DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161788 poruka u 7328 tema- 7059 članova - Poslednji član: Lazickg

Август 07, 2020, 02:44:58
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Prvi srpski lovački forumLoristUzgoj i prehrana (Urednik: swift)Prihrana Srnece Divljaci
Stranice: 1 ... 5 6 [7] 8 9   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Prihrana Srnece Divljaci  (Pročitano 81606 puta)
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1859

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #90 poslato: Новембар 19, 2011, 12:57:40 »

Kako spreciti negativne pojave u gazdovanju srnecom divljaci ili cak naturanje ishrane domacih zivotinja iz stalskog uzgoja bavi se nauka o njenoj biologiji i etiologiji kao specificne vrste koja se razlikuje od ostalih cervida-jelena ,kao i bovida-goveda.Srna je vrsta sa tacno odredjenim fizioloskim i metabolickim osobinama i time prilagodjenom nacinu ponasanja i sopstvenom instiktu koji su uslovljeni gustinom naseljenosti odredjene povrsine lovista,gde su od presudnog znacaja ishrana i teritorijalni nacin zivota. Kako je kod srne burag relativno mali i jednostavne konstrukcije u kojem zivi samo skromna fauna mikroorganizama,ona u ishrani trazi lakse svarljivu i bogatu biljnu hranu.Na takvu ishranu ukazuje i sam nacin pase  na livadi-pasnjaku gde otkida vrhove razlicitih vrsta trava vrh ovde ,vrh tamo.Ona trazi odredjene biljne vrste bogate belancevinama u najboljem cvetu tj.teranju sokova i relativno skromno zastupljene u biljnoj zajednici.Povecanje brojnosti i gustine zato cesto vodi u oskudicu kvalitetne hrane i ka opadanju kvaliteta trofeja i telesne mase. Kada govorimo o prihranjivanju srna ,moramo se prvo zapitati kakvu to oskudicu zimi one trpe.Srne u prirodi opstaju samoprilagodjavanjem svim zivotnim okolnostima,pa i  klimatskim uslovima zime  i smanjenoj ponudi hrane.U jesen srne se intenzivno hrane i u obliku  potkoznih masnih naslaga i loja u trbusnoj duplji skupljaju sto vece energetske zalihe.  Kako se nastupanjem zime smanjuju kolicine hrane ,resice na sluzokozi buraga srne se skracuju,a njihov broj opada, a samom tim i potreba za hranom se  svodi na minimum.. Znaci ,njene potrebe za hranom zimi,nakon "uspavljivanja" buraga su bitno manje nego u letnjem periodu..Tada se zadovoljava relativno malom kolicinom hrane za odrzavanje zivotnih funkcija i to biljaka koje dobija odgrizanjem grancica  i pupoljaka liscara i  cetinara, pasom suvih trava i lisca i ispod snega.
Sačuvana
kuganakovo
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 242



E-mail
« Odgovor #91 poslato: Новембар 19, 2011, 07:03:53 »

jedni se kunu da je prihrana ok dok drugi da se sa tim remeti njihov ciklus.sta je tacno ko ce ga znativaljda i jedni i drugi
Sačuvana
nesa
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 255



E-mail
« Odgovor #92 poslato: Новембар 29, 2011, 09:55:48 »

Ova tema se dosta I dugo obradjivala I obradjuje u strucnim krugovima,ali univerzalnog resenja nema tj.misljenja sam da se traži na pogresnoj strani,a može se videti iz upisa Hemingwaya,da bioloski, globalno nepostoji potreba za dodavanjem hrane.Sustinski dodavanje hrane se radi kada se žele imati srne u stanistima koji nepružaju dovoljno potrebne prirodne ishrane u nekom delu godine(bilo da je zbog stanisnih prehrambenih mogucnosti,vremenskih prilika,brojnosti…).Proucavanjem se doslo do saznanja o potrebnim hranivima za ovu vrstu divljaci tokom godine,zavisno od uzrasta,pola,sredine….Tako da ako neceg nema u dovoljnim kolicinama pri prirodnoj ishrani,onda se pristupa dodavanju.Srna je malo specificnija od ostalih preživara,pa I pri dodavanju hrane treba obracati pažnju na sta,kako,koliko…Ovaj posao se vecinom radi manje vise stihiski,pa se može govoriti  o rentabilnosti,ali I drugom…Primera radi tereni KugeNakovo daju možda I najbolje rezultate u gajenju srnama,a prirodno spadaju u losija stanista…dok sa druge strane ima stanista koja su kao prepisana iz knjiga za ovu vrstu,a daju prosecne trofejne, brojne… rezultate, pa se logicno namece opravdanost cilja I svrhe prihrane. Ukratko odgovor bi mogao biti da  je gazdinski  opravdano,a prirodno nije. Gazdinski se postižu mnogo bolji trofejni,brojni…rezultati.Prirodno se (posebno zimskim prihranjivanjem) stvara populacija zavisna od coveka, koja bi sa prestankom njegove intervencije vrlo brzo bila devastirana,pa je logicna nedoumica…Dugorocno je ispravno poboljsanje stanisnih I prehrambenih uslova,sadnjom potrebnih biljnjih vrsta koje ce zadovoljiti sezonske potrebe, odredjene populacije.
Sačuvana
Kiza
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 819


« Odgovor #93 poslato: Новембар 29, 2011, 02:23:10 »

Mogu vam reci da se mnogo interesujem za srnecu divljac i da jos nigde nisam nasao da je pogresno prihranjivati divljac , ili posebno ovu vrstu , pa to je mozda jedini kljuc opstanka ove vrste divljaci , jel ne znam kako neka vrsta moze izdrzati bar 4 meseca pod oranicama ,pod snegom ,koje cine 98% lovista vec sredinom novembra , posumljenost je oko 2% ? Evo konkretno ove godine sve oranice , nema parloga jel je dobra mehanizacija svugde , nema ni posejane psenice , retko gde se nadje detelina , pa sta da jedu te srne , njih 10 ili vise na 100 ha ? Travu , samu celulozu pored malobrojnih kanala ili da nadju nesto u tih 2% posumljenih povrsina ? Srna ako ima dovolno prirodne hrane nece ni uzeti ovu sto mi iznesemo , znam hranilice okruzene zitom ili detelinom u pojedinim godinama gde nece ni da pipnu detelinu iz hranilista , a takodje znam gde 2 bale odu i za par nedelja ... ovu zrnastu ,koncetrovanu sad isprobavamo , da ne ureknem ,ali ono sto smo do sad primetili za ove 2 nedelje je da se odlicno uzima i od srna ,ali i od fazana i zeceva .
Znaci ako srneca divljac ima dovoljno hrane u prirodi nece uzeti onu koju mi iznesemo ,ali ako nema prinudjena je uzme ili da ugine . Mislim da je ispravnije ovo prvo sto mi radimo i mi cemo nastaviti ,a vi kako hocete . Od sledece godine iznosicemo i krtolastu hranu , reznice , za neku tamo sledecu silazu ,polako samo ,nije to pogresno sigurno ,mozda na nekim drugim terenima ,ali za ravnicarske uslove gde je sve privedeno kulturi ne verujem .
Sačuvana
graničar
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1080



E-mail
« Odgovor #94 poslato: Новембар 29, 2011, 02:43:45 »

Kiza, hi,svaka ti je na mjestu.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1859

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #95 poslato: Новембар 29, 2011, 03:27:29 »

Postoje krmne njive i polja za divljac kao visegodisnje remize ,a takodje i drvoredi plodonoseceg koncentrovanog ploda ,cer, pitomi i divlji kesten crveni hrast ,lesnik  hrast sladun i luznjak u kulturama  i alejama ,a medju redno zbunaste vrste koje plodonose ,pored njih kosaracke vrbe i topole,johe,breze saditi za brst,jer njihove grancice sadrze velike kolicine Fosfora,Ca, Si,i ostalih  elemenata za bujan rast rogovlja,samo  uporedite ove iz Potisja .Sta li rade one srne na Vlasini i Juznom Kucaju, okolini kad padne metar snega, a ima i trofeja i od 150cica...
Sačuvana
nesa
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 255



E-mail
« Odgovor #96 poslato: Новембар 29, 2011, 09:20:13 »

Kizo,sasvim si u pravu za tvoje loviste..Verovatno nisam procitao da je rec o njemu…inace nema vecih razilaženja,sem u dugorocnom  pristupu  resavanja,nedostatka potrebnih hraniva.Sadnjom odgovarajucih biljnih vrsta na slobodnim parcelama se može kvalitetnije resiti to pitanje. Svako staniste(loviste)ima svoje specificnosti,pa tako nepostoji ni univerzalni obrazac,vec samo orijentiri.Tako se nece ostaviti par stotina ili vise srnece divljaci da gladuju,mada su ako se nevaram u Svajcarskoj to cinili sa divokozama.Lovno gazdovanje nije uvek uskladjeno sa prirodnim…pa se evolucijom burag prilagodio zimskim uslovima smanjene ishrane… pojacanom ishranom on se aktivira I traži jos I jos,pa se eventualnim prekidom,srna dovodi u stanje mnogo vece gladi nego sto bi uobicajno trebala biti….sto se tumaci stavljanjem divljaci u zavisnost od ljudi-umesto od prirode…Sa druge strane se, primera radi ranije(sada ne znam)  u lovistu Suvaja(kod Rtanj planine)divljac nije prehranjivala,sem soli,a dobijali su se srndaci od 150 I vise bodova(cak bez selektivnih odstrela isl) …takvih lovista ima dosta(eto pomenuta Vlasina itd).
Sačuvana
Liko
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 47


« Odgovor #97 poslato: Јул 29, 2013, 08:30:33 »

Hranilica za srne,mada dolazi i ostala divljac,na 30 metara nalazi se sveza voda i kaljuziste...

Sačuvana
Liko
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 47


« Odgovor #98 poslato: Јул 29, 2013, 08:34:43 »

Evo jos jedna slika.

Sačuvana
Jäger und Jagd
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2303

Jagd ist kein Hobby, Jagd ist Leidenschaft!


« Odgovor #99 poslato: Фебруар 19, 2014, 01:18:02 »


Hajde da im malo pojacamo obrok!
Sačuvana

I*A*A*M*M
Gaga Lovac

Pisi i Citaj Istinu.
Lazes Druge, Lazes i Sebe.
GPK
Gost
« Odgovor #100 poslato: Фебруар 25, 2016, 10:25:35 »

Moj mali licni samodoprinos mojoj sekciji i ako nisam obavezan da pravim hranilicu i da prihranjujem divljac.



Rodjak je transportovao hranilicu u teren jer on soferira tu nema da fali



Postavljena



Pogled sa visoke ceke na hranilicu



Dopunjavanje hrane nakon 7 dana

Sačuvana
MikaHunter
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2641


I don't regard nature as a spectator sport.


E-mail
« Odgovor #101 poslato: Фебруар 25, 2016, 10:55:59 »

Svaka cast Gorane lepo je od tebe videti i ovakve upise...

Nego kako to da nisi obavezan da pravis hranilice i prihranjujes divljac,svaki lovac po svojoj savesti ako nizbog cega drugog bi trebao da je aktivan u terenu u kojem lovi.Ja lovio ne lovio redovno izlazim i nosim hranu,so obilazim teren cisto da odmorim mozak i koliko toliko doprinesem divljaci u terenu u kojem isto tako i lovim.Da nije lovaca pitanje koliko i kako bi divljac opstajala,koliko bi trebalo lovnih radnika kojima bi bila redovna obaveza da obidje loviste npr. kao LU ,,Varovnice,, od 27000ha,a da lovci mogu da uzivaju samo u lovu.
Svaka cast predsednicima,upravnicima,sekretarima,lovocuvarima....ali loviste i divljac zavisi od lovaca.

Pozdrav!!! hi
Sačuvana

No matter what happens, whether you succeed or not, if you stand up and do it right and pay attention, hunting will always give you what you need. It may not be what you were looking for, but it will absolutely be important enough to justify whatever you      -- Jacob Bowers
GPK
Gost
« Odgovor #102 poslato: Фебруар 26, 2016, 06:33:39 »

MikaHunter ja godisnje mimo članarine plaćam jos dodatnih 50€ baš za prihranu divljaci.
E sad dali taj novac sekcija koristi za hranu ili koristi za nesto trece to nije na meni da istrazujem.

Pre dve godine sam isfinansirao visoku cek sad hranilicu obezbedio sam hranu za celu godinu i coveka koji ce redovno hranilicu dopunjavati. I nastavicu i dalje da placam tih 50€ a i nastavicu i dalje sa izgradnjom još hranilica i visonih ceka.

Sačuvana
357magnum
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 238


E-mail
« Odgovor #103 poslato: Фебруар 26, 2016, 05:06:13 »

GPK  hi  clapping
Sačuvana

не признајем да ико воли лов више од мене.
357magnum
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 238


E-mail
« Odgovor #104 poslato: Фебруар 26, 2016, 05:07:45 »

Samo sto bi takvu hranilicu kod mene ciganija razvukla za par dana.

Zato mi pravimo od trske i pruca.
Sačuvana

не признајем да ико воли лов више од мене.
Stranice: 1 ... 5 6 [7] 8 9   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: