DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161436 poruka u 7285 tema- 6989 članova - Poslednji član: Zaboravljeni_lovac

Децембар 15, 2019, 04:59:20
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Stranice: 1 [2]   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Plodovi iz Prirode  (Pročitano 11391 puta)
draganpan
Početnik
*
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 35


Ko pogibe osta na megdanu ko preziv on dobi medalj


« Odgovor #15 poslato: Март 27, 2012, 11:08:56 »

Njih mi ne pominji, jer ih voli moja zena. Pa kad okasnim moram da ih nadjem da joj ponesem i opravdam se.
Sačuvana

Dobar pogled bistro oko...
Sone-Кg
Senior
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 363



E-mail
« Odgovor #16 poslato: Март 27, 2012, 11:34:04 »

E brate,sto se mora nije tesko! good
Sačuvana
stalcer
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1304


E-mail
« Odgovor #17 poslato: Март 28, 2012, 12:35:45 »

ја тартуфе сто је сигурно сигурно
Sačuvana
alas
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 248


Dobar Pogled


« Odgovor #18 poslato: Март 29, 2012, 02:25:59 »

sipurak uh jos kad ga pobesete u dzep do lovacke kucice pa u vrucu vodu caj izvaredan... bokvica takodje...
Sačuvana

DOBAR POGLED
Ћира
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1687


[IMG]http://i63.tinypic.com/xe3afb.jpg[/IMG]


E-mail
« Odgovor #19 poslato: Март 29, 2012, 09:24:45 »

Марко кад рече шипурак  drinks

а имамо и три дрвета мушмула у ловишту . hi
Sačuvana

Ја нисам човек ја сам вук.Ја не причам ја завијам.Не завијам што ме је страх,не завијам што сам бесан.Завијам да би ме чуо чопор мој, да би ме чули вукови да би ме чула вучица и да би ме чули вучићи.Да се окупи чопор мој.А кад се окупи чопор мој, бојте те се пси!!! Цар Душан Силни
oscar
Gost
« Odgovor #20 poslato: Март 29, 2012, 09:42:38 »

Stiglo je proleće i sada će početi da raste jedna vrlo zdrava biljka. Negde je zovu SREMUŽ ili CRIJEMUŽ, SRIJEMUŽ a ponegde MEDVEĐI LUK, DIVLJI ILI ŠUMSKI LUK.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.

Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA:

Lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska.

 TINKTURA OD LISTOVA:
200 grama listova usitniti i preko njih preliti 1 litru rakije lozovače i odmah dobro zatvoriti. Ostavi se da odstoji 20 dana uz povremeno protresanje. Tečnost se procedi, prelije u tamnu staklenku, dobro zatvori i čuva na tamnom mestu. Uzima se isto kao i gornja tinktura.

 VINO OD SREMUŠA
Uzme se 2,5 dl belog kvalitetnog vina koje mora zakipeti, i preliti sa 50 grama svežih listova sremuša, koji se ostave da staje pokriveni 15-20 minuta. Tečnost procediti , zasladiti medom i uzimati u gutljajima tokom dana.

NAPOMENA : NE BERITE MEDVEĐI LUK AKO NISTE SIGURNI ; LAKO GA JE ZAMENITI ZA OTROVNI MRAZOVAC , ĐURĐEVAK ILI ČEMERIKU, jer im je lišće posve nalik na lišće medveđeg luka, a i stanište medveđeg luka i đurđice je slično – senovita i vlažna mesta ! Sremuž voli zdrava tla a uz potok obilno raste. Nijedna biljka koja je slična sremušu ne miriše na beli luk.
Druge biljke tako ne mirišu. Ukoliko niste sigurni, ne berite, radije pitajte nekoga tko poznaje biljke. Uslovno  list sremuša je sličan sa listom đurđevka ali ne miriše na beli luk. Sremuš najviše voli potočne doline i zasenjena mjesta gde ima dosta vlage.

Osim kao lek, sremuš se koristi kao začin i ukusno povrće. Usitnjeni listovi i sočne lukovice mogu se dodavati supama, jelima od mesa, kuvanom i pirjanom povrću, varivima i sendvičima. Naravno, biljka sremuš se koristi samo u svežem obliku.
Sušenjem i kuvanjem nestaju njegova lekovita svojstva.
Kao dobru salatu za proletno čišćenje probajte mešavinu od po 1/3 sremuša, maslačka ili radiča i zelene salate. Obavezno sa maslinovim uljem.


Sačuvana
alas
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 248


Dobar Pogled


« Odgovor #21 poslato: Март 29, 2012, 05:11:50 »

Марко кад рече шипурак  drinks

а имамо и три дрвета мушмула у ловишту . hi
e to je to svaka cast.... slika za rispekt
Sačuvana

DOBAR POGLED
dr.mita
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 2677


Mislimmmm, nisam ginekolog ali mogu pogledati!


E-mail
« Odgovor #22 poslato: Април 06, 2012, 06:59:48 »

Stiglo je proleće i sada će početi da raste jedna vrlo zdrava biljka. Negde je zovu SREMUŽ ili CRIJEMUŽ, SRIJEMUŽ a ponegde MEDVEĐI LUK, DIVLJI ILI ŠUMSKI LUK.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.

Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA:

Lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska.

 TINKTURA OD LISTOVA:
200 grama listova usitniti i preko njih preliti 1 litru rakije lozovače i odmah dobro zatvoriti. Ostavi se da odstoji 20 dana uz povremeno protresanje. Tečnost se procedi, prelije u tamnu staklenku, dobro zatvori i čuva na tamnom mestu. Uzima se isto kao i gornja tinktura.

 VINO OD SREMUŠA
Uzme se 2,5 dl belog kvalitetnog vina koje mora zakipeti, i preliti sa 50 grama svežih listova sremuša, koji se ostave da staje pokriveni 15-20 minuta. Tečnost procediti , zasladiti medom i uzimati u gutljajima tokom dana.

NAPOMENA : NE BERITE MEDVEĐI LUK AKO NISTE SIGURNI ; LAKO GA JE ZAMENITI ZA OTROVNI MRAZOVAC , ĐURĐEVAK ILI ČEMERIKU, jer im je lišće posve nalik na lišće medveđeg luka, a i stanište medveđeg luka i đurđice je slično – senovita i vlažna mesta ! Sremuž voli zdrava tla a uz potok obilno raste. Nijedna biljka koja je slična sremušu ne miriše na beli luk.
Druge biljke tako ne mirišu. Ukoliko niste sigurni, ne berite, radije pitajte nekoga tko poznaje biljke. Uslovno  list sremuša je sličan sa listom đurđevka ali ne miriše na beli luk. Sremuš najviše voli potočne doline i zasenjena mjesta gde ima dosta vlage.

Osim kao lek, sremuš se koristi kao začin i ukusno povrće. Usitnjeni listovi i sočne lukovice mogu se dodavati supama, jelima od mesa, kuvanom i pirjanom povrću, varivima i sendvičima. Naravno, biljka sremuš se koristi samo u svežem obliku.
Sušenjem i kuvanjem nestaju njegova lekovita svojstva.
Kao dobru salatu za proletno čišćenje probajte mešavinu od po 1/3 sremuša, maslačka ili radiča i zelene salate. Obavezno sa maslinovim uljem.




A ako se neko zezne pa uz sremus nabere i kozlac (arum maculatum) je nahebo...blago receno. Kozlac vrlo cesto raste sa sremusem i , iako bas ne lici na sremus cesto po neki list zavrsi u kesi...e sad, ako se sve to pregleda kad se dodje kuci-ok, ali ako se napravi salatica, lelele... ukoliko osetite, ne ljutinu , nego pecenje u ustima na usnama i jeziku, odmah prestanite sa konyumacijom. Ono sto je podmuklo je to sto se pecenje javlja posle minut-dva, od zvakanja. Kolicine oko 1gr. suve materije mogu biti smrtonosne, S druge strane rizom kozlaca , kao i list, koji se termicki obrade su hranljivi, jer obrada unistava deo alkaloida i saponina koje kozlac poseduje. PRIJATNO
Sačuvana

ISTERUJEM ZLO,
UTERUJEM DOBRO!
NAJBOLJI NA FORUMU U 2013.PO OCENI ČLANOVA
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #23 poslato: Јул 08, 2014, 09:29:22 »

http://www.youtube.com/watch?v=amPj3pdhP1g
Sačuvana
Stranice: 1 [2]   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: