada je kod nas dolazilo i do jačih pojava upadanja krišom u takva lovišta, do ubijanja i krađa divljači. To je više bilo uslovljeno buntom protiv nepravde nego pohlep za mesom ili sportom. Palo je i nekoliko žrtava. Takve "lovokradice" su često ubijane od veleposednika i njihovih slugu ili su odležavali kazne u raznim kazamatima.
  U novo doba sobzirom na moderno oružije i municiju, jačanjem životnog standarda, znatnim porastom broja lovaca u svetu ( i kod nas za 6 puta, u odnosu na vreme pre drugog sveckog rata),podizanjem novih gradova,naselja,sela,izgradnjom puteva,aerodroma,fabrika i osnivanjem poljoprivrednih kombinata,melioracijom podvodnih područja,upotrebom sredstava za hemizaciju i mehanizaciju poljoprivrede, kao i donamikom životab uopšte, sistemacki se sužava životni prostor divljeg životinjskog sveta, koji danomice postaje ugroženiji i nestaje. Zbog toga su u svetu i kod nas osnovane razne institucije i organizacije za zaštitu divljači i čovekove životne sredine uopšte. Donošena je i Međunarodna konvencija o zaštiti ptica ( ciji je podpisnik Bija i tadašnja SFRJ). Održavaju se razni kongresi biologa i drugih stručnjaka u svrhe zaštite divljači. Živimo u vreme kada je pomoč čoveka za pravilan razvitak divljači potrebniji nego ikad  ranije, jer nekim njenim vrstama preti opasnost od istrebljenja. Osnivaju se nacionalni parkovi,veliko zoološki vrtovi itd,sve u istom cilju, jer je divljač ne samo predmet lova, več i privredno bogatsvo zemlje u kojoj živimo. U nekim zemljama kao naprimer u Rusiji lov je (posebno na skupocene krznašice) značajni faktor privrede. U tim zemljama se veči broj ljudi bavi lovom kao isključivom profesio, ali ne za svoj račun, već u korist države, iako je,sportski lov jako razvijen. Na teritoriji nase zrmlje po završetku drugog sveckog rata i pobedom Revolucije,korenito su izmenjeni državni odnosi, a samim tim i odnos u lovu. U SFRJ svaki punoletan i ispravan građanin može da bude lovac, da nosi oružije i da lovi divljač, naravno pod uslovima  organizacije čiji je član, odnosno organizacije koja upravlja lovištem. Lovu se poklanja posebna pažnja. lovišta se dodeljuju na upravljanje lovačkim društvima i radnim organizacijam ako za to imaju povoljne uslove. Međutim,svaka organizacija,kojoj je dodeljeno lovište, pored prava na racionalno korišćenje divljači, obavezna je da u smislu lovnoprivredne osovine, kiju samo donosi i koju odobrava opština- gazduje na način da gaji, čuva i razmnožava divljač do punog kapaciteta svakog lovišta. Takva zakonska obaveza i orjentacija lovačkih i radnih organizacija nesumnjivo doprinosi stalnom jačanju privrednog blagostanja zemlje i stvaera se bolje uslove za sport i rekreaciju onih građana koi se bave lovom. A takvih danas,udruženih u lovačke organizacije, ima u Srbiji 85 000 lovaca.

Pozdrav
Dobar Pogled


 
Sačuvana

E moj druže stari u moru koim plivaš,mlogi su se utopili.
Tako stoje stvari,više misliš manje bivaš,mlogi su tu vodu popili.
Stranice: [1]   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: