DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161361 poruka u 7275 tema- 6980 članova - Poslednji član: aleksa101

Новембар 13, 2019, 05:40:51
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Stranice: [1] 2   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Predstavimo naše reke: TISA  (Pročitano 14412 puta)
Brno
Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« poslato: Децембар 09, 2008, 02:50:08 »

Po veličini i značaju Tisa je najveća pritoka Dunava po dužini toka od 966km i po veličini sliva od 157.220 kilomatara kvadratnih i druga je reka Banata. Tisa predaje Dunavu u proseku 870 metara kubnih u sekundi vodene mase. U našu zemlju ulazi iz Mađarske, 6km nizvodno od Segedina. Granična je reka Banata u dužini od 164km. Uliva se u Dunav kod Slankamena na 72,4m apsolutne visine.
Tisa izvire u šumovitom karpatskom masivu Karmarošu. Izvorište, slično dunavskom, čine dva kraka, koje potiču sa visina većih od 1.600m, to su Crna Tisa dužine 49km i Bela Tisa duga 34km. Od Novoselice gde se tokovi sastaju Tisa teče u pravcu zapada do Samoša. Ovde skreće ka severozapadu a potom naglo na tromeđi Ukrajine, Slovačke i Mađarske kod Čapa u pravcu jugozapada. U blizini Solnoka uzima južni pravac koji ima i na ulazu u našu zemlju i zadržava ga sve do ušća.
Od pritoka značajnih za vodni režim Tise su Viša, reka slične veličine Tisi, potom Iza i Nađak. Tisa ulaskom u ravnicu kod Nađseleša obrazuje mnoštvo meandara i mrtvaja. Kod Vašarošnamenja u tisu se uliva Samoš, reka vodom bogatija od Tise, a kod tokaja opet prima vodom bogatu reku Bodrog. Nizvodno dalje Tisa prima znatne količine vode od Šaja, Egera i Zađve, pa se ovde sad već kao snažna, vodom bogata reka, izliva, plavi okolne niske površine stvarajući prostrane močvare. Svoju najmoćniju pritoku Moriš, Tisa prima kod Segedina. Tri moćne pritoke Tise Šajo, Kereš i Moriš predaju Tisi i velike količine materijala koji Tisa zbog svoje slabe transportne moći taloži, stvarajući tako plićake, sprudove i ade.
Pritoke Tise u Vojvodini su sa Banatske strane Zlatica, malo poznata i značajna Galacka i Begej, do je u Bačkoj: Kereš, Čik. Veliki kanal i Jegrička. Pritoke Tise u Banatu su kanalisane i priključene u hidrosistem DTD.
Zbog malog pada, koji u srednjem i donjem toku Tise iznosi svega 4,54cm/km Tisu karakteriše na ovom sektoru pojačana bočna erozija. To je razlog nastanka krivudavog toka reke, stvaranje meandara i njihovog pomeranja po prostranoj aluvijalnoj ravni. Zbog malog pada i sporog oticanja aluvijalna ravan Tise bila je često plavljena tokom proteklih vekova. Stanovništvo potiskih naselja vodilo je vekovnu borbu sa poplavama u kojima su stradali usevi, stambeni objekti, a ne retko bilo je i ljudskih žrtava.
Sredinom XIX veka preduzeti su obimni meliorativni radovi n atoku Tise a neposredni povod je bila katastrofalna poplava 1830 godine. Pal Vašarhelji je 1845 godine načinio projekat kojim je predviđeno presecanje 121 meandra. Izvedenim radovima trebalo je da se omogući brzo odvodnjavanje velikih voda iz gornjeg u donji tok reke, a da se istovremeno onemogući izlivanje vode iz korita reke. Nakon načinjenih proseka dužina Tise je smanjena sa 1.429km na 977km.
Projektom iz 1949 godine predviđena je savremenija regulacija Tise sa 6 stepenica. Jedna od njih izgrađena je u našoj zemlji na 63. kilometru kod Novog Bečeja. Ovim što je do sada učinjeno problemi nisu u potpunosti rešeni, jer je poplava kojoj je u leto 1970. godine bilo izloženo potisje bila veća od one iz 1879. pri kojoj je u Segedinu bilo žrtava.
Vodoprivredni značaj Tise je uglavnom meliorativni i plovidbeni, a u izvesnoj meri vode se koriste u energetske, ribolovne i druge svrhe. Najveći vodoprivredni značaj Tisa ima za Mađarsku i Srbiju. Plovidba na Tisi ima regionalni značaj koji će u velikoj meri porasti izgradnjom plovnog kanala Dunav - Tisa u dužini od 125km. On treba da spoji Dunav, 20km južno od Budimpešte, sa Tisom između Solnoka i Čongrada. Putnički saobraćaj se na našem sektoru Tise ne obavlja iako su upravo u našoj zemlji najbolji uslovi za plovidbu. Interesantno je napomenuti da se u susednoj Mađarskoj leti obavlja vrlo živ promet turista na području Segedina i uzvodno od njega.
Ribolov na reci Tisi je nekada bila vrlo značajna privredna grana, danas jedva da je vredna pomena. Ipak recimo da je Tisa i sada ribom bogatija od Dunava. Danas je na toku Tise kroz Vojvodinu razvijen i privredni i sporstki ribolov.
Tisa je bogata Ciprinidnim vrstama riba i to naročito Šaran, Deverika, Bela riba a poslednjih 30-tak godina i alohtonim vrstama Tolstolobikom belim i Sivim, Amur, Srebrni karaš - Babuška i američki somčić - Cverglan.
Od grabljivica u Tisi je najznačajniji Som, Štuka i Smuđ, takođe Kečiga je značajna vrsta ali čija brojnsot je poslednjih godina u velikom opadanju.
Tis aje poznata i po prirodnim mrestilištima riba na mnogobrojnim meandrima koji se nalaze uz reku a najpoznatiji su: Komonj, Mali ajlaš, Jegmeč, Vrbica, Kekača, Ajlaš...
U priobalju reke Tise se nalaze bogata lovišta posebno krupne divljači, gde je najbrojnija i najkvalitetnija populacija Srneće divljači. U starim ristkim šumama, Forlandima i Tršćacima starih korita i meandara su carstva Divljih svinja, barske divljači. Na obradivim površinama brojne su populacije Zeca i Fazana, kao i poljske jarebice. Od predatora i grabljivica značajno je pomenuti Lisicu, Divlju mačku, Šakala, Jazavca i Kunu zlaticu.
Zagađenost vode Tise vrlo je slična zagađenosti Dunava, obično pripada III klasi zagađenosti. Zbog sporijeg toka samoprečišćavanje je slabije nego u Dunavu, pa se ne retko događaju vrlo velika zagađenja sa pomorima riba. najteže trovanje vode dogodilo se u proleće 2000. godine, kada su iz Rumunske pritoke Samoš u Tisu dospele velike količine cijanida i teških metala. Zatrovana voda je višestruko premašila zakonom dozvoljene granice, pa je mrtva riba plutala danima ne samo Tisom, nego i Dunavom, nizvodno od Slankamena. Zagađenja su bila tako velika da je puna četiri meseca bila zabranjena upotreba vode i ribe i i z Tise i iz Dunava na području čitave naše zemlje.
Zahvaljujući bržem razvoju tehnologije prečišćavanja voda, sve prisutnijem i energičnijem radu ekologa, sve drastičnijem kažnjavanju počinioca zagađenja, obrazovanju i sazrevanju svesti stanovništva o posledicama zagađenosti životne sredine, naročito vode i vazduha, sasvim je izvesno da će Tisa i ostale reke biti sve čistije.
Detalj reke Tise sa 34km.

Sačuvana
Ry
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2075


Najbolji na Forumu Lorist u 2011 godini


« Odgovor #1 poslato: Децембар 10, 2008, 05:47:19 »

Mrzi me da citam sta si napisao ali si me s***ao. Setio sam se usca Tise u Dunav (Atilinog groba, kako legenda kaze)kod Slankamena i one male ade gde sam vadio smudjeve krajem  Februara
Dobre reke su kao i dobre zene...jos ako ti se posreci da spojis dve u isto vreme pamtis ih za ceo zivot (i patis)
Sačuvana

Sound of the drums
Beatin' in my heart
The thunder of guns!
Tore me apart
gardista
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 757



E-mail
« Odgovor #2 poslato: Децембар 10, 2008, 10:55:21 »

Mrzi me da citam sta si napisao ali si me s***ao. Setio sam se usca Tise u Dunav (Atilinog groba, kako legenda kaze)kod Slankamena i one male ade gde sam vadio smudjeve krajem  Februara
Dobre reke su kao i dobre zene...jos ako ti se posreci da spojis dve u isto vreme pamtis ih za ceo zivot (i patis)
rajko, kad dodjes, vodim te ponovo tamo, to je moj komsiluk....
Sačuvana

cev je shipka kroz koju je provucena rupa...

www.adio.rs
Sale Zr
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2209


« Odgovor #3 poslato: Децембар 10, 2008, 12:33:13 »

Ja dajem kanu, za kompletan ugođaj, a za dobre žene ćeš se snaći sigurno
Sačuvana

Brno
Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« Odgovor #4 poslato: Децембар 10, 2008, 01:42:49 »

Eh, Tisu volim jako puno, tu sam odrastao, svi moji preci poslednjih 200 godina su živeli pored Tise i od Tise.
Rajko ja ću biti zadužen za ribolov Soma Bućkom, spustimo se od Aradca pa do Titela i ušća u Dunav.
Sačuvana
Yeti
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 217



E-mail
« Odgovor #5 poslato: Децембар 10, 2008, 02:35:01 »

 Reka GRADAC

 KANJON REKE GRADAC     
  Rečne doline koje se završavaju u valjevskoj kotlini predstavljaju izvanredna mesta za šetnju i rekreaciju u prirodi, a da se ne napusti gradski atar. Gotovo u samom centru grada Valjeva se završava kanjon reke Gradac, jedne od najčistijih reka u Evropi.

Šetnjom kraj ove planinske reke, staništa vidri, stiže se do više uređenih plaža, ali i do nekoliko vodenica čija okolina, uređena u etno stilu, predstavlja prijatno mesta za odmor i rekreaciju, ali i dočarava duh vremena iz kojeg potiču. Za potpuniji doživljaj tu je i veći broj prijatnih kafića prilagođenih ambijentu
Klisura reke Gradac, sa njegovim izvornim pritokama, po izuzetnim odlikama i po stepenu očuvanosti, pripada izuzetnim prirodnim vrednostima Srbije. Nalazi se južno od Valjeva i čini desnu pritoku Kolubare. Bogatstvo klisure, u podzemnim oblicima kraške erozije, je izrazito. Ni u mnogo većim i poznatijim klisurama Srbije nije zabeležen toliki broj pećina. Ima ih gotovo sedamdeset, a još uvek se otkrivaju nove. Neke od tih pećina su impresivnih dimenzija po veličini podzemnih sala i dužini prostiranja (Degurićka pećina).

U pogledu kvaliteta vode, Gradac spada u one reke koje su najvećoj meri očuvane. Sliv ove reke predstavlja takođe stanište većeg broja retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Na reci Gradac se organizuje u letnjim periodima i takmicenja u pecanju RECNE PASTRMKE,koja je inace stanovnik ove reke.

PS: GDE GOD PODJI U VALJEVO DODJI!!!!!
Sačuvana
Sale Zr
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2209


« Odgovor #6 poslato: Децембар 10, 2008, 10:05:59 »

Yeti, ovako nesto:







Sačuvana

Yeti
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 217



E-mail
« Odgovor #7 poslato: Децембар 11, 2008, 07:39:30 »

Jeste tome slicno ali,Sale to je recica BANJA i ona je isto dobra sto se tice cistoce,ali reku GRDACA treba videti i njenu lepotu oseti ti i ona  ovako izgleda nasa LEPEOTICA od reke,nevredjam ja druge reke,ali ova je pravo remek delo PRIRODE.U celom njenom toku je moguce piti direktno vodu iz nje,ribolovaca je na sve strane,cak leti imamo i goste iz inostranstva,koji dolaze tu na odmor i na pecanje.Pravi izuzetak i uzivanje na reci GRADAC je leti kad se otvore sezone kupanja,pa od usca do izvora ove reke temperatura se menja od 2 stepena na izvoru,pa do usca do nekih 12 ili 13 stepeni.Kad su mnogo jake vrucine svi valjevci nalaza osvezenje na ovoj reci gde postoje preko 30 kampova za rostilj,i odmor.Evo nekoliko slika sa te reke,pa kozeli da se proseta ili da provede jedan vikend ili celu nedelju na ovoj reci,ni to nije nikakav problem,jer dosta stanovnika koji zive pored reke,imaju i sobe za iznamljivanje kao i kompletne kuce.
Ako ko stvarno zeli da poseti ovu lepoticu od clanova FORUMA,moj kontakt tel je
014\247-699 ili 064\905-33-33 Vlada
ja mu mogu pomoci oko svega u vezi toga.I jos nesto,mogu da organizujem turu od DEGURICA konjickog kluba do izovra reke GRADAC,ture sa konjima,sto znaci svi moji prijatelji koji zele takvu avanturu,mozemo i to da zavrsimo.Sto znaci dodje e kod mene ja vas vodim fijakerima do Degurica gde se pravi jedan odmor sa doruckom,koji se inace priprema na stari srski nacin,KACAMAK,sa kiselim mlekom,PROJA,i ostale srpske DJAKONIJE.Odatle se krece puticima i stazama ,cak se i na nekim mestima prelazi reka direktno sa KOJNIMA i polako se ide do izvora reke,gde se organizuje rucak,ima dosta lepih mesta za slikanje i tako dalje.
Takve ture kostaju od 20 do 30 evra po osobi,sve zavisi kolko ljudi ucestvuje u toj avanturi,ali iskreno to treba videti i doziveti.
Sale slike slede:
,,,,,,,,,,,,
Pozdrav iz Valjeva i reke GRADAC
Sačuvana
sangajska.odgajivacnica
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 376


« Odgovor #8 poslato: Децембар 11, 2008, 08:13:24 »

Volvo sa vase banatske strane tisu nisam lovacki poznavao ali zato sam je znao sa Mosorinske i kad lovimo od onog cuvenog zidanog benta sto kazu da je od Marije Terezije pa sve do zive tise ima tri kilometra a bent visok otprilike 7 metara i kad tisa nadodje voda bude do vrha benta kao pre neku godinu e onda taku reku treba izuzetno postovati.
A da nepricam da je i lovacki gledano izvrsna.
Posto su moji tereni slicnog karaktera jer je moje loviste dunavsko.
Sačuvana
gardista
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 757



E-mail
« Odgovor #9 poslato: Децембар 11, 2008, 08:34:35 »

Volvo sa vase banatske strane tisu nisam lovacki poznavao ali zato sam je znao sa Mosorinske i kad lovimo od onog cuvenog zidanog benta sto kazu da je od Marije Terezije pa sve do zive tise ima tri kilometra a bent visok otprilike 7 metara i kad tisa nadodje voda bude do vrha benta kao pre neku godinu e onda taku reku treba izuzetno postovati.
A da nepricam da je i lovacki gledano izvrsna.
Posto su moji tereni slicnog karaktera jer je moje loviste dunavsko.
prosle godine je i bent bio mali, mozda ne bi bilo opasno da se braca nisu pre par godina dosetila pa krala cigle sa dolme.... Wink Wink Wink
Sačuvana

cev je shipka kroz koju je provucena rupa...

www.adio.rs
sangajska.odgajivacnica
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 376


« Odgovor #10 poslato: Децембар 11, 2008, 09:54:40 »

nasa posla sta reci neki ljudi stvarno zasluzuju da budu zestoko kaznjeni od prirode
Sačuvana
Brno
Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« Odgovor #11 poslato: Децембар 11, 2008, 01:28:34 »

Sve štale, svinjci i dosta objekata sa susednih salaša su izidani od ukradenih cigala Marije Terezije sa Benta (Dolme). Sa Banatske strane nema nigde zidane dolme i ostalo je da se rekonstruiše još oko 25-30km deo oko 1km nije rekonstruisan i na terenu mog LD-a. Tu sam 2005 čučnuo i oprao ruke u Tisi na vrhu dolme, ogromna i najveća poplava ikada zabeležena.
E tada je bila frka od rupa jazavaca koji su izbušili dolmu na dosta mesta, tada za vreme vanredne situacije doneta je odluka da se odstreli svak jazavac, lisica koji se primete na nasipu. Vođa takve ekspedicije sa danonoćnim dežurstvima bio sam ja. Na svu sreću nismo imali potrebe da vršimo egzekucije, zatrpane su sve rupe, a posle vodene stihije eno ih danas rade i još ih ima više nego pre.
Sačuvana
Brno
Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« Odgovor #12 poslato: Децембар 15, 2008, 10:01:34 »

Čuveno Cvetanje Tise koje se odigrava svake godine u toku juna meseca.
Tada Tisa izgleda kao na ovoj slici.

Pejzaši reke Tise iz ptičije perspektive:


Sačuvana
gardista
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 757



E-mail
« Odgovor #13 poslato: Децембар 15, 2008, 11:55:26 »

ova cetvrta slika ti je iz titela?
Sačuvana

cev je shipka kroz koju je provucena rupa...

www.adio.rs
Brno
Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1772



« Odgovor #14 poslato: Децембар 15, 2008, 12:00:08 »

Da to je ono ostrvo na Tisi pre Titela. Dotle sam dolazio čamcem ranije kada sam bućkao Soma.
Sačuvana
Stranice: [1] 2   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: