DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

157053 poruka u 6898 tema- 6653 članova - Poslednji član: Headhunter123

Август 22, 2017, 08:22:09
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Stranice: [1] 2 3 4   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Srpski gonič u ravnici ???  (Pročitano 10061 puta)
Džigi
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 258


Lovac-sokolar


« poslato: Јануар 17, 2011, 10:07:20 »

Zaboravimo na trenutak naš Zakon o lovstvu i deo o upotrebi lovačkih pasa  rtfm konkretno goniča...Voleo bih da napišete svoje mišljenje kao lovca,kinologa,ljubitelja prirode...


                         hi    hi    hi
Sačuvana

NE LOVIMO ZBOG ULOVA,VEĆ ZBOG LEPOTE LOVA.
Džigi
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 258


Lovac-sokolar


« Odgovor #1 poslato: Јануар 17, 2011, 11:39:47 »

Kako je u drugim zemljama Evrope,što se tiče nadmorske visine i upotrebe goniča?Jel taj gonič stvarno toliko zlo za divljač?Ima li neko realno objašnjenje  scenic...
   Imamo nešto svoje kvalitetno,a to ne samo da ne cenimo,nego uništavamo.  focus
Sačuvana

NE LOVIMO ZBOG ULOVA,VEĆ ZBOG LEPOTE LOVA.
Nele
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 310



« Odgovor #2 poslato: Јануар 17, 2011, 11:58:29 »

Pitanje sta bi se moglo loviti sa domacim gonicima u Vojvodini? Moje misljenje samo DS (i u to nisam sasvim siguran). Za zeca nikako,koliko je meni poznato u vojvodjanskim lovistima se na zeca retko vode i pticari.Sta ostali misle ?
Sačuvana
huntinggirl1
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 409


najbolja na forumu u 2010.godini


E-mail
« Odgovor #3 poslato: Јануар 18, 2011, 12:08:09 »

OPŠTI IZGLED:
Srednje veliki, snažno građenog tela, temperamentan. živahan i nergičan.

ZNAČAJNE PROPORCIJE
Dužina tela, mereno od vrha grudne kosti do sedne kvrge, prevazilazi visinu grebena za oko 10%.
Obim grudi veći je od visine grebena za oko 20%. Dužina glave iznosi 45% visine grebena.


KARAKTER
Ljubak, živahnog temperamenta, pouzdan, veoma izdrživ.

GLAVA
Duguljasta, gornje linije lobanje i njuške međusobno su diverentne.

GORNJI DEO GLAVE LOBANJA
Posmatrano od napred i sa strane blago zaobljena. Izražena čeona brazda. Potiljna kvrga slabo razvijena. širina lobanje između ušiju je manje ili jednaka razdaljina od stopa do potiljne kvrge. Izraženi nadočni lukovi.

STOP
Slabo izražen.

LIČNI DEO NOSNA PEČURKA
Dobro razvijena, uvek crna.

NJUŠKA
Klinasta, nešto kraća od lobanje. Poželjan odnos između dužine njuške i lobanje je 9:10. Njuška se kontinuirano sužava od stopa ka nosnoj pečurci.
Nosnik je ravan.

USNE :
Srednje snažno razvijene i dobro naležu na vilice. Rub usana mora biti crn. Gornje usne pokrivaju donje. Ugao usana nije izražen.

VILICE-ZUBI
Sna\ne vilice. Zubi su jaki, pravilno i potpuno makazasto zubalo. Klješstasto zubalo je dozvoljeno.

OBRAZI
Ravni

OČI
Srednje velike, ovalne, blago koso postavljene. Rub očnih kapaka mora biti taman (prvenstveno crn). Boja očiju po mogućstvu što tamnija.

UŠI
Visoko usađene, srednje duge i široke, viseći tesno priležu uz obraze. Vrh uva je više ili manje. Ušna školjka je pre tanka nego debela.

OČI
Srednje velike, blago koso postavljene. Rub očnih kapaka mora biti taman )prvenstveno crn=. Boja očiju je po mogućstvu što tamnija.

UŠI
Visoko usađene, srednje duge i široke, viseći tesno priležu uz onraze. Vrh uva je više ili manje zaobljen. Ušna školjka je pre tanka nego debela.

VRAT
Snažan, približno iste dužine kao glava. Gornja linija je blago zaobljena. Sa horizontalnom zaklapa ugao od 45 do 50 stepeni.

TELO
Blago izduženo, dužina prelazi visinu grebena za oko 10%

GORNJA LINIJA Ravna

GRBEN
Blago izražen

LEĐA
Dobro mišićave, priližno iste dužine ako sapi.

SAPI
Blago kose 20 do 25 stepeni prema horizontali, snažne, dobro mišićave, široke.

GRUDNI KOŠ
Snažan, dubina je približno 50% visine grebena, a obim je za 20% veći od visine grebena.

DONJA LINIJA I STOMAK
Ovalan vrh grudne kosti nije upadljivo isturen. STomak je blago prikupljen.

REPProdužava liniju sapi. Snažan u korenu i sužava se ka vrhu, dopire do skočnog zgloba. Blago na gore povijen, nošen ispod leđne linije. Dobro odlakan.

EKSTREMITETI

PREDNJE NOGE
UOPŠTENO
Pune snage, dobro mišićave. Prednje moge paralelne.

LOPATICA
Približno iste dužine kao i nadlaktica, mišićava, snažna, dobro povezana sa grudnim košem. Sa horizontalom zaklapa ugao od 45 do 50 stepeni.

NADLAKTICA
Snažna mišićava, približno iste dužine kao lopatice.

LAKAT
čvrst, dobro naleže na grudni koš. Odstojanje lakta od zemlje odgovara 50% visine gebena.

PODLAKTICA
Ravna, jaka, mišićava

ŠAPLJE čvrsto

DOŠAPLJE
Snažno, blago iskošeno, do 15 stepeni prema vertikali

ŠAPE
Mačije sa snažnim, usko međusobno priležući prtima. čvrsti nkti su crni.

ZADNJE NOGE


UOPŠTENO Pune snage, dobro mišićave, paralelne.

BUTINA
Dobro mišićava, ravna.

KOLENO
čvrsto, pralelno se središnjom osom tela. Koleni ugao je oko 120 stepeni.

POTKOLENICA
Dobro mišićava, približno iste dužine kao butina.

SKOČNI ZGLOB
Snažan, nisko postavljen. Ugao skočnog zgloba je 125 do 140 stepeni.

DOŠAPLJE
Snažno, gotovo okomito.

ŠAPE
Nešto duže od prednjih. Prsti jaki i usko međusobno skupljeni, snažni nokti su crni. Otporni jastučići su dovoljno elastični.

KRETANJE
Pri koraku dobar iskorak prednjih nogu. Poželjna vrsta kretanja je slobodan i elastičan kas. Noge se kreću paralelno sa uzdužnom osom tela.

KOŽA
Elastična, dobro pigmentisana, dobro priležuća uz telo.

ODLAKANOST
DLAKA
Kratka, bujna sjajna, nešto deblja, dobro polegla po celom telu, sa podlakom. Na zadnjim rubovima butina i donjoj strani repa dlaka je neznatno duža.

BOJA
Od žućkasto crvene ka rđasto crvenoj preo lisičije crvene sa crnim plaštom ili sedlom. Crna boja dopire do glave i na slepoočnicama pravi crne oznake. Na psima je dozvoljena belina, ne većeg prečnika od 2 cm.

VELIČINA
VISINE GREBNA
Za mužjaka 46-56 cm, idealno 51-52 cm Za ženke 44-45 cm, idealno 48-49 cm

GREŠKE
Svako odstupanje pd gpre navedenih primera ima se smatrati greškom čija procena stoji u pravilnom odnosu stepena izraženosti.

ISKLJUČUJUĆE GREŠKE
Agresivnost ili plašljivost Manjak zuba, pri čemu se toleriše nedostatak 2 x P1 Predgriz, podgriz Staklaste oči Predgugačko telo Zavijen, visoko u luku iznad leđa nočen rep. Udičast rep, postrano nočen rep.Bela oznaka na grudima veća od dozvoljene ili belina na nekom drugom mestu ili isopd visine. N.B Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena i u skrotum spuštena testisa.

ja volim goniče, ali ne vidim kako bi se lovilo goničima u Vojvodini,
to je pas stvaran za brdoviti teren, ne za ravnicu, pas se nebi ni snašao u našim lovištima,

zato mislim da je on ipak za Srbiju, u šumama i planinama ne prevaziđen, a kod nas praktično neupotrebljiv,
Sačuvana
Džigi
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 258


Lovac-sokolar


« Odgovor #4 poslato: Јануар 18, 2011, 08:54:17 »

Nisam mislio na Vojvodinu,ali sto da ne,ima i tamo suma,sibljaka,vrzina...a ima i sakala,divlje svinje,zeca.Kod nas je usvojena neka uredba da mogu da se koriste ispod 500m nadmorske visine,ali ljudi jos uvek strepe.Koleginice Huntinggirl1,kakav je zakon u Madjarskoj sto se tice ove teme,znam da imaju erdeljskog gonica?
Sačuvana

NE LOVIMO ZBOG ULOVA,VEĆ ZBOG LEPOTE LOVA.
stalcer
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1224


E-mail
« Odgovor #5 poslato: Јануар 18, 2011, 09:22:24 »

ocigledno se namecu strane rase
Sačuvana
huntinggirl1
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 409


najbolja na forumu u 2010.godini


E-mail
« Odgovor #6 poslato: Јануар 18, 2011, 10:44:06 »

niko ne nameće strane rase, svaka država podržava svoju rasu, a to je i normalno po meni,

mađari imaju pravila slična nađim lovišta određuju gde se može loviti Erdelji kopom,

što se tiče nadmorske visine,
ni ranije nije bilo zabranjeno srednjenogim goničima da love ispod 500m nadmorske visine, problem je bio što niko nije hteo da zna da se kod nas ne lovi i da ih mi nemamo,

u Srbiji nema visokonogih goniča.

sada po Zakonu o lovstvu lovišta odlučuju gde se može, a gde nemože loviti sa psima goničima.
Sačuvana
mihailo
Junior
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 98


E-mail
« Odgovor #7 poslato: Јануар 19, 2011, 09:20:29 »

 Хммм,гонич у равници било балканац било тробојац,мислим да неби требало дозволити употребу јер већина гонича гони дивљач са јачим мирисом а ту је срна па када једном ушмркне њен мирис онда настаје проблем гоне до падања опет подвлачим већина,реткост су гоничи који крену за срном 100-тинак метара па  напусте,одучити их од срне је близу немогућег,мислим да би у равници гонили више погледом него носом.Нисам познаваоц кинологије али мислим да би се временом горе наведено преносило као наследна особина што би покварило расе.А величине парцела са усевима мислим да би гонич у парцели 2х2км па још кукуруз или нека друга висока култура вероватно би гонич био неупотреблјив.Гонич се учи на зеца ако зеку гони онда је прави!
Иначе држим тробојца,ловим у брдском ловишту где без гонича нема ни лова.
Sačuvana
Džigi
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 258


Lovac-sokolar


« Odgovor #8 poslato: Јануар 19, 2011, 11:46:26 »

Lepo ste rekli da niste poznavaoc kinologije  hi .Ker ne goni uvek divljac sa jacim mirisom,vec najcesce divljac na koju ga obucavamo,odnosno odvikavamo(srne).Odvikavanje je u sadasnje vreme olaksano(teletakt),mada je meni uspelo(imao sam slobodnog vremena)da zadnja dva kera(brak i posavac)odviknem duzim kanapom i komandom "fuj".A to da ker goni na vid i to prenosi na potomke je "teska" filozofija,genetika je "malo" komplikovanija nauka.Najveci problem je sto vecina nas lovaca izvodi kerove u loviste bez najosnovnije dresure,nego samo ga pusti i on sve sam uci...  hi
Sačuvana

NE LOVIMO ZBOG ULOVA,VEĆ ZBOG LEPOTE LOVA.
Nikola Vojinovic
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2146


Najbolji na Forumu u 2012 godini


« Odgovor #9 poslato: Јануар 20, 2011, 08:34:47 »

Lepo ste rekli da niste poznavaoc kinologije  hi .Ker ne goni uvek divljac sa jacim mirisom,vec najcesce divljac na koju ga obucavamo,odnosno odvikavamo(srne).Odvikavanje je u sadasnje vreme olaksano(teletakt),mada je meni uspelo(imao sam slobodnog vremena)da zadnja dva kera(brak i posavac)odviknem duzim kanapom i komandom "fuj".A to da ker goni na vid i to prenosi na potomke je "teska" filozofija,genetika je "malo" komplikovanija nauka.Najveci problem je sto vecina nas lovaca izvodi kerove u loviste bez najosnovnije dresure,nego samo ga pusti i on sve sam uci...  hi

Ne bori se sa vetrenjacama rodjo!!!  Wink

Na netu imate GOMILU snimaka, lova na zeca u Švedskoj, zatim lov na DS u Italiji, na kojima se vide nase rase, kako uspesno pronalaze i gone divljac...

http://www.youtube.com/watch?v=T_9Gsv_uiko

Sačuvana

Priroda, kerovi i lov
stalcer
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1224


E-mail
« Odgovor #10 poslato: Јануар 20, 2011, 10:52:33 »

cuvena srpska prica kod nasih lovaca "gonio mi ker 4-5 sati"a ja se pitam za koga li gonio
Sačuvana
mihailo
Junior
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 98


E-mail
« Odgovor #11 poslato: Јануар 20, 2011, 01:47:45 »

Никола ја сам написао да већина гонича иде на јачи мирис ,наравно то није правило,на терену на којем ја ловим изгибоше керови гонећи срне и то постаје велики проблем јер нема места без срна а зеца све мање поготово ове године тако да научити гонича постаје проблем а одучити можда још већи.Што се тиче тиче наследних особина то сам изнео само као размишљање можда је могуће а можда не ал ево теме за познаваоце  да дају своје мишљење.Прочитах да се користи телетакт за одвикавање од срне па ме интересује има ли успеха или се мало бистри кер навикне тј сконта да када има огрлицу негони срну а када се скине почиње по старом јер и ја имам проблем са мојим тробојцем и срнама гонио је до максимално сат времена и напусти ал почео да продужава па морам нешто чинити ако нисам закаснио иначе оста без гонича. 
Sačuvana
Nikola Vojinovic
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2146


Najbolji na Forumu u 2012 godini


« Odgovor #12 poslato: Јануар 20, 2011, 02:41:37 »

Jeste da je tema srpski gonic, ali cu pisati uopsteno...

Imao sam srece da svoje pse obucavam na terenu bez srna, ali sa dosta divljih svinja, tako da su psi bili "bezbedni" sto se srna tice, a nikada ih nisam pustao da sami traze, tako da su bili bezbedni sto se ostale divljaci tice (pustani su iskljucivo na trag ds). Dok sam ih vodio na povodniku preskakali su extra svez trag srne, gde je prosla pre nekoliko sekundi! Medjutim kada se desilo da za vreme utrage, skoci srna ispred psa, gonili bi je, ne dugo i uporno, vracao sam ih na trubicu, a cesto smo ih i hvatali ubrzo nakon pokretanja srne... Srnu nikada nisu trazili po tragu, ne traze je ni danas u gomili srnskih, zecijih, lisicijih tragova prate "hladan" trag ds, ali kada skoci, gone je, ne tako dugo i uporno kao svinju, ali podju za njom...
Probali su da cuvaju u boxu pored kerova srnu, oni se naviknu na njeno prisustvo, ali kada skoci opet krenu za njom...
Sto se tice teletakta, nemam iskustva, razmisljao sam o tome, ali mi je malo rizicno, jer je to mac sa dve ostrice, moguce je upropastiti psa zauvek...

Misljenja sam da treba nastrviti psa na ono sto lovimo, najlakse je na ds jer se trag ds vidi i kada pas odreaguje na njega, pustamo ga da trazi, sa zecom i lisicom je to malo teze... Mislim da upornost daje rezultate, npr. ako psa dok goni srnu, uhvatimo i kaznimo, zatim ga kaznimo uvek kada"pokaze" srnski trag, sa godinama ce on ukapirati da "nas" srna ne zanima! Normalno ako pritom dobije nagradu za svako uspesno gonjenje "prave" divljaci.

"Pas goni ono sto gazda lovi" tako se bar kaze...

Vidjao sam pse od 6 - 7 i vise godina koji prolaze pored srna i ne obracaju paznju dok traze DS po tragu, samo iza njih je dosta odstreljenih ds i dosta lovova!  hi
Sačuvana

Priroda, kerovi i lov
denirk13
Global Moderator
Senior
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 290



E-mail
« Odgovor #13 poslato: Јануар 20, 2011, 03:49:29 »

Interesantna razmisljanja i diskusije, dosta sprotistavljenih misljenja na ovu temu. Da postavim i ja svoje misljenje.A da ne bude zabune i pitanja dali imam pravo i dali uopste poznajem ovu rasu - jednog sam vremena imao Srpskog gonica i lovio sa njime.
Srpski gonic ili kako je meni poznatiji Balkanski gonic ili Balkanac kako ga ovde zovu u Makedoniji, je pored Posavskog gonica i Jugoslovenskog trobojnog gonica najprisutnija i najeksploatiranija pasmina u lovu na krupnu divljac. Mozda bi bilo bolje da kazem, kad mislim na krupnu divljac - divlja svinja. Koristi se dosta i u lovu zeca, lisice (mada za ove ima rase koje imaju bas tu specijalnost, ne kazem da i Srpski gonic nije za to, ali....prvenstveno, skoro svako ko gaji ovu rasu, obucava i uci psa da primarno reaguje na svinje). E sada tu postoji nekoliko nepoznatih koji daju i otvaraju temu za dilemu i polemiku.
Balkanac t.e. Srpski gonic je, da ne navodim njegove bioloske ,fizicke i intelektualne karaketristike, poznat kako snazan i uporan pas. Pas koji ima razvijeno setilo za miris i temperament koji se automatski aktivira usled detektiranja odredzenog mirisa. A kad se njegov temperament aktivira, tesko da ce neko zauzdati nagon da pas pronadze ono sto se njemu usadilo u glavi. Dakle, u ovom konteksu, ne bi zeleo da vredzam intelegenciju Srpskog gonica ili potcenjujem trud i upornost lovca u obuci i dresuri, jednostavno ova rasa je na toj razini, na tom nivou intelektualnog kapaciteta i absorpcije i sublimacije obuke. Ne tvrdim da nije moguce uciniti Srpskog gonica da bude poslusan i pedantan kao Poenter ili Labrador, ali meni to izgleda pomalo teoretski, fikcija.... Tako da, ovo sto je rekao kolega Nikola, kad je govorio o obuci i opstoj dresuri i ponasanje psa,upotrebe sofisticirane opreme i sovremenije metode u dresuri, hmm, mislim da ce na terenu u realnoj situaciji ici malo teze. Malo teze kad govorimo o selekciji mirisa t.e. diferencijacije razlicitih mirisnih signala u prirodi - tacnije o tragu i mirisu srne i svinje.
Srpski gonic, kao i svaki ostali pas gonic ima prirodni nagon da trazi i juri onaj trag i miris koji je dominantniji i intenzivniji nasuprot tvrdnji da ide samo na onaj trag koji je ucio i poznavao. Mislim da nemamo dvojbe da je mirisni trag zlezde srne daleko intenzivniji i jaci nego onaj koji ostavlja divlja svinja. Teoretski, dobro obuceni pas koji je navikao svinje, njihov miris, pas koji se susretao i izrastao u gaterima i na terenima gde su svinje dominantna vrsta divljaci, ne bi trebao imati dvojbe koju vrstu ce primarno izabrati i goniti.To je teoretski - sto prakticno mislim da nece ici, govorim iz iskustva. Licno sam se nekoliko puta uverio i dokazao sebi da gonic koji je ko zna koliko svinja doveo pred nisan, baca sve to u vodu i automatski odlazi na drugi trag - srneci. I ne krivim psa zbog toga, ne krivim ni lovca....jednostavno to je stvar evolucije i biologije, ponasanje rase. To su ucinile godine i godine lova i borbe za opstanak vrste. Sta ja znam, mozda ce se jednog dana i to poboljsati dodavanjem ili mesanjem krvi i rase. Ali onda Srpski gonic ne bi bio ono isto!
Da rezimiram i donesem konceptualni zakljucak - moje misljenje je da Srpskom gonicu nije mesto u ravnici ili lovistu ravnicarskog tipa.
Uzeci u obzir i deo koji definise lovacku kulturu i etiku, veliki procenat krivolova i lovacke nediscipline, mentalitet lovaca na Balkanu koji idu u lov zbog "mesa", licno ne bi dozvolio primenu lova sa Srpskim gonicima i u visokim brdskim lovistima koji su stanista i srnece divljaci. Budimo realni - koliko kolega poznajete koji kad krenu na lov svinje, nece pucati i na srnu, pogotovo kad im adrenalin zaigra usled zvuka lajanja i igre gonica na tragu srne? Ja nisam takav, ali poznajem mnogo takvih. Takvi i ne zasluzuju da se deklariraju kao lovci, ali ima puno nedorecenosti i nepravilnosti u lovnoj oblasti, koje se na daju lako ispraviti.
Dok se stvari ne promene, dok ne dodzemo na drugu mentalnu razinu i nivo svesti i savesti, moramo traziti druge nacine i metode, zameniti upotrebu gonica i nacine lova pogonom, sa upotrebom krvoslednika i pirsinga, prikradanja, cekanja (u lovistima gde je prisutna i srna).
Nije u redu da uporno branimo nesto sto nama priredjuje zadovoljstvo (lov sa gonicima), a da u isto vreme to ide na stetu i ugrozavanje lovne vrste kao sto je srna.

Dobar pogled!
Sačuvana

Pogledaj duboko u prirodu i onda ces sve bolje razumeti
Albert Einstein
Nikola Vojinovic
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2146


Najbolji na Forumu u 2012 godini


« Odgovor #14 poslato: Јануар 20, 2011, 04:50:47 »

Budimo realni - koliko kolega poznajete koji kad krenu na lov svinje, nece pucati i na srnu, pogotovo kad im adrenalin zaigra usled zvuka lajanja i igre gonica na tragu srne? Ja nisam takav, ali poznajem mnogo takvih. Takvi i ne zasluzuju da se deklariraju kao lovci, ali ima puno nedorecenosti i nepravilnosti u lovnoj oblasti, koje se na daju lako ispraviti.
Dok se stvari ne promene, dok ne dodzemo na drugu mentalnu razinu i nivo svesti i savesti, moramo traziti druge nacine i metode, zameniti upotrebu gonica i nacine lova pogonom, sa upotrebom krvoslednika i pirsinga, prikradanja, cekanja (u lovistima gde je prisutna i srna).
Nije u redu da uporno branimo nesto sto nama priredjuje zadovoljstvo (lov sa gonicima), a da u isto vreme to ide na stetu i ugrozavanje lovne vrste kao sto je srna.

Dobar pogled!

Uz duzno postovanje, ne mogu da se slozim sa tvojim zakljuckom!

Imas li podatak, koliko je nemackih pticara (ostrodlakih ili kratkodlakih) u lovu u ravnici uhvatilo srnu?!
100% znam da se desava!!!
Mislis da brakovi u lovu ds u ravnicarskim lovistima kada "nagaze" srnu, ne gone je kao gonici?!

Ovde su sve nase rase osudjenen na propast i to od nas samih!!!

Pre svega ne mogu se sloziti sa konstatacijom da nije moguce usaditi psu nezainteresovanost za trag srne, ma koliko njegov lovacki instinkt bio jak!!! Jer onda ja lazem, kada kazem da sam namerno privodio pse na trag srne koju sam video 10 sekundi pre toga, a oni dignute glave preskakali trag, cak ga i ne njuse!!! Dok trag ds registruju u zavisnosti od svezine i na 20 - 30 metara!!!

Mogu da navedem primer iz svog lovista, gde je prestiz imati dobrog psa za lov ds, sve to je evoluiralo u zadnjih 10 - 15 godina, tj. kada je u lovistu bilo sve manje zeceva, tako da su psi uvek lakse nalazili srnu a sve teze zeca, dok je u lovistu sve vise divljih svinja... Godinama se ucilo i danas 80% lovaca vodi psa na povodniku i pusta ga iskljucivo na tragu ds, ne gone ni svi ti psi uspesno ds, ali bar ne prave guzvu u lovistu i ne uznemiravaju ostalu divljac, onih 20% koji ulaze u loviste sa pustenim psima, trpe kritike ostalih kolega a i sami sa vremenom shvate da im takvi psi vise smetaju nego koriste, kada im presretnui ds koja ide na njih i vrate je...

Pisem uopsteno o svim gonicima, u cilju njihovog ocuvanja i upotrebe u lovu, nije problem u psima, problem je obucavati ih tako da oni budu upotrebljivi u lovu na svim terenima!  hi
Sačuvana

Priroda, kerovi i lov
Stranice: [1] 2 3 4   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: