DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161410 poruka u 7284 tema- 6989 članova - Poslednji član: Zaboravljeni_lovac

Децембар 12, 2019, 01:40:27
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Stranice: 1 ... 6 7 [8] 9 10 ... 26   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Lovci i ribolovci  (Pročitano 171247 puta)
Nikola Vojinovic
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2193


Najbolji na Forumu u 2012 godini


« Odgovor #105 poslato: Децембар 01, 2009, 05:21:24 »

Ниџо, нисам ни сумњао да пецаш и поред тога што си ловац, па нишлија си, мераклија!!! good Wink biggrin



Ih  Wink i to plovkaroš!  good
Sačuvana

Priroda, kerovi i lov
Ivan Stojanović
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 647



« Odgovor #106 poslato: Децембар 01, 2009, 05:34:11 »

Моруна или белуга још увек понекад зађе у Дунав, али ретко. Припада породици јесетри и највећи забележени примерак је уловљен у Каспијском језеру и тежио је НЕВЕРОВАТНИХ 1600 КИЛОГРАМА! Пре пар година је једна наша риболовачка експедиција на ушћу Волге ухватила (на удицу, забележено камером!) примерак од око 250 килограма !!!

Пре непуних месец дана сам имао прилику да посетим хидроелектрану Ђердап 1 и у разговору са једним од запослених, док смо гледали превођење шлепа са реморкером, сазнадох да их више (моруна) готово и нема. А да су у преводницама раније виђана права чудовишта....
Sačuvana
vlado
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 710



« Odgovor #107 poslato: Децембар 01, 2009, 07:57:34 »

Greska moruna je morska riba,moze da tezi i do 200kg staniste su rupe u morskim grebenim,hrani se ribom i glavonozcima odnosno hobotnicama.AMorina ili jesetra je takodje morska riba koja kad se mresti ulazi u recna korita i moze da tezi jako puno kao sto Ivan kaze i preko 1500kg.Sem mesa specijalitet od nje je kavijar.Inace za nju vazi da je jedno od najstarijih vodenih bica sem krokodila.
Sačuvana

U SVETU ZIVOTINJA JE SVE KAO KOD LJUDI SAMO POSTENIJE.
isa
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1543


najbolji na forumu u 2010.


WWW
« Odgovor #108 poslato: Децембар 01, 2009, 08:47:07 »

Stvarno moram da priznam da nisam bio bezobrazno odavno na ovoj temi  koju sam ja i započeo ali  vidim da tema  ide i da je aktivna što me  naravno  jako veseli.Brzo sam pohvatao  zaostatke u čitanju pa da se i ja uključim jer znam dosta  o ovom iz prve ruke, odnosno svog iskustva.
Htio bi reci nešto o ovim otrovnim ribama koje su me redom bole ali i koje sam ja redovno lovio i jeo.
Sve sam iskusio  osim ugriza  murine i drago mi je da nisam.Nju nisam iskusio na svojoj koži jer nije baš česta kod  mene a to  najveći razlog i naravno moj oprez i respekt.Susretao sam je i lovio u podvodnom ribolovu ,dosta oko Dubrovnika gdje ih puno više nego kod mene.Sa tom ribom sam  bio uvijek oprezan pa je i to možda razlog što nisam imao nekih  problema.Ona nije  plašljiva i nepovlači se  kada ugleda ronioca ,naprotiv vrlo je  znatiželjna  i ne napada neizazvana,premda je mnogi smatraju agresivnom.Moja iskustva nisu takva ako se ne dira i ne ugrožava a naravno ako  se osjeti ugrožena od ronioca koji joj se približava sa puškom, zna i  prva napasti i biti jako agresivna i opasna.Ako nije dobro pogođena,još je opasnija i   bori se kao vrag a tako i izgleda.
Uglavnom  vidio sam učinak njenih zuba  i borbenost ali na sreću ne na svojoj koži  kada sam je  jednom pogodio ali malo lošije pa sam je  iz vode ubacio u čamac zajedno sa puškom,šipkom i harpunom .Kolega u čamcu je trebao dokrajčit i skiniti sa  harpuna i vratiti mi nakon toga pušku.Pošto me izmorila u vodi ja sam se malo pridržavao čamca i tako se odmarao i  vraćao dah.Nakon par minuta  čujem ja i dalje lupanje u čamcu ,vičem   šta je  ,daj mi pušku nazad i zavirim preko krme.Moj prijatelj stoji na  sigurnom i povišenom nadgrađu čamca i gleda kako ona divlja po podu čamca sa harpunom u sebi.Kaže on mene ajde ti brže  je dokrajči , kako divlja probiti će nam čamac pa ćemo kući pješice, preko brda.
Da je čamac imao jarbol on bi bio vjerovatno na vrhu jarbola.Kada sam je ubacio u brod i našla se  ranjena i na suhom,počela je divljat po dnu čamca i još imaju tragovi zuba na jednom  drvenom veslu koje je zagrizla i nije pustila ni kada  je bila mrtva.Morao sam se popeti u čamac i to dovršiti.Naraste do metra i malo više,  zna težiti do 7-8 kg i nesmijem ni zamisliti koliko bi opasna bila da može doseći veće veličine i težine kao npr. ugor ili gruj.
Podjeljena su mišljenja stručnjaka  o njenoj otrovnosti,na moju  sreću niti vam mogu potvrditi niti demantirati ali svi stari ribari tvrde da je,ja ne znam nisam nasreću probao.Nije otrovna vjerovatno kao zmija da ima otrov i šuplje zube   ali u narodu je vjerovanje da joj je otrovna slina iz usta a ja bi rekao  prije  da joj je slina iz usta puna bakterija koje dospije ugrizom u ranu ugrižene osobe pa se te rane često inficiraju, u pravilu.
Istina  je da  njeni zubi prave gadne rane koje se često inficiraju pa se  zato  smatra  da je otrovna.Rane teško zarastaju i  jako dugo bole,čak godinama.Toliko ja znam i drago mi je što nemogu o tome pričati iz svog iskustva ,hvala bogu.
Što se tiče  mesa jako je ukusno i nasličnije je   jegulji i među pravim znalcima traženo i cjenjeno premda mnoge odvraća o konzumiranja njen zmijoliki oblik i što je  ružna  kao sam vrag kako se može vidjeti i na slici:



Od ostalih vrsta otrovnih riba najjači otrov ima riba pauk ili dragan,ima na sebi otrovnu leđne i škržne bodlje i rijetko  je cijela riba veća od pedlja i težine do 100 grama što sam ja osobno vidio premda ima više vrsta od kojih su neke vrste veće.Ipak tako mali a tako opak i  mogu vam reći da je ona najmanja vrsta ,pauk žutac i najotrovnija ali i najrjeđa.
Ali ne ipak toliko rijetka da je ja nebi našao i da mene nebi ubola. sarcastic
Često ubodeni mora potražiti liječničku pomoć kao što sam i ja morao potražiti.Nevjerovatno da jedna riba od 100 grama pošalje čovjeka poput mene  sa 105 kg na hitnu.Bol je jaka i konstantna ,neopisivo,ubodeno mjesto počimlje oticati a otok se zna brzo širiti pa  zna biti  velikih problema kada se počme širiti prema vratu i glavi.Mogu reći da je bol užasna i neda se usporediti sa ničim ,daleko najbolnije iskustvo u mom životu.
Na sreću za lov je nezanimljiva i mala pa se nisam puno u nju dirao a ni ona se nedira u one koju nju ne diraju.Mene je ubo kada sam ga vadio iz mreže da ga bacim.
Bezazlena izgleda ali sa moćnim otrovom,lako se nagazi u plićacima naročito na ušću Neretve   ,odnosno u mom kraju.



Imamo još škrpuna i škarpinu,građa tijela je  slična a  razlikuju se  veličinom i bojom,škrpun je tamno smeđ i manji a škpina je crvena i  puno veća.Također ima otrovne bodlje i jedno i drugo i lovio sam ih u podvodnom ribolovu, vrlo su ukusne ali ubod je također bolan i neugodan uz manji otok i to boli   oko 1 dan.Neki  osjetljiviji trebaju liječničku pomoć ali nije ni približno otrovna i opasna kao pauk.
Najčešće sam bio uboden baš od ove ribe jer zna ubosti pri skidanju sa ostiju ili čak i mrtva kada je stavim u vrećicu sa ulovljenom ribom u podvodnom ribolovu , koja mi je bila  pri ronjenju za pojasom.Kada bi stavljao drugu ulovljenu ribu u mrežu znala bi me ubost i mrtva odnosno ja bi se sam ubo ali bol je ista i kod žive i kod mrtve i kad me ona ubode i kada se sam ubodem,provjereno.Često ubode  mrtva  one koji su neoprezno pri vađenju iz mreže ili čišćenju ribe.
Veoma je ukusna, škrpun u brdetu a škrpina na sve načine i svježa  domaća škrpina je jako tražena i skupa.Duboko smrznuta ,uvoz iz nekih drugih zemalja,nije skupa a nije toliko ni loša,preporučam i smrznutu,obično se zamrzava  i prodaje bez glave.






Golubovi  imaju otrovnu bodlju na repu viđao sam ih  i lovio mrežom ali se nisam dirao u njih u podvoddnom ribolovu,vrlo moćno  ,jako nazubljeno i opasno i da nije otrovna sama ta bodlja bi bila vrlo opasna jer udara snažno tim repom i bodljom preko svoje glave.Kada se uhvati odmah joj se reže taj rep jer na suhom je udarac još jači i brži i opasniji.Uhvati lijepe težine i veličine pa kada je  veća  dobro se ne dirati jer neke velike  koje sam vidio imale su bodlju veće od 10 cm.Meso nije baš nešto za što bi isplatilo pomučiti a kamoli rizikovati ozljedu čak i sa manjim komadima.Ovo na slici je golub kosir ,najčešći u Jadranu ali ima ih više vrsta  i veličina  manjeg čamca.



Raže i ostale trnke nemaju otrov već struju,odnosno elektricitet kojima ubijaju i omamljuju druge ribe a tako se brane od ostalih napadača ,nema posljedica za čovjeka osim što je jako neugodno i potpuno isto kao da vas drmne struja.Isto provjereno na meni,trenutak udara neugodan ali nakon par sekundi nema posljedica osim ako nemate slabo srce.Također više je vrsta kao drhtulja,žutulja i  ostale.



Imamo i ribe koje imaju otrovnu krv ali nakon pečenja i kuhanja ,znači termičkom obradom krv postane bezopasna,to je krv od jegulje i krv od murine.Jegulja je veoma cjenjena delicija i također je dosta skupa.Ovo je jedan moj prosječan ulov podvodnom puškom i specijalnom ostima samo za jegulju.




Eto toliko,mislim da sam se iskupio što sam pauzirao na ovoj temi i nadam se da će vam biti zanimljivo jer je sve to iz prve ruke,moja osobna iskustva .
Živim 50 metara od mora,20 metara od rijeke i 200 metara od jezera,bilo bi glupo da nisam iskoristio tu prednost tako da sam ribu lovio oduvjek.
Unazad 5 godina,nažalost  uopće je ne lovim jer morao sam je uhvatiti,očistiti,naložiti vatru ,ispeći i nakon toga čak jesti. sarcastic
Bistro drinks
Sačuvana

Ivan Stojanović
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 647



« Odgovor #109 poslato: Децембар 01, 2009, 10:41:24 »

Исо, нема се шта додати. good Вишегодишње искуство стварно и највише вреди, а теби хвала што си га поделио са нама! hi
Sačuvana
Ivan Stojanović
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 647



« Odgovor #110 poslato: Децембар 01, 2009, 11:04:45 »

Ипак морам да демантујем (са аргументима, наравно) Владове тврдње који каже да је МОРУНА морска риба и да достиже само 200 килограма, а да је морина (за који назив први пут чујем) управо та морско - слатководна неман о којој говорим.
Овде цитирам наводе једног од сајтова на којима о оваквим појмовима дефиниције и описе дају искључиво за то квалификовани људи, па Владо, уколико ниси ихтиолог biggrin, а нисам ни ја blink, да послушамо шта стручњаци пишу:

Moruna (lat. Huso huso) je slatkovodna riba koja prema tradicionalnoj sistematici pripripada infraklasi štitonoša (lat. Chondrostei) i familiji Acipenseridae. Ponegde u Srbiji se naziva i beluga.





Kao i sve štitonoše, imaju hrskavičav skelet, ali im je telo pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile naziv). Naročito je zaštićen krov lobanje. Ove kosti na telu su kožnog porekla. Zato su im krljušti (inače ganoidne) redukovane, osim u predelu repa. Telo im je vretenastog oblika, ali ipak zdepastije u poređenju sa jesetrom i kečigom, a i nije toliko istaknuto petostrano. Repno peraje je heterocerno (asimetrično). Glava je ka napred oštro izvučena (ali ne toliko kao kod drugih štitonoša) pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Ispod usta nalaze se izrašaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im pomažu u traženju hrane, uglavnom riba, ređe školjki i drugih mekušaca, kao i rakova. Velika je grabljivica i postoji podatak da je pojela mladunče foke. U želucu morune su bile pronađene i krupnije ribe, pa čak i ptice. Moruna je najveća slatkovodna riba (i samim tim najveća štitonoša). Postoje podaci da su lovljene morune teške 1.400-1.500 kg i dugačke 9 metara. Može da živi duže od 100 godina.

 Stanište i rasprostranjenost [uredi]
Naseljava vode Kaspijskog jezera, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istočnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. U moru se više udaljava od ušća nego jesetra.

Do izgradnje đerdapske brane u Srbiju je dospevala i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i može se naći u donjem toku ispod Đerdapa. Izgradnjom brane, melioracijom i zagađivanjem voda ta riba je danas ugrožena, pa se pristupa veštačkom uzgoju i poribljavanju.

 Razmnožavanje [uredi]
Živi uglavnom pri morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Mrešćenje se obavlja s proleća i u jesen. Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Ženke polažu milione sivkastocrnih jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode (spoljašnje oplođenje). Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more.

 Značaj [uredi]
Meso morune je vrlo ukusno. Od njene ikre se pravi kavijar. Od ikre se pravi i čuveni astrahanski ajvar. Od ove ribe se koristi i riblji mehur za izradu lepka. Ne može se uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog života provodi u moru.

Moruna

 
Sistematika
carstvo: Životinje
 
tip: Chordata
 
klasa: Actinopterygii
 
red: Acipenseriformes
 
porodica: Acipenseridae
 
rod: Huso
 
vrsta: H. huso
 
 
Binomijalna nomenklatura
Huso huso
Linnaeus, 1758
Ekologija taksona
Životna forma:
anadromna riba


Бистро и добар поглед!!!
Sačuvana
spaleph
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 415


Ко само иза себе гледа изгуби циљ пред собом.

spaleph@hotmail.com spaleph.
E-mail
« Odgovor #111 poslato: Децембар 01, 2009, 11:37:01 »

Ипак морам да демантујем (са аргументима, наравно) Владове тврдње који каже да је МОРУНА морска риба и да достиже само 200 килограма, а да је морина (за који назив први пут чујем) управо та морско - слатководна неман о којој говорим.
Овде цитирам наводе једног од сајтова на којима о оваквим појмовима дефиниције и описе дају искључиво за то квалификовани људи, па Владо, уколико ниси ихтиолог biggrin, а нисам ни ја blink, да послушамо шта стручњаци пишу:

Moruna (lat. Huso huso) je slatkovodna riba koja prema tradicionalnoj sistematici pripripada infraklasi štitonoša (lat. Chondrostei) i familiji Acipenseridae. Ponegde u Srbiji se naziva i beluga.





Kao i sve štitonoše, imaju hrskavičav skelet, ali im je telo pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile naziv). Naročito je zaštićen krov lobanje. Ove kosti na telu su kožnog porekla. Zato su im krljušti (inače ganoidne) redukovane, osim u predelu repa. Telo im je vretenastog oblika, ali ipak zdepastije u poređenju sa jesetrom i kečigom, a i nije toliko istaknuto petostrano. Repno peraje je heterocerno (asimetrično). Glava je ka napred oštro izvučena (ali ne toliko kao kod drugih štitonoša) pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Ispod usta nalaze se izrašaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im pomažu u traženju hrane, uglavnom riba, ređe školjki i drugih mekušaca, kao i rakova. Velika je grabljivica i postoji podatak da je pojela mladunče foke. U želucu morune su bile pronađene i krupnije ribe, pa čak i ptice. Moruna je najveća slatkovodna riba (i samim tim najveća štitonoša). Postoje podaci da su lovljene morune teške 1.400-1.500 kg i dugačke 9 metara. Može da živi duže od 100 godina.

 Stanište i rasprostranjenost [uredi]
Naseljava vode Kaspijskog jezera, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istočnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. U moru se više udaljava od ušća nego jesetra.

Do izgradnje đerdapske brane u Srbiju je dospevala i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i može se naći u donjem toku ispod Đerdapa. Izgradnjom brane, melioracijom i zagađivanjem voda ta riba je danas ugrožena, pa se pristupa veštačkom uzgoju i poribljavanju.

 Razmnožavanje [uredi]
Živi uglavnom pri morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Mrešćenje se obavlja s proleća i u jesen. Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Ženke polažu milione sivkastocrnih jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode (spoljašnje oplođenje). Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more.

 Značaj [uredi]
Meso morune je vrlo ukusno. Od njene ikre se pravi kavijar. Od ikre se pravi i čuveni astrahanski ajvar. Od ove ribe se koristi i riblji mehur za izradu lepka. Ne može se uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog života provodi u moru.

Moruna

 
Sistematika
carstvo: Životinje
 
tip: Chordata
 
klasa: Actinopterygii
 
red: Acipenseriformes
 
porodica: Acipenseridae
 
rod: Huso
 
vrsta: H. huso
 
 
Binomijalna nomenklatura
Huso huso
Linnaeus, 1758
Ekologija taksona
Životna forma:
anadromna riba


Бистро и добар поглед!!!
Па овако да кажем и ја коју реч о овим неманима, пошто сам одрастао на Дунаву са аласима који су ловили и још увек лове ове рибе, директно испод хидро електране "Ђердап 2", где им се и прекида пут због изградње саме електране али и сада кроз бродске преводнице на нашој и Румунској страни провуче по који примерак који као и делфини прате велике бродове, све до великог и малог казана у Ђердапској клисури где су се вековима мрестили. Морам да демантујем Ивана који каже да вештачки мрест ових риба није могућ, то ради човек из Неготина власник фирме Феникс који угаја и мрести ове рибе и сада је већ у послу задњих4-5 година и примерци достижу до 1м илити 20-30кг, може Хемингвеј да каже више о овоме. Највећи мени знан примерак на Дунаву испод бране код села Прахова износио је 420кг и уловљен је од стране једног од најбољих дунавских аласа чика Ђеца, на стари традиционални начин лова ове рибе а то је на морунске струкове. Принцип је следећи, пошто се моруна (назив за мужјака ове врсте на дунаву је шипар)храни филтрирањем муља са дна кроз шкрге, ријући као нама свима драга ДС, (имају сличну алатку за ријење),на дну се бацају тегови са дебелим канапом на коме су тањи предвези на којима се налазе невероватно оштре удице на којима су везани парчићи стиропора или плуте који држе удице одигнуте од дна, тако да када се моруна храни и рије по дну закачи за једну од удица одмах је каче још пар комада. На овај систем се хватају и сличне и сродне врсте моруни а то су у Дунаву: кечига,паструга, белуга...
Надам се да ћу ускоро на воду па ће мо причу поткрепити и са пар сличица, јер сезона лова на моруне почиње у јануару, али је питање дозвола за лов још увек нерешено. hi
Sačuvana
Brno
Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« Odgovor #112 poslato: Децембар 02, 2009, 08:04:21 »

Te strukove koje je spaleph opisao tačno i detaljno nazivaju i Morunski struk ili Takum, a morunski struk se baca u najdublje delove dunava na dno kada morune ulaze u Dunav iz mora radi mresta, kada se vraćaju nazad u Crno more Morune idu u gornje delove vode, pri samoj površini, tada se Takumi posebnom tehnikom postavljaju u gornje slojeve vode.
Takođe je značajno reći da postoje dve vrste (ako se tako može reći) Jara i Ozima forma Moruna. Jare Morune ulaze u dunav u proleće a Ozime u zismkim mesecima.
Ozime forme su obično do 120-160kg dok se kod prolećnih ulazaka sreću daleko veći primerci.
Naučnici još nisu na čisto da li se radi o dve forme Morune ili je to jedna te ista samo dva puta u godini ulaze u Dunav  (slatkovodne reke).
Pre brana na dunavu hvatali su je Alasi čak u Apatinu i niže a znala je ući i u pritoke Dunava Tisu i Savu.
Imam jednu sliku jednodnevnog ulova Tekijskih Alasa, puna traktorska prikolica Moruna težine od 120-180kg, moram je skenirati pa postaviti.
Sačuvana
Ivan Stojanović
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 647



« Odgovor #113 poslato: Децембар 02, 2009, 07:26:08 »

Па овако да кажем и ја коју реч о овим неманима, пошто сам одрастао на Дунаву са аласима који су ловили и још увек лове ове рибе, директно испод хидро електране "Ђердап 2", где им се и прекида пут због изградње саме електране али и сада кроз бродске преводнице на нашој и Румунској страни провуче по који примерак који као и делфини прате велике бродове, све до великог и малог казана у Ђердапској клисури где су се вековима мрестили. Морам да демантујем Ивана који каже да вештачки мрест ових риба није могућ, то ради човек из Неготина власник фирме Феникс који угаја и мрести ове рибе и сада је већ у послу задњих4-5 година и примерци достижу до 1м илити 20-30кг, може Хемингвеј да каже више о овоме. Највећи мени знан примерак на Дунаву испод бране код села Прахова износио је 420кг и уловљен је од стране једног од најбољих дунавских аласа чика Ђеца, на стари традиционални начин лова ове рибе а то је на морунске струкове. Принцип је следећи, пошто се моруна (назив за мужјака ове врсте на дунаву је шипар)храни филтрирањем муља са дна кроз шкрге, ријући као нама свима драга ДС, (имају сличну алатку за ријење),на дну се бацају тегови са дебелим канапом на коме су тањи предвези на којима се налазе невероватно оштре удице на којима су везани парчићи стиропора или плуте који држе удице одигнуте од дна, тако да када се моруна храни и рије по дну закачи за једну од удица одмах је каче још пар комада. На овај систем се хватају и сличне и сродне врсте моруни а то су у Дунаву: кечига,паструга, белуга...
Надам се да ћу ускоро на воду па ће мо причу поткрепити и са пар сличица, јер сезона лова на моруне почиње у јануару, али је питање дозвола за лов још увек нерешено. hi

Спале, прихвата се примедба, мада ја цитирао неку вајну интернет - енциклопедију, па сам имао поверења у оно што тамо пише. Наравно да више верујем колеги са Дунава!

Бистро, па да буде свежих слика и са морунама!!!
Sačuvana
panj
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 18



E-mail
« Odgovor #114 poslato: Децембар 03, 2009, 07:51:23 »

Evo jedna stvar za isu da se ozbiljnije posveti ribolovu.
http://www.youtube.com/watch?v=-nFx3fLpxwk
Sačuvana

Kad se ne može učiniti dobro dosta je da se ne učini zlo.
isa
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1543


najbolji na forumu u 2010.


WWW
« Odgovor #115 poslato: Децембар 03, 2009, 09:15:49 »

Evo jedna stvar za isu da se ozbiljnije posveti ribolovu.
http://www.youtube.com/watch?v=-nFx3fLpxwk
Svaka čast stari  prijatelju na izboru, jako lijepa pjesma i  još bolji spot.
Sreća moja što takve prizore mogu vidjeti ili  čak i vidim svaki dan a opet me takve slike " taknu" za srce.Kada  bi morao  živjeti  negdje drugo a sa ovim morskim iskustvima,bilo bi  naravno moguće ali i jako teško.
Panj , ovakve pjesme bi me  u takvom slučaju , bacile blago rečeno  u  očaj , hvala ti zato moj  dragi  bože  što si izabrao  da  već za života , živim  na  ovako lijepom mjestu gdje imam more,rijeku i prekrasna jezera, kako ja kažem, raj na zemlji .Bojim se samo jednog  ,može li me kasnije ponovo dopasti raj na nebu,dobar sam ,majke mi ali neznam baš jesam li toliko da me dopadne  baš raj na oba mjesta.  taunt

good hi drinks

Pozdravljam  baš sve  ribolovce a poseban pozdrav ribolovcima koji su i lovci. drinks

Bistro i dobar pogled   

Naravno uz meni najdražu pjesmu,nadam se da će se svidjeti i vama good: Ribari i težaci

http://www.youtube.com/watch?v=lAnp7oA20n8
Sačuvana

Sniper Hunter
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 408


dejan_sladjana@hotmail.com
« Odgovor #116 poslato: Децембар 19, 2009, 11:54:59 »





Evo nekoliko od mojih ulova (Spanija 2005-2006)




2 Slike iz Svajcarske
BISTRO I DOBAR POGLED!Ps.Ribe su zive i zdrave vracene u vodu.
Sačuvana

Srbijalov
Nikola Vojinovic
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2193


Najbolji na Forumu u 2012 godini


« Odgovor #117 poslato: Децембар 24, 2009, 12:26:59 »

Bravo drugari!  hi
Stvarno ima svestranih ljudi i ljubitelja prirode, prosecan covek nije svestan koliko vremena to zahteva!  friends
Sačuvana

Priroda, kerovi i lov
siladji
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 663



E-mail
« Odgovor #118 poslato: Децембар 24, 2009, 12:29:02 »

Bravo drugari!  hi
Stvarno ima svestranih ljudi i ljubitelja prirode, prosecan covek nije svestan koliko vremena to zahteva!  friends
I koliko ljubavi hi
Sačuvana
JANEZ L
Junior
**
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 93



E-mail
« Odgovor #119 poslato: Децембар 24, 2009, 12:29:11 »

Lp!

Sam više aktivno ne lovim ribe, al ućim sina Borisa. Mali je dobar đak i brzo uči... drinks



Lovski zdravo
Janez L
Sačuvana

...nor je tisti, ki ne poskusi in poskusiti ni greh...
Stranice: 1 ... 6 7 [8] 9 10 ... 26   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: