DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161435 poruka u 7285 tema- 6989 članova - Poslednji član: Zaboravljeni_lovac

Децембар 15, 2019, 06:34:08
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Prvi srpski lovački forumLoristLovni reviri (Urednik: swift)ŠTETE OD DIVLJAČI I NA DIVLJAČI
Stranice: 1 2 [3]   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: ŠTETE OD DIVLJAČI I NA DIVLJAČI  (Pročitano 34004 puta)
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #30 poslato: Новембар 06, 2014, 01:06:06 »

https://www.youtube.com/watch?v=u6CTD60NYbU#t=166s
Sačuvana
MilosM
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 883


« Odgovor #31 poslato: Новембар 06, 2014, 01:03:20 »

Tuga! sorry
I posle se pitamo zašto nema zeca...
Za par godina, biće čudno kada ga vidimo  sorry
Sačuvana
Младен 82
Iskusan lovac
***
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 202



« Odgovor #32 poslato: Новембар 10, 2014, 11:42:44 »

Што ови "заштитари" не јуре њих него само оптужују ловце!
Sačuvana
MilosM
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 883


« Odgovor #33 poslato: Новембар 10, 2014, 12:01:28 »

Pa lakše je a i zvučnije...
Što bi se zamerali velikim kombinatima i glavešinama kad mogu nas da pljuju i dobiju isto ili više publiciteta!  focus
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #34 poslato: Новембар 10, 2014, 07:24:11 »

Predlog za sva Lovacka udruzenja:
Obzirom da skoro svako udruzenje ima clana koji je skupstinski odbornik neke partije ,moze da postavi Skupstinsko odbornicko pitanje na temu Ekologije u svojoj opstini i primene i kontrole upotrebe pesticida i primenjenih koncentracija i sredstava u poljoprivredi.
U svakom vecem gradu postoje Poljoprivredne Strucne sluzbe koje su savetodavna ustanova za pomoc i primenu u poljoprivredi. U PSS ima vise profila , ratara , zastitara , vocara-vinogradara i svi oni primenjuju hemijska sredstva  u zavisnosti od kulture gajenja , sorte i vremena rasta.
Predlaze se da se u svakoj opstini formira komisija sastavljena od Poljuprivrednog inspektora , inzinjera iz PSS i clana Skupstine opstine i clana Lovackog udruzenja , koji ce raditi kontrole primene sredstava i uzimanja uzoraka iz prskalice i odredjivanje koncentracije primene sredstva
Takodje ovakva komisija moze  i preventivno edukativno da radi u zimskom periodu na obrazovanju proizvodjaca , ratara i vocara ,na primeni sredstava i uticaju na coveka i toplokrvne zivotinje, preko organizovanja tribina i predavanja po selima.
Sačuvana
ProfiHunter
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1345



E-mail
« Odgovor #35 poslato: Новембар 10, 2014, 07:41:47 »

Predlog za sva Lovacka udruzenja:
Obzirom da skoro svako udruzenje ima clana koji je skupstinski odbornik neke partije ,moze da postavi Skupstinsko odbornicko pitanje na temu Ekologije u svojoj opstini i primene i kontrole upotrebe pesticida i primenjenih koncentracija i sredstava u poljoprivredi.
U svakom vecem gradu postoje Poljoprivredne Strucne sluzbe koje su savetodavna ustanova za pomoc i primenu u poljoprivredi. U PSS ima vise profila , ratara , zastitara , vocara-vinogradara i svi oni primenjuju hemijska sredstva  u zavisnosti od kulture gajenja , sorte i vremena rasta.
Predlaze se da se u svakoj opstini formira komisija sastavljena od Poljuprivrednog inspektora , inzinjera iz PSS i clana Skupstine opstine i clana Lovackog udruzenja , koji ce raditi kontrole primene sredstava i uzimanja uzoraka iz prskalice i odredjivanje koncentracije primene sredstva
Takodje ovakva komisija moze  i preventivno edukativno da radi u zimskom periodu na obrazovanju proizvodjaca , ratara i vocara ,na primeni sredstava i uticaju na coveka i toplokrvne zivotinje, preko organizovanja tribina i predavanja po selima.

Jako dobar predlog ali mislim da time treba neko sa viseg nivoa da se pozabavi iz prostog razloga sto nas obican clan ili lovac nema interesovanje za tako nesto, a kada bi neko i hteo da pokusa da formira takav tim pretpostavljam da bi naisao na veliku muku ili nerazumevanje nadleznih sluzbi koje su pomenute ovde.Kako navesti nekog iz bilo kog LU da se time pozabavi kada nam je bitno samo pusku na rame da stavimo i nista drugo,osnovne stvari u velikoj vecini lu se nepostuju a kamoli da se neko ovom jako ozbiljnom temom pozabavi.

U mom lu pre nekoliko dana je pronadjena srna sa svojim odraslim mladuncetom uginuti,prvo smo pomislili da je rec o cistoj lovokradji jer se to desava na poznatom terenu za lovokradju,posle skidanja koze vidi se da uopste nepostoje bilo kakve rane od sacme ili metka sto ukazuje na drugu vrstu uginuca,kada se izvadila utroba videlo se da je ista cela u zutoj boji,kao da je izgorela sva,sumnja se da su pojele nesto i da su otrovane,pretpostavljamo da je u pitanju neko hemijsko sredstvo za unistavanje glodara u psenici.Ako je to u pitanju mi smo ga stvarno nadrljali jer mozemo samo da zamislimo koliko grla su tako nastradala a da nisu nadjena.

Ovo je jos jedan razlog vise da se ova pomenuta ideja u praksi sprovede al mislim da ce to jako tesko ici zbog naseg poznatog mentaliteta i sveopste nebrige o bilo cemu pa i o divljaci.
Sačuvana

Lako je stici do vrha,mnogo je teze  tu i ostati
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #36 poslato: Новембар 10, 2014, 08:50:58 »

U predhodnom slucaju se ; vidi se  u katastru cija je parcela ,pa se pozove vlasnik i pita se sta je stavljao od sredstava , pa se dalje preduzimaju mere koje postoje propisane
Sačuvana
ProfiHunter
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1345



E-mail
« Odgovor #37 poslato: Новембар 11, 2014, 07:43:25 »

U predhodnom slucaju se ; vidi se  u katastru cija je parcela ,pa se pozove vlasnik i pita se sta je stavljao od sredstava , pa se dalje preduzimaju mere koje postoje propisane

Pa to moze u nekoj uredjenoj zemlji tako,ali kod nas sigurno ne ,jer se za mnogo teze prekrsaje i dela nista ne preduzima a kamoli za nesto ovako.
Sačuvana

Lako je stici do vrha,mnogo je teze  tu i ostati
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #38 poslato: Новембар 11, 2014, 10:14:00 »

Treba pokusati  i biti savestan , a ne odrecan.Ljudi i narod uredjuju zemlju , drustvo i primenu zakona. pa se angazujte malo da vidimo kako ce da reaguju inspekcijske i druge sluzbe...Ne znamo nista unapred sta moze da se desi, mozda postoji volja da se rese neke ekoloske stvari i pravila ponasanja da ne trujemo vise sami sebe i svoju okolinu.Sve zavisi od coveka i ljudi koji su u udruzenju , opstini i na polozajima ,svesti i savesti gradjana...
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #39 poslato: Новембар 12, 2014, 10:19:39 »

http://www.youtube.com/watch?v=EinWZL54jH0
Sačuvana
ProfiHunter
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1345



E-mail
« Odgovor #40 poslato: Новембар 15, 2014, 07:56:38 »

Treba pokusati  i biti savestan , a ne odrecan.Ljudi i narod uredjuju zemlju , drustvo i primenu zakona. pa se angazujte malo da vidimo kako ce da reaguju inspekcijske i druge sluzbe...Ne znamo nista unapred sta moze da se desi, mozda postoji volja da se rese neke ekoloske stvari i pravila ponasanja da ne trujemo vise sami sebe i svoju okolinu.Sve zavisi od coveka i ljudi koji su u udruzenju , opstini i na polozajima ,svesti i savesti gradjana...

Pa pokusavali smo sve to jedno 10,15 godina i sta smo uspeli da uradimo,nista bas,iz razloga sto ovo sto ste pominjali na kraju posta a to je savest i svet koji nepostoji kod nas,tako da izgleda da kod nas se samo razume i deluje batina i bic ili diktatura,nista vise,nije za nas uopste nikakva demokratija jer je mi totalno pogresno razumemo tj naopako sve.

Garantujem i tvrdim da u nasoj lepoj zemljici je savest i svest ne na poslednjem mestu nego jos daleko iza toga,a slozicemo se da od toga sve pocinje.Licno se mi ponasamo kako bi trebalo al to je kap u moru tako da se to vidi samo kod nas na jako maloj povrsini  i nije uopste merodavno sire gledano.
Ko god ima volje da nesto promeni ili uradi kako treba i kako je normalno odmah se pojave budale u pravom smislu reci i sve to obesmisle na samo njihovom izopacenom humoru kojim samo dvorske lude mogu da se smeju,a takvih nazalost ima svuda pa i ovde.
Sačuvana

Lako je stici do vrha,mnogo je teze  tu i ostati
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #41 poslato: Фебруар 09, 2016, 04:58:22 »

                        U mnogim zemljama Evrope poslednjih decenija doslo je do velike ekspanzije divljih svinja na nova stanista I podrucja.Ovo eksplozivno sirenje populacije predstavlja limitirajuci  factor poljoprivrednoj proizvodnji ,a visine nastalih steta problem poslovanju korisnicima lovista.Njeno prisustvo u svim ekoloskim nisama I zonama rasprostranjenja divljaci  ima negativan  predatorski uticaj na odnose medju vrstama do granicnih vrednosti opstanka pojedinih vrsta.Sve ove ekoloske promene I trendovi kretanja divljaci desavaju se  proteklih godina u lovistima Srbije ,bez znacajnih reagovanja  institucija koje prate lovstvo kao privrednu granu odrzivog upravljanja divljaci u prirodi.
                        U  zavisnosti od stanista na kome zivi divlja svinja ima dnevne potrebe za hranom  u kolicini od  4kg po grlu, u razlicitoj zastupljenosti biljne I animalne hrane.U razlicitom godisnjem dobu  prenamnozena  populacija u vise krda od 10-20 jedinki  na odredjenom prostoru postaje ekosistemski problem u znacaju njihovog prehranjivanja.Glavni uticaj d.svinje  na zivotnu sredinu ima rivenje prostora sumskih I poljskih stanista po kojima se krece.U  Belorusiji prof.KOZLO je procenio da d.svinja od proleca do jeseni dnevno prerije 120m2/dan, sumskih I pasnih povrsina, a da to godisnje iznosi oko 4,5 ha po grlu.On je takodje preracunao za povrsinu Bjalovezskog podrucja od 79000ha, da d.svinje godisnje preriju 1.410.000m3 sumskog zemljista.
To je znacajna vrednost u pogledu humifikacije zemljista I obnovi I podmladjivanju suma  ekonomsim plemenitim vrstama, ali u nasim uslovima I pretnja nekontrolisanom sirenju  invazivnih korovskih vrsta drveca.Ekoloski ona pri rivenju ima uticaj na smanjenje broja miseva , ali takodje veliki negativan uticaj na ptice pevacice I druge korisne ptice I koke koje se gnezde pri zemlji u sumskim biotopima.
                        Narociti negativan uticaj odrazava se u borealnim stanistima Tetraonida sp.,gde su po Timofijevu u podrucju Perijeslawsku usled predacije gnezda od strane d. svinja ,brojnosti M.tetreba-ruzevca  smanjila za 70%,a V.tetreba-gluhara za 40-45% za godinu dana u prolece 1975god. U Hrvatskim sumama Gorskog kotara  Dr.Josip Malnar -2005god.,navodi divlju svinju kao glavnog uzrocnika za nestanak V.tetreba  I sumskih koka,unistavajuci im gnezda sa jajima,pilice I nedorasle ptice cime drasticno smanjuje ili unistava prirast, a rivenjem pevalista na 1150mNV,dovodi do trajnog napustanja  gnezdjenja I predela.Poredjenjem brojnog stanja d.svinja u Gorskom kotaru(Susnik,2004) I Sloveniji (M.Cas,2010g),za 20godina od 1985-2005 populacija je porasla za preko 300%, a broj V.tatreba u Smrekovij dragi se smanjio na svega 2 jedinke.
                      U medjusobnim odnosima sa drugim vrstama papkara u lovistu I podrucju d.svinja ima visok stepen konkurentnosti  za hranom u jesenjem I zimskom periodu  prema srnecoj I jelenskoj divljaci, a  u prolece  za  vreme lanjenja deluje kao predator na tek olanjenoj lanadi  I teladi, a veca krda proteruju divljac  sa pasnih povrsina, stvarajuci stres  I negativan uticaj na grla u razvoju skeletal  I rogovlja.Kod muflonske divljaci. narocito u ogradjenim lovistima d.svinje cine osetne stete na smanjenju prirasta, pa cak I do unistenja celokupne jagnjadi,prozdiranjem u prvih 7 dana po rodjenju,sto potvrdjuju nasa iskustva u Istocnoj Srbiji u lovistima Dubasnica I Alija.Preduzimanjem mera  totalne redukcije d.svinja, prirast  muflonske  I  lopatarske divljaci se u potpunosti  rehabilitovao.
                   Za sitnu divljac (jarebicu,fazana I zeca),d.svinja postaje predator jer se siri  u poljska lovista agriculture I u tako izmenjenim  I za nju neprikladnim uslovima po nama, nalazi idealnu zivotnu sredinu sa dovoljno hrane, sklonista I mira , ali ekonomski negativnog efekta I neopravdanog  postojanja.U stanistima sitne divljaci ,ona svojim rivenjem po pasnjacima I livadama u manjim I vecim krdima unistava gnezda sa jajima I mlade zeceve,cime znacajno smanjuje prirodni  prirast ,zbog cega je njeno prisustvo u takvim lovistima nedopustivo.V.Hanus(1994),navodi nalaz odstreljenog vepra od 80kg,u okolini fazanerije-poligona,koji je u zeludcu imao 12 fazancica starih 6-8nedelja.
                   Ekoloski negativan uticaj d.svinje na staniste ogleda se u prenosenju korovskih invazivnih biljaka u prirodna stanista planinskih pasnjaka lekovitog bilja,borovnice, maline ,zasticenih biljnih I dr.borealnih vrsta u zasticenim prirodnim dobrima Kopaonika, Golije ,Tare I drugih planina Srbije.
Sačuvana
Stranice: 1 2 [3]   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: