DOBAR POGLED ŽELI VAM VAŠ LORIST TIM.
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

 
Napredna pretraga

161435 poruka u 7285 tema- 6989 članova - Poslednji član: Zaboravljeni_lovac

Децембар 15, 2019, 06:38:36
Novi SadBeogradNišValjevoPrištinaBanja LukaPodgorica
Prvi srpski lovački forumLoristKrupna divljač (Urednik: swift)Bezoar kozorog-Capra aegagrus
Stranice: 1 ... 5 6 [7]   Idi dole
Štampaj
Autor Tema: Bezoar kozorog-Capra aegagrus  (Pročitano 38274 puta)
samostrel 007
Senior
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 315


E-mail
« Odgovor #90 poslato: Јануар 29, 2018, 06:12:02 »

Lorist akcija:Ponovno naseljavanje  po primeru drugih
ALPSKI KOZOROG PONOVO ZIVI U ALPIMA
LJudskom brigom i upornoscu ,marljivim deceniskim radom,celicnom disciplinom i podrskom celnih ljudi u politickom vrhu ;jedna zemlja je uspela da na svoje prostore vrati i omoguci opstanak zivotinji koja je bila istrebljena sa prostora Svajcarskih Alpi a i sire.
Pise :Vasovic Dragan   
Podstaknut pisanjem svog prijatelja i velikog entuzijaste Ljubise Marinovica i na njegovu inicijativu odlucih se da presavijem list i upotpunim njegovo pisanje  o Alpskom Kozorogu  i nasoj javnosti iznesem svoje znanje u nadi da ce neko razumeti samu poruku ovog teksta i pozeleti da pokrene to isto ,sto je u mnogim zemljama pokrenuto pre vise od sto godina.
Alpski  kozorog(Capra Ibex)je u svim Alpskim oblastima tokom srednjeg veka bio glavna divljac i lovina ljudi iz tog perioda.Smatran je kao mistriozno bice sto je jos vise povecavalo ljudski nagon u lovu za njim. Sve to je i dovelo da ova vrsta u toku sedamnaestog veka skoro i nestane sa ovih prostora.U to vreme nepismenost i sama obrazovanost tadasnjeg zivlja ,bila je primitivnog nivoa. Posebno u takvim brdovitim i Alpskim oblastima gde su ljudi smatrali da je svaki deo tela ove zivotinje,svet i lekovit,tako da je sve od krvi preko kostiju do same dlake iskoriscavano u tadasnje medicinske svrhe.Takvim shvatanjima i samim delima doslo je do istrebljenja ove vrste sa svih podrucja Alpa izuzev Italijanskog dela Alpa-Gran Paradiso,gde je ostalo svega stotinak grla.
Gledajuci i posmatrajuci sve to sa danasnjeg aspekta,savremen i civilizovan covek donekle to moze i da razume ali nazalost nase civilizovano covecanstvo se i u sadasnje vreme susrece sa takvim stvarima gde u pojedinim delovima sveta,pojedinim zivotinjskim vrstama i dalje preti izumiranje i istrebljenje izazvano ljudskim faktorom.Kako i u danasnje vreme tako i u ondasnje,postojali su neki ljudi,neki iskonski zaljubljenici u prirodu,ljudi koji su sve to pratili i imali zelju i volju da tom sakacenju neduznih zivotinja stanu na put i zauzmu se da se Capra Ibex stavi pod strogu zastitu kao zivotinja na ivici opstanka.Sa istim ciljem i pogledom,udruzenim snagama su gospodin Josef Zumstein i Albert Girtanner te davne 1820 te,uspeli da ubede tadasnje vlasti da preostali fond Alpskog kozoroga u oblasti Gran Paradiso stave pod strogu zastitu.Pocetkom 1821 god. je Capra Ibex u kompletnom regionu Hauses Savoyen stavljen pod strogu zastitu i proglasen zasticenom vrstom.Daljim programom same zastite i ponovnog naseljavanja Ibexa na sva ona stanista gde je i ranije obitavao ,uspesnim ali dugogodisnjim i mukotrpnim radom i zalaganjem se uspelo sa odrzavanjem i uvecanjem brojnosti u svim Alpskim oblastima.Danas se sa ponosom moze istaci da je ovaj dragulj Alpa ponovo ovladao planinama i vazno je naglasiti da upravo sve danasnje kolonije Ibexa poticu od tih preostalih stotinak grla iz Gran Paradiso.
Svajcarsko ministarstvo Kantona Graubünden je u to vreme u vise navrata pisalo molbe i zahteve za odobrenje uvoza Ibexa iz Italije u Svajcarsku ali  tadasnji kralj Viktor Emanuel lll to Svajcarcima nikako nije hteo da dozvoli.Svajcarcima je to bilo neprihvatljivo i ne sedeci skrstenih ruku vremenom su pronasli vezu preko koje bi mogli iz Italije da prokrijumcare zive zivotinje u Svajcarsku.Odobrena i investirana od samog vrha ministarstva, ta radnja je i sprovedena u delo. 1905 Svajcarci su ilegalno uspeli da preko granice prokrijumcare nekoliko mladunaca koje su smestili u Zoopark u blizini St.Gallena.Mladuncad je u pocetku odgajana na cuclu. U toj zasticenoj zoni Svajcarci su uspesno odgajali i uvecavali stado Ibexa dabi vec 1911 mogli sa po nekim parom da pocnu i naseljavanje u drugim mestima.1915 god.pocinje se sa gajenjem Ibexa i u Zooparku kod Interlackena gde je jedan par kozoroga doveden iz ST.Gallena dabi odmah zatim bilo dozvoljeno dovodjenje jos jednog para upravo iz Gran Paradisa.Moze se istaknuti da sve danasnje kolonije Alpskog kozoroga koje zive na prostorima Svajcarskih Alpi poticu upravo iz dva uzgajalista i to jedno Peter i Paul kod St.Gallena i drugo Harder kod Interlackena.Ponovna naseljavanja su politicki cvrsto podupirana tako da se kroz propagandu stvarala sve jaca volja i zelja kod samog stanovnista za uspesnim opstankom Ibexa i sam takav pristup je menjao svest ljudi dabi se na kraju ta inicijativa i omasovila i svi su podsticajno ucestvovali u tome.
Sta su Svajcarci postigli sa time ? MNOGO !!!
Kao prvo ;uspeli su da jedno predivno stvorenje vrate i zadrze u svojim Alpskim delovima. ! S` time su obogatili svoju floru i faunu. ! Milioni franaka im se danas sliva u budzet sto od turista zeljni da se priblize i posmatraju ova divna stvorenja, !sto od lovnog turizma, ! sto od prodaje zivih zivotinja. !! Dalje i ne moram da nabrajam. !!¨
Kako to SADA ! izgleda  lako i jednostavno i logicki razmisljano ; Alpski kozorog  je tu u svom prirodnom stanistu gde je vekovima obitavao. ! a pritom od coveka ne trazi ama bas nista,niti sam, covek ima neku obavezu oko njega.Postoji li nesto bolje,nesto sto je bogom dato a covek treba uz nesto malo truda da kasira novac od mase turista koji bi u prvom redu hteli ovog prelepog dragulja samo da posmatraju i fotografisu.
Svajcarci danas ponosno mogu da se pohvale sa imponzantnim brojem grla od 17.200.Italijani imaju 13.500.U Austriji je ponovno naseljavanje odpocelo 1926 god.i danasnja brojnost iznosi 4500 grla.Francuzi imaju oko 10.000 gde najveci broj obitava u Nacionalnom parku Mercantour.Nemci su sa naseljavanjem poceli tek 1936 i imaju nekoliko manjih kolonija na svom prostoru gde ukupni broj iznosi svega 300 grla dok nase najblize komsije Slovenci broje 400 grla.Po nekoj evidenciji danasnji broj grla Alpskog kozoroga u celokupnoj Alpskoj oblasti broji oko 46000.
I u danasnje vreme covek igra veliku ulogu u daljem naseljavanju Ibexa i samom opstanku kao i zadrzavanju na novim stanistima.Samostalna mogucnost sirenja areala i zauzimanja novih prostora je nemoguca jer  se nazalost covek ponovo isprecio na tom putu sa svojim saobracajnicama,gradovima i infrastrukturama.Svajcarska kao zemlja sa jako brojnom populacijom Ibexa u saradnji sa ostalim evropskim zemljama pomaze naseljavanje Ibexa van svoje teritorije.Jedan veoma domisljati lovocuvar je davne 1938 god.je uspeo da osmisli zamku za masovno hvatanje zivih kozoroga,sto je umnogome olaksalo i omogucilo brze naseljavanje i prebacivanje zivotinja u druge regione.Jos bitnije je, da su direktno mogle vec divlje zivotinje da se eksportuju,umesto onih poludivljih iz Zooparkova.Kolonije su u svakom slucaju nastavljene da se dopunjavaju zivotinjama iz Zooparkova i to uglavnom zenskom populacijom.
Sam zivot Ibexa se u Alpima odvija na visinama izmedju suma i lednika.Zimi obitava u nizim predelima dok se leti penje do maksimalnih visina u potrazi za socnom ispasom na Alpskim livadama.Stado Ibexa se sastoji od 10-20 grla gde su majke sa mladima.Pored ovakvih stada formiraju se i manje stabilna stada gde obitavaju mladji jarci koji jos nisu stasali u odrasle.Stari kozorozi zive pojedinacno.Capra Ibex ima u proseku duzinu tela od 150cm i visine u plecima do 90 cm.Dok jarcevi imaju imponzantne u nazad zakrivljene rogove duzine i preko 1m,zenke imaju kratke i jedva zakrivljene rogice.Masa tela kod zenki je oko 40 kg,dok jarcevi znaju prebaciti i stotku i zivotni vek im moze biti i preko 20 god.Sezona parenja kod Alpskog kozoroga se odvija u Decembru i Januaru ali vec krajem leta i u toku jeseni pocinju rivalske borbe medju jarcima radi uspostavljanja hijerarhije pred parenje.Odrasli muzjaci i oni koji su polno zreli pokusavaju da osvoje zensku stranu i tako preuzmu totalnu kontrolu nad celim stadom.Jarci po pravilu treba da su najmanje sest godina starosti da bi uopste imali neku sansu da prezive te suparnicke borbe i pritom osvoje odnosno zadrze neki od harema.Od samog pocetka parenja pa preko zime jarci ostaju uz svoj harem,gde se zatim odvajaju i pocinju usamljenicki zivot.Nakon parenja oplodjene jedinke nose u pravilu izmedju 5 i 6 meseci gde zatim na svet dolazi jedno a dosta redje dva mladunceta.Mladuncad su od samog rodjenja sposobna da sama hodaju dok dojenje traje do 1 god.Sami rogovi kod kozoroga neprestano rastu,tokom celog zivotnog doba.Sluze im za borbu,cesto i za podupiranje svoje teske glave a i radi cesanja.U prolece im opada dlaka i preoblace se u letnju odoru.Promena klime i globalno zagrevanje cele planete se zadnjih godina veoma pozitivno odrazila na sam prirast Ibexa,kao i kod drugih srodnika.U Alpskim podrucjima zime i snegovi nisu kao ranijih godina i posebno su bitna proleca gde se snegovi ranije tope i omogucavaju kozorozima raniji pocetak sa ispasom,sto je posebno pogodovalo snosnim zenkama.Blaze zime i raniji pocetak proleca veoma bitno uticu i na rast rogovlja kod jarceva.Rogovi kod Ibexa svake godine na kraju periodnog razvoja formiraju jedan tamni prsten sto nam odaje godisnji rast i starosnu dob kod  kozoroga.Rast rogova kod Ibexa nije svake godine isti,na sta najvise utice sama godina tj.dali je zima bila jaka i duga odnosno blaza i kraca.Samo formiranje Keratina u rogovlju kozoroga u velikoj meri zavisi upravo od ranijeg pocetka proleca.Ibex nije kao divokoza koja nemiruje i stalno je u pokretu.Oni su vise lenji i netrude se bespotrebno da se pokrecu sto im pomaze u ocuvanju energije.U zimskom periodu pri velikim snegovima i niskim temperaturama i samoj oskudici hrane Ibex regulise i prilagodjava svoj zivotni ritam tako sto trosi rezervne masti nakupljene tokom godine.Sam ritam otkucaja srca,reducira i smanjuje cak i vise od polovine nego u toplijem periodu godine.Samim tim  smanjuje i svoju telesnu temperaturu sto je veoma bitna strategija u samom prezivljavanju.Na kraju duge i hladne zime kozorog  zivi od svojih rezervi i sto pre Alpske trave pocnu sa rastom s`tim ce kozorog  poceti u sebe da unosi vazne proteinske sastojke i pritom i rogovi pocinju brze sa rastom.Kozorog moze da oboli od jednog vida slepila koje je visoko prenosno i neizlecivo.Slepe zivotinje nisu u stanju da prezive i skapavaju od gladi ili zavrsavaju survavajuci se sa visokih litica.U Svajcarskoj je formirano drustvo Biologa i naucnika koje vise od 50 god.svakodnevno prati zivot i stanje medju kozorozima.U jednoj Svajcarskoj oblasti obitava osam kolonija kozoroga gde se svako odstreljeno grlo detaljno proucava i sve se dokumentuje u arhivu.Samim takvim prilazom, radom i vodjenom statistikom se na vreme uvidja svaka promena u vitalitetu jedne kolonije.Biolozi su za sve ove godine,jedinstvenim sakupljanjem podataka ,uspeli da stvore bazu od 8000 pregledanih primeraka.Statistickim kontrolama je ustanovljena pojava incesta kod pojedinih grupa sto lose utice na dalji razvoj populacije.Da bi se to izbeglo,vrsi se prebacivanje kozoroga iz jedne oblasti u drugu.Sa tim se unosi sveza krv i druga genetika.
Ranije sam smatrao da je ovim Alpskim draguljima nemoguce prici i da su previse oprezni ,sve dok se nisam uverio da to bas i nije tako.Kozorog potice iz familije koza i sa svojim mnogo masivnijim telom nego divokoza vazi za dobrog i veoma spretnog penjaca.Cesto su na samim vrhovima litica odakle imaju perfektnu preglednost na okolinu.Lovcu a i samom zaljubljeniku u ove zivotinje je potrebno prilicno vremena i strpljenja koje mora da se upregne sa fizickom i  kondicionom sposobnoscu dabi pronasao kozoroge.Tako krstareci dogledom po krsovitim pejzasnim vencima  odjednom se ispred sociva pojavi njihov gazda,koji nas vec neko vreme posmatra,odavno nas vec primetivsi.Posmatrajuci ih tako vremenom,bez nekih naglih pokreta i bespotrebnog  uznemiravanja,uspevao sam da pridobijem njihovu naklonost i poverenje sto mi je omogucavalo visesatno posmatranje.Desavalo mi se da danima posmatram istu grupu jarceva i svaki put su mi dopustali da im se sve blize i blize priblizim.Svaki put kad preteram u prilazenju opominjali bi me mocnim prhtanjem kroz nozdrve ali su mi ipak dopustali da pridjem i da se mirno smestim na cak dvadesetak metara od njih.Satima bih tu u njihovoj blizini sedeo dok bi se oni izlezavali u popodnevnom odmoru.Osecaj je predivan i odjednom predvece mocni bradati petnaestogodisnjak sa imponzantnim rogovima i masovitim misicavim telom,polako ustaje i laganim hodom prolazi pored mene,povremeno zastajkujuci dabi me jos jednom dobro osmotrio i prostudirao i tako u pratnji ostalih ode na uzvisenu livadu na vecernje obedovanje.
Lov u Svajcarskoj na kozoroga je poceo da se sprovodi polovinom sedamdesetih godina proslog veka.Vremenom je ustanovljeno prenamnozavanje populacije i dolazilo je do nastanka steta na sumi i zemljistu prouzrokovane klizistima i odronima.Kvota odstrela Ibexa na godisnjem nivou se krece oko 1000 grla na celokupnoj teritoriji Svajcarske.Glavni i odgovorni ljudi na terenu i lovnim revirima su Lovocuvari.Oni nemaju nimalo lak zadatak ali ga skoro svi sprovode maksimalno korektno i savesno.Najvece kolonije kozoroga obitavaju u kantonu Graubünden i Wallis.U samo ova dva kantona zivi oko 5000 primeraka dok Tessin,Bern i St.Gallen broje preko  9000.Lov na kozoroga u CH se odvija od 1.09 pa do 30.11 zavisno od kantona.Svaki kanton koji gazduje ovom vrstom divljaci duzan je da pred lovnu sezonu preda(BAFU)svoj plan odstrela i saceka odobrenje za sprovodjenje plana.Osnova za planski odstrel se odredjuje po raportu lovocuvara koji je preko cele godine duzan da pomno prati prirast i uopste samo stanje jedne kolonije.Na osnovu njegove procene se i pravi plan odstrela.Plan odstrela kao i uslovi samog odstrela se razlikuju od kantona do kantona gde svaki kanton ima svoj zakon.Primera radi :dabi jedan lovac u kantonu St.Gallen mogao da se oproba u lovu na kozoroga duzan je dase predhodno obuci za takav lov u vidu pohadjanja kursa. Dalje,sam lov nije moguc bez pratnje lovocuvara gde se strogo vodi racuna o odabiru grla za odstrel.Kanton Graubünden sa svojim zakonom ne dozvoljava turisticki odstrel kozoroga i smatraju da na odstrel imaju pravo samo domaci lovci iz tog kantona.Inace kanton Graubünden je po povrsini zemljista najveci kanton u Svajcarskoj sa brojem stanovnika od 195866.Obiluje ogromnim sumskim prostranstvom i zivotinjskim bogatstvom.Kanton koji se prostire na 7105 kvadratnih kilometara.Kanton koji broji 7000 lovaca gde bi naklasio da je u lovnoj 2016 god. u lovu na visoku divljac mesto uzelo oko 5500 lovaca od toga 218 lovkinja.2016 je odstreljeno neverovatnih 3501 komad jelenske divljaci gde na celoj povrsini kantona obitava oko 16000..Srnece 3393 i Divokoze 3022.Lov na visoku divljac u ovom kantonu traje samo 21 dan i odvija se u mesecu Septembru.Lov na Kozoroga traje od 04-31.10.Jelenska divljac  zajedno sa srnecom je zadnjih godina u velikoj ekspanziji  sve zahvaljujuci toplijoj klimi sto i nije slucaj sa divokozom koja je u stangaciji.Njihova brojnost se u jesen na osnovu prolecnog broja podize za cak 1/3.Moram da naglasim da se u kantonu Graubünden nalazi i prirodni rezervat koji pokriva teritoriju Unterengadin i Val Müstair.U njemu obitava 1900 Jelenske divljaci.Divokoza 1700,Kozoroga 300 a tu su i 6 parova Surog Orla i nekoliko parova Bradatog Lesinara.Godisnje rezervat poseti oko 150000 turista.Sta jos reci i dali je potrebno jos nesto naglasavati, osim da mi se ovo naslo na putu i bilo je nezaobilazno  a da se ne navede.
Vracajuci se glavnom junaku mogu citaoce ovog teksta da obradujem cinjenicom da kanton Wallis zakonski dozvoljava da bilo koji turisticki lovac dodje i izvrsi odstrel kozoroga,naravno uz nadoknadu od vise hiljada franaka.Napomenuo bih da je to treci kanton u Svajcarskoj po povrsini zemljista.Broji oko 2500 lovaca u dvadeset razlicitih udruzenja.Godisnji odstrel kozoroga je oko 200 grla sto u principu iznosi da svaki Waliski lovac ima pravo na odstrel svakih 8-10 god.Po ustanovljenom porastu populacije Ibexa u ovom kantonu je na razmatranju donosenja novog zakona gde bi se kvota odstrela podigla na 400 do 500 grla godisnje.U tom slucaju bi svaki lovac na svakih 5 god. stekao pravo na odstrel.Sve u svemu jedno pravilo vazi za sve kantone a to je da se u planskom odstrelu predvidi uvek vize zenki nego jarceva.Razlog tome je ;da je brojnost zenki dosta veca kao i sto je sam razvoj kod zenki dosta brzi.Ustanovljeni su cesti gubici muskih grla usled dugotrajnih i iscrpljujucih borbi ,kasnije parenje i same zime.Mladuncad i majke predvodnice su zasticene odstrelom.Dabi jedna kolonija bila jaka  i vitalna upravo su bitni zdravi i zreli jarcevi.Sam odstrel se izvrsava retko ispod 200 m gde se preporucuju razantni kalibri tipa 7mm rem mag i 300 win magnum.Pored dobre i kvalitetne obuce i odece ,kondicija i izdrzljivost su na prvom mestu.
Samoinicijativno i preko svojih prijatelja sam stupio u kontakt sa ljudima iz Wallisa koji pored lovocuvara rade i u upravi lovstva.Postavio sam pitanje o mogucnosti dobijanja tj.kupovine zivih kozoroga,radi naseljavanja na prostore Srbije a takodje nekadasnja njegova stanista.Oni  bi nam rado izasli u susret i podrzali nase zalaganje i trud u tom poduhvatu.Medjutim postoji sa njihove strane stroga zakonska regulativa koja mora i propisno da se sprovede dabi se uslo u samu proceduru.Njihov zakon u slucaju hvatanja zivih jedinki i prebacivanja van svojih teritorija potrazuje jasan nacrt plana sa svim bitnim faktorima radi uspesnog izvodjenja samog projekta.To znaci dabi nase vlasti bile duzne  da upute molbu njihovom ministarstvu,o odobrenju i uvozu zivog kozoroga u Srbiju iz nama navedenih razloga.Po primanju molbe oni bi trebalo da nasima posalju formular sa njihovim zahtevom ; koje radnje su nasi duzni da odrade i da ispune njihove navedene uslove dabi moglo dalje da se nastavi sa programom..Po kompletnoj  pripremljenoj dokumentaciji  sa jasnim planom  i programom naseljavanja i gazdovanja nase vlasti bi trebalo kompletnu dokumentaciju da proslede njihovim nadleznima.Po dobijanju dokumentacije njihovo ministarstvo zaduzeno za tu funkciju ce sa clanovima svoje komisije izvrsiti zasedanje i temeljno prostudirati i sagledati sve moguce faktore koji uticu na sam ishod citavog projekta.Ako procene da mi ispunjavamo sve uslove po pitanju molbe,daje se njihova saglasnost i dokumentacija se salje dalje u Bern pred glavnu komisiju koja bi trebalo zvanicno da da odobrenje ili  suprotno tome ako utvrdi neke nepravilnosti i propuste.Predoceno mi je da iz dosadasnjeg iskustva naseljavanje ispod 10 grla nema smisla.Savetuju od 10-15 grla i cena je oko 2000 Fr po grlu.Eto kako to rade strogi Svajcarci  i kako mi je jasno predoceno  da ih novac ne interesuje i od posla nema nista ako oni utvrde da njihove zivotinje nemaju buducnost i opstanak.Sto se tice Jelenske divljaci  i Divokoza vazi isto pravilo samo druge cene.
Kako zavrsiti ovaj tekst i sta reci za sam kraj ?! Posle ovoga ostaje nada da ce ovaj tekst izaci u javnost i biti procitan od strane ljudi koji teze evropskim standardima.Ljudi koji imaju cilj,ideju,zelju i volju da nesto pokrenu a samim tim i promene u nasoj zemlji.Prosavsi mnoga evropska mesta a i dalje uvideh da oni nemaju nesto toliko bolje i lepse nego mi ali oni imaju kulturu ,jasan stav i cilj samog napretka gde se borba nevrsi pojedinacno nego udruzenoscu.Dokle cemo vise dozvoljavati da budemo odbacivani i ispod drugih ?!Zar je nama potrebno da nas neko strani vodi i upravlja u onim najprostijim smerovima i sferama zivota. ?Treba li neko drugi da nam otvori oci i ukaze na lepote nasih planina ?,na neiskoriscenost postojecih prirodnih resursa ?!.Treba li neko da nas uputi u valorizaciju nasih krseva i kamenjara prisustvom tih vrsta ?.Treba li drugi da nam skrene paznju na nasa blaga Kopaonika,Golije Cemerna,Tare ,Suve i Stare planine ?.Pitam se dali je moguce da u nasoj lepoj zemlji punoj intelektualnih i pametnih ljudi ne postoji covek sa programom i strategijom koji ce pokrenuti masinu  za iskoriscavanje svih onih postojecih resursa koji trule i propadaju ostavljeni i zaboravljeni tu na sam dohvat ruke.
Kroz tekst videsmo i naucismo !saznasmo kako se sta radi i koje su nam mogucnosti.Ostalo je sve na nama.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #91 poslato: Јул 06, 2019, 02:12:35 »

Ранг Опис:
Алпски козорози су ендеми за Европу, гдје је њен природни распон Алпе Француске, Швицарске, Аустрије, Њемачке и сјеверне Италије. Уведен је у Словенију и Бугарску. , са изузетком становништва у Националном парку Гран Парадисо (Италија), све садашње популације потичу од поновног увођења или увођења. Иако се распон козорога повећао током прошлог стољећа као резултат транслокација и природне колонизације, његова расподјела је још увијек прилично неуједначена у Алпама. Појављује се од 500 до 3.000 м. У Аустрији све садашње популације потичу од поновног увођења, иако не увијек у некадашње или чак погодно станиште. Прва колонија је поново успостављена 1924. године у долини Блухнбацх (планине Хаген), а друга 1936. године, даље на истоку у Вилдалпен-у, тако да је до 1988. године ца. 740 козорог је ослобођен (Бауер, 1991). До деведесетих година, ова врста се сада налази у долини Бхихнбацх (планине Хаген), у северним Алпама у Вапненцу, у долинама Пица и Каунера у Тиролу, иу Штајерској (масив Хоцхлантсцх). У Француској се углавном налази у источном дијелу Алпа. Четири популације коза су поново успостављене у Немачкој до 1990-их. Први увод је направљен у Коенигсее (Берцхтесгаден) 1936. са 24 животиње. Оснивачи су дошли из долине Аоста (Италија), из Петра и Павла, те из берлинске и мунцхенске зоолошке вртове. Животиње су се након неколико година распршиле у аустријски Блуебацхтал. Године 1951, популација је знатно смањена након избијања шарка саркоптика, али се од тада број полако повећава. Становништво заузима немачко-аустријску границу, зимује у Аустрији и лети у Баварским Алпама у Немачкој. Друга популација је основана у Јацхенау, дјелимично као резултат имиграције једног мушкарца из аустријске колоније у Баецхентал, допуњена са четири животиње из швицарских оснивача 1967. године. 1990-их; међутим, његов опсег је веома ограничен и постоји мали потенцијал за проширење. Мала колонија у Обераудорфу била је резултат поновног увођења 1963. године, које се није распршило. Он је сада ограничен на површину од око 100 ха, а шумари га сматрају проблемом због превелике употребе. Још једна мала, ограничена популација се успоставила природним расипањем из Аустрије, али њена величина није позната. Ибекс су средином осамдесетих година уведени у планине Рила у Бугарској (Атлас сисаваца Бугарске). У Италији, поновно увођење, у комбинацији са неким спонтаним миграцијама из сусједних земаља, повећало је подручја са козорога, али је његова дистрибуција још увијек прилично дисконтинуирана у Алпама.

Rang Opis:
Alpski kozorozi su endemi za Evropu, gdje je njen prirodni raspon Alpe Francuske, Švicarske, Austrije, Njemačke i sjeverne Italije. Uveden je u Sloveniju i Bugarsku. , sa izuzetkom stanovništva u Nacionalnom parku Gran Paradiso (Italija), sve sadašnje populacije potiču od ponovnog uvođenja ili uvođenja. Iako se raspon kozoroga povećao tokom prošlog stoljeća kao rezultat translokacija i prirodne kolonizacije, njegova raspodjela je još uvijek prilično neujednačena u Alpama. Pojavljuje se od 500 do 3.000 m. U Austriji sve sadašnje populacije potiču od ponovnog uvođenja, iako ne uvijek u nekadašnje ili čak pogodno stanište. Prva kolonija je ponovo uspostavljena 1924. godine u dolini Bluhnbach (planine Hagen), a druga 1936. godine, dalje na istoku u Vildalpen-u, tako da je do 1988. godine ca. 740 kozorog je oslobođen (Bauer, 1991). Do devedesetih godina, ova vrsta se sada nalazi u dolini Bhihnbach (planine Hagen), u severnim Alpama u Vapnencu, u dolinama Pica i Kaunera u Tirolu, iu Štajerskoj (masiv Hochlantsch). U Francuskoj se uglavnom nalazi u istočnom dijelu Alpa. Četiri populacije koza su ponovo uspostavljene u Nemačkoj do 1990-ih. Prvi uvod je napravljen u Koenigsee (Berchtesgaden) 1936. sa 24 životinje. Osnivači su došli iz doline Aosta (Italija), iz Petra i Pavla, te iz berlinske i munchenske zoološke vrtove. Životinje su se nakon nekoliko godina raspršile u austrijski Bluebachtal. Godine 1951, populacija je znatno smanjena nakon izbijanja šarka sarkoptika, ali se od tada broj polako povećava. Stanovništvo zauzima nemačko-austrijsku granicu, zimuje u Austriji i leti u Bavarskim Alpama u Nemačkoj. Druga populacija je osnovana u Jachenau, djelimično kao rezultat imigracije jednog muškarca iz austrijske kolonije u Baechental, dopunjena sa četiri životinje iz švicarskih osnivača 1967. godine. 1990-ih; međutim, njegov opseg je veoma ograničen i postoji mali potencijal za proširenje. Mala kolonija u Oberaudorfu bila je rezultat ponovnog uvođenja 1963. godine, koje se nije raspršilo. On je sada ograničen na površinu od oko 100 ha, a šumari ga smatraju problemom zbog prevelike upotrebe. Još jedna mala, ograničena populacija se uspostavila prirodnim rasipanjem iz Austrije, ali njena veličina nije poznata. Ibeks su sredinom osamdesetih godina uvedeni u planine Rila u Bugarskoj (Atlas sisavaca Bugarske). U Italiji, ponovno uvođenje, u kombinaciji sa nekim spontanim migracijama iz susjednih zemalja, povećalo je područja sa kozoroga, ali je njegova distribucija još uvijek prilično diskontinuirana u Alpama.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #92 poslato: Јул 06, 2019, 02:18:59 »

Станиште и екологија:
Алпски козорог обично настањује отворена стјеновита станишта на великој надморској висини, изнад линије дрвећа. Пожељне су стрме, јужно окренуте падине са храпавом топографијом и травнатом вегетацијом. Испод линије дрвећа, на нивоима субалпине, козорог се налази само у отвореној, сунчаној шуми која је испресијецана каменим изданцима. Ова врста је дневна, али најактивнија рано ујутро и касно поподне. Живећи на планинским пашњацима, једу траве и неке дрвенасте биљке. Они мигрирају сезонски на различите висине, проводећи оштрије зимске мјесеце на средњим висинама. Животиње се јављају у материнским стадима од 10-20 чланова, док мужјаци лутају солитарно или у момачким групама. Женке гестирају око 170 дана и обично носе једно дијете по трудноћи. Женке су сексуално зреле за 18 месеци, а мужјаци су зрели 2 године. Животни вијек врста је обично 10-14 година.

Stanište i ekologija:
Alpski kozorog obično nastanjuje otvorena stjenovita staništa na velikoj nadmorskoj visini, iznad linije drveća. Poželjne su strme, južno okrenute padine sa hrapavom topografijom i travnatom vegetacijom. Ispod linije drveća, na nivoima subalpine, kozorog se nalazi samo u otvorenoj, sunčanoj šumi koja je ispresijecana kamenim izdancima. Ova vrsta je dnevna, ali najaktivnija rano ujutro i kasno popodne. Živeći na planinskim pašnjacima, jedu trave i neke drvenaste biljke. Oni migriraju sezonski na različite visine, provodeći oštrije zimske mjesece na srednjim visinama. Životinje se javljaju u materinskim stadima od 10-20 članova, dok mužjaci lutaju solitarno ili u momačkim grupama. Ženke gestiraju oko 170 dana i obično nose jedno dijete po trudnoći. Ženke su seksualno zrele za 18 meseci, a mužjaci su zreli 2 godine. Životni vijek vrsta je obično 10-14 godina.
Понашање:

Zenke живе у друштвеним хијерархијама које се састоје од 10 - 20 koza у стаду са једном доминантном женском популацијом. Мужјаци живе у мањим стадима од око 6 - 8, до јесени када мужјаци колут. За то време мушкарци постају усамљени и агресивни према другим мужјацима. Неки мушкарци живе усамљено током целе године.
Sačuvana
Hemingway
Global Moderator
Lovac veteran
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 1844

elmarino019@gmail.com
E-mail
« Odgovor #93 poslato: Јул 06, 2019, 02:27:41 »

Становништво:
Након вишестољетног пада узрокованог првенствено интензивним ловом, почетком 19. стољећа у масиву Гран Парадисо преживјело је највише неколико стотина алпских козорога (регија Валле д'Аоста, Италија). Садашње популације ибека у Алпама углавном су ограничене на планинска подручја изнад линије дрвећа и резултат су транслокација из изворне језгре од 100 јединки и природне колонизације. Ови напори, заједно са спонтаном миграцијом из сусједних земаља, повећали су становништво и број подручја насељених козорогом, иако је дистрибуција и даље дисконтинуирана.У 1990-им годинама се процјењивало да је 30.000 козара живјело у Алпама.Популације су стално расле од 1960-их до 1990-их, показујући средњу годишњу стопу раста између 3% и 6%. У Швајцарској је процењено око 15.000 козметичких стабала, 9.700 у Италији, 3.200 у Аустрији, 3.300 у Француској, 250 у Словенији и 220 у Немачкој (Схацклетон 1997).

Stanovništvo--Populacija
Nakon višestoljetnog pada uzrokovanog prvenstveno intenzivnim lovom, početkom 19. stoljeća u masivu Gran Paradiso preživjelo je najviše nekoliko stotina alpskih kozoroga (regija Valle d'Aosta, Italija). Sadašnje populacije ibeka u Alpama uglavnom su ograničene na planinska područja iznad linije drveća i rezultat su translokacija iz izvorne jezgre od 100 jedinki i prirodne kolonizacije. Ovi napori, zajedno sa spontanom migracijom iz susjednih zemalja, povećali su stanovništvo i broj područja naseljenih kozorogom, iako je distribucija i dalje diskontinuirana.U 1990-im godinama se procjenjivalo da je 30.000 kozara živjelo u Alpama.Populacije su stalno rasle od 1960-ih do 1990-ih, pokazujući srednju godišnju stopu rasta između 3% i 6%. U Švajcarskoj je procenjeno oko 15.000 kozmetičkih stabala, 9.700 u Italiji, 3.200 u Austriji, 3.300 u Francuskoj, 250 u Sloveniji i 220 u Nemačkoj (Shackleton 1997).
Ishrana:
Ибекси су биљоједи и углавном се ослањају на траву, цвијеће, гранчице и маховину да би преживјели. Ибекс такође често стоји на својим задњим ногама да би достигао лишће и изданке са дрвећа. Долазе са својих стрмих станишта у касним поподневним сатима, а вечери на алпске ливаде испод да се хране. Међутим, зими, козорози имају тенденцију да живе на нижим висинама када је храна оскуднија. Током лета, козороги морају пити воду сваки други дан и стога тражити подручја гдје постоји поуздан извор воде.
Ибек Репродукција:
Сезона размножавања козорога почиње у касну јесен када мужјак улази у оно што је познато као 'рут'. У овом тренутку, мужјаци ће се одвојити од својих нежења и кренути својим путем да потраже женско стадо. Током сезоне парења, мушки се ритуали одвијају како би се утврдило ко има право на размножавање са доступним женкама. Физичка оштећења су ретка за време ритуала упркос томе што мушкарци имају велике, тешке рогове. Гестацијски период женског коза је око 6 мјесеци након чега се рађа једно дијете, обично тијеком мјесеца свибња. Ибекси могу да живе до 20 година.

Ibek Reprodukcija:
Sezona razmnožavanja kozoroga počinje u kasnu jesen kada mužjak ulazi u ono što je poznato kao 'rut'. U ovom trenutku, mužjaci će se odvojiti od svojih neženja i krenuti svojim putem da potraže žensko stado. Tokom sezone parenja, muški se rituali odvijaju kako bi se utvrdilo ko ima pravo na razmnožavanje sa dostupnim ženkama. Fizička oštećenja su retka za vreme rituala uprkos tome što muškarci imaju velike, teške rogove. Gestacijski period ženskog koza je oko 6 mjeseci nakon čega se rađa jedno dijete, obično tijekom mjeseca svibnja. Ibeksi mogu da žive do 20 godina.

Sačuvana
Stranice: 1 ... 5 6 [7]   Idi gore
Štampaj
Prebaci se na: